DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11-12/1999 str. 7     <-- 7 -->        PDF

D. Kiijbu. S. Bogdan. P. Vratarić: USI´IJI-.VANJi: KI.ONOVA BUbLK VRBE {Salix alba L.) U MJKsOV. KULTURI.. Šumarski list br. II 12, CXXIH (1999), 523-531
Tab. 1 Klonovi stablastih vrba u asocijaciji s crnom johom - Plantažna starost 1 + 17 godina
Tab. 1 Arborescent White Willow clones with Black Alder- Plantation age 1 + 17 years


Red.
br.
No.
Oznaka
klona-
Clone
Prsni promjer-D.B.H.
širina Stan.
Visina-
Height
Srednje
stablo-
Mean
Drvna
zaliha-
Volume
Prosj.
prirast-
Average
Prcživljavanje-
Survival
sign x(cm)
varijab.
(mm)
dev. X
(m)
tree
(nr)
stock
(mVha/kom)
increment
(mVha)
%(kom.)
1. Rep 1 24,9 185-315 3,5 26,5 0,5130 282,15 16,60 88(550)
2. V093 26,2 160-305 3,4 29,5 0,6204 387,75 22,81 100(625)
3. 11/1 27,3 190-315 4,0 29,0 0,6657 399,42 23,49 96(600)
4. Rep 3 26,4 200-315 3,2 29,0 0,6216 326,34 19,20 84(525)
5. V99 26,8 195-315 3,2 29,5 0,6501 373,81 21,99 92(575)
6. V158 21,8 140-270 3,4 29,0 0,4260 181,05 10,65 68(425)
7. S 118 23,6 190-265 2,0 27,5 0,4732 272,09 16,00 92 (575)
8. S71 25,2 160-310 4,4 28,0 0,5490 301,95 17,76 88(550)
9. MB 15 22,9 170-275 2,7 27,0 0,4781 286,86 16,87 96(600)
10. V 161 29,7 180-380 4,5 30,5 0,8016 480,96 28,29 96 (600)
11. S78 26,4 135-335 5,8 30,0 0,6390 335,47 19,73 84(525)
12. V0240 27,7 235-305 1,9 30,0 0,7040 387,20 22,87 88(550)
13. S70 25,8 185-300 2,8 29,0 0,5928 340,86 20,05 92(575)
14. S 110 22,0 175-270 2,6 28,5 0,4220 200,45 11,79 76(475)
15. V052 21,0 140-250 2,5 28,0 0,3795 227,70 13,39 96 (600)
16. Rep 4 26,9 150-310 5,6 27,5 0,6192 108,36 6,37 28(175)
17. Rep 2 25,4 150-350 4,5 29,0 0,5744 272,84 16,05 76(475)
18. S86 26,8 235-295 1,6 29,5 0,6501 357,55 21,03 88(550)
19. BrlBB 27,3 200-310 2,6 29,0 0,6657 349,49 20,56 84(525)
20. S.a.c. 25,2 220-310 5,1 24,0 0,4874 36,55 2,15 12 (75)
21. MAD 40 30,8 235-380 3,9 30,5 0,8748 502,43 29,55 92(575)
22. MB 368 27,4 210-350 3,4 30,0 0,6890 396,17 23,30 92(575)
23. MB 1 21,1 170-275 2,7 26,0 0,3609 171,45 10,08 76(475)
24. V 160 27,3 150-380 5,7 28,5 0,6565 344,69 20,03 84(525)


Visoke vrijednosti rang korelacije, dobivene su taje
da prisutnost bijele vrbe, zbog visokog sadržaja kalkođer
za drvnu masu klonova uspoređivanih kod dviju cija u lišću, bitno usporava acidifikacijske procese u
plantažnih starosti od 15 i 17 godina, a iznosile su od tlu. Porast aciditeta u površinskim slojevima tla, na dir
= 0,80 do 0,95. Iz toga možemo zaključiti da već i kod jelu pokusa gdje je zastupljena ili je prije bila zastupljemlađe
dobi nije više utvrđen utjecaj uzgoja u podtreti-na crna joha, rezultat je intenzivnih nitrifikacijskih proranjima
na volumnu produkciju klonova. cesa. Rezultate koji potvrđuju ova istraživanja dobili su


Borman & De Bell (1981), Hendrickson &


Među testiranim klonovima prema produkciji i pre


Chatarpaul (1984), B urges & Hendrickson


življavanju, pri vrhu se nalaze priznati klonovi (V 093,


(1988). Utvrđeno je značajno smanjenje cinka u lišću


V 99, Brl BB i V 160). No u ovim je pokusima moguće


bijele vrbe u asocijaciji s crnom johom. Cink značajno
izdvojiti i nove klonove, koji po produkciji, preživljautječe
na procese fiksacije N kod crne johe, odnosno
vanju i kvaliteti debla nadmašuju ili su podjednaki spopojačava
aktivnost aktinomiceta u nodulima.
menutim klonovima, a to su: MAĐ 40, 11/1, V 161 i


Isto tako prisutnost crne johe reducira količinu ko-


S 86. Navedene klonove treba uvesti u masovnu repro


rovske vegetacije (Trinajstić i dr. 1991). Ovakve


dukciju, a pogodni su za osnivanje kultura na optimal


kulture su u početnoj fazi razvoja zbog otvorenog sklo


nim staništima.


pa jako zakorovljene, što može utjecati i na privremeni


Od kemijskih svojstava tla mora se istaknuti da se gubitak hraniva zbog njegova korišćenja od korovne
utjecaj crne johe reflektira kroz viši sadržaj organske vegetacije. Korovna vegetacija u ovome slučaju čuva
tvari, u višoj koncentraciji ukupnog N i hidrolizirajućeg pojedine kemijske substance od ispiranja, koje se vraN,
smanjenjem C/N odnosa, te povećanju kiselosti tla u ćaju drvenastim vrstama nakon procesa mineralizacije
površinskom sloju ( Krsti ni ć et al. 1989). Utvrđeno korovske vegetacije.