DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1-2/1999 str. 14     <-- 14 -->        PDF

[ringjstić: STO SU ABIES PARDEI OUSSONK 1 "ABIES BIOKOrOKNSIS" Šumarski list br. 1 2. CXXII1 (1999), 11-16


citiranim autorima (Rac i Lovrić) ona bi tu ujedno skom primorju kod Gaussena nema nikakvih podabila
endemična. taka, pa otpada tvrdnja Raca i Lovrića (1992) da je
Hrvatskom primorje "locus classicus" navedene jele.


Da bi se provjerilo da li je sve netom iznijeto točno
ili nije, potrebno je vidjeti što o A. pardei piše njen auNe
bi se smjelo tvrditi daje u sklopu areala jele u
tor H. Gaussen . U radu "Une nouvelle espece de saHrvatskoj
pregledano baš svako pojedino stablo, ali još
pin Abies pardei" Gaussen (1928) piše da je u Arbo-nitko u ovome dijelu Europe nije pronašao samoniklu
retumu Le Barres na polju XI pronašao tri stabla jele jelu šiljastih iglica i uspravnih pokrovnih ljusaka. Naša
koja su katalogizirana kao A. numidica ("se trouvent jela -A. alba na sterilnim izbojcima ima vrh iglica izrudans
la pelouse XI, trois Sapins catalogues: A. numidibljen,
a pokrovne ljuske češera vise prema dolje. Po tim
ca." IG aussen 1928: 357/). Potpuni opis vrste A. parse
osobinama A. alba razlikuje od svih drugih europsdei
donosimo na si. 1., a originalni crtež na si. 2. Iz jedkih
vrsta jele.
noga i drugog može se odmah zapaziti da su sve sterilne


Jelu A. pardei Gaussen u ediciji "Flora Europaca"
i fertilne iglice A. pardei šiljaste, a pokrovne ljuske str


spominje i Chate r (1964, 1993), alije priključuje vrsše
prema gore. Glede podrijetla materijala Gausse n


ti A. alba s napomenom "Is cultivated in France, and
(1928: 363) piše: "Origine inconnue. [Algerie (?), hy


may perhaps occur wild in Calabria." (Chate r 1993:
bride (?)], što bi u hrvatskome prijevodu značilo "Po


38), što bi u prijevodu značilo: "uzgaja se u Francuskoj,
drijetlo nepoznato. Alžir (?), hibrid (?).


i vjerojatno je samonikla u Kalabriji".


Gaussen je pokušao odrediti i mjesto novoopisa-U sastojinamajele u Kalabriji bio sam 1990. godine
ne vrste A. pardei u kompleksu mediteranskih vrsta jele i mogao ustvditi da ima osnovne osobine obične jele {A.
koje je nešto ranije detaljno proučavao Matfeld alba). Razvija se u vlažnim i od toplih sredozemnih
(1925) i zaključuje da se A. pardei po nekim svojim o-struja zaštićenim položajima na silikatnoj podlozi. U
sobinama nalazi između sjevernoafričke vrste A. numisloju
niskoga rašća obilno raste rebrača (Blechnum spidica
i središnjoobalkanske A. borisi-regis opisane iz cant), pa bismo je u fitocenološko-sintaksonomskom
Rodopa u Bugarskoj. O jadranskom bazenu i Hrvatsmislu
mogli priključiti kompleksu "Blechno-Abiete


AB1HS PAKDI´I (´IAI!.SSI:N .s/iccies nova.
Arbor cjrcelsa. I´tiliu, rami luterilms et facie siiperiure palenlia,
llnearla, ttsi/ue .´( cm. Umi/a. 1? mm. lulu. busi crussu rotututula vel intertliim plus mimirce acuta, eautilibas ceiilrulilnts, milltxt[
iie fibris hi tilae iHiscultiri. I´aliti fertilium rttmurum critssut, eunulibus
midi is, sttimatibtisiiiie limitu lideri .supatari. Kumi piliš putentlblis
plus minttsue llii/resct´lltibtm tii´inte pitbcsccntcs; medullar sivilu
Vl-ucuininuta. Ciunmue cnpitise resinusae. S/rubili cumiitleu-cyliiuirici,
ca. 18 cm. lutnji, ´i mi 5 cm. in diamelru. Sijituinue e busi slipilulu
ca 10-12 mm. lutnju abrupte Irunealu-dilulutae, murt/inibus deiilietilttlis,
apice rolimdulue, stipellu c.vclusu ca. K2,r>-´A em. luii´/ue, .´(,.´(,.) cm. laltte;
braeteae />urs Uberu su prti stipellum linearem ru. 1´i tum. Uituja, busi
usque H, upire iist/ite .´* mm. luta; lamina ui.v e.iserta, munjine denticuluta,
7 mm. lutnju el lulu, in euspidem breue e.vsertu, eretia nec
reflexa. Senium US-Ili mm. lutnju, ulu subtpiudruutjulutu eu. IS mm.
lotuja, 15 apice lulu.


L´aritre pris conunc type ost eelui du rt* u I re de hi jtclou.se XI
a l´Arboreluni des Dürres. On en Ironve deux antics exeinplaircs


ages catalogues sous les uutnćros ntiinitlicn VUl et numidica IX.
.le dornte a eel nrlire le num d´.l. I´ardci en I´lioiuieur dc


M. P.wiDl´i qui en a dessine des organes le premier el qui ni´a
procure les ec.hunlillons.
Le qui precede elaltlil nelteutent que eel arbre est dillcrcnt
il´A. numidica. Leul-on le rapproeher d´une autre espece ?
II laut chereher des analogies dans les Sapins des Balkans.
I/espece qui (»«rati la plus voisine est A. liorisii-rci/is M.vrnia.i).
Les caracteres dillerenliels soul les suivauts :


Slika 2: Originalni crtež morfoloških značajki
vrste Abies pardei koji donosi
Slika I: Opis vrste Abiespardei koji donosi Gaussen (1928) Gaussen (l 928)