DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3-5/1993 str. 50     <-- 50 -->        PDF

ZAKLJUČAK


Na temelju dosadašnjih istraživanja onih površina šuma alepskog bora
koje su stradale u požarima možemo doći do zaključka da se stare borove
šume poslije požara obnavljaju same sjemenom iz plodnih stabala koja
su stradala u požaru. Kad požar ponovno zahvati tako nastalu mladu šumu,
bor je za duže vrijeme eliminiran i na takvom se požarištu, preko stadija
»Brachypodium retusum« razvija naročita makija koja pripada as. Erico-
Arbutetum. Ta se makija javlja kao stabilni i dugotrajni razvojni stadij.


U pogledu dalje sukcesije u smjeru razvitka šumske vegetacije mogli
smo ustanoviti da se u sastojine as. Erico-Arbutetum vrlo teško useljava
alepski bor, a isto tako i crnika, pa će u slučaju potrebe pošumljavanja
takvih površina biti potrebna interevncija čovjeka.


LITERATURA


Allier, C. & A. Lacoste, 1980: Maquis et groupement vegetaux de la serie
du chene vert dans le bassin du Fango (Corse). Ecologia Medit. 5: 59—82.
Beug, J. H., 1961: Beiträge zur postglazialen Floren- und Vegetationsgeschicte
in Süddalmatien: Der See »Malo Jeezro« auf Mljet. Flora 150: 600—656.


Beug, J. H., 1962: Ueber die ersten anthropogenen Vegetations Veränderungen
an Hand eines neuen Pollendiagrams vom »Malo Jezero« auf Mljet. Veröff.
Geobot. Inst. ETH Stiftig Rubel 37: 9—15.


Beug, H. J., 1967: On the forest history of the Dalmatian coast. Rev. Paleobot.
Palynol. 2: 271—279.


De Marco , G. & G. Caneva , 1984: Analisi sintassonomica e fitogeografica
comparata di alcune significative cenosi a Pinus halepensis Mill, in Italia.
Not. Fitosoc. 19(1): 155—176.


Ho r vatic , S., 1958: Tipološko raščlanjenje primorske vegetacije gariga i borovih
šuma. Acta Bot. Croat. 17: 7—98.
Krause, W., W. Ludwig & F. Seidl, 1963: Zur Kenntnis der Flora und
Vegetation auf Serpentinstandorten des Balkans. Bot. Jahrb. 82(4): 337—403.
L o i s e 1, R., 1971: Series de la vegetation propres en Provence aux massifs des
Maures et de l´Esterel. Bull. Soc. Bot. Fr. 118: 203—236.
L o i s e 1, R., 1976: La vegetation de l´etage m´editerraneen francais. These Doct.
Sc. Marseille, 384 p.
Tr in a j stić , L, 1972: O biljnogeografskom značenju jadranskog dijela areala
vrste Convolvulus cenorum L. Ekologija 7 (1—2): 99—112.


Tr in a j stić , I., 1975: Ueber das Problem der Glazial-Refugien der immergrünen
xerothermen Vegetation auf der Adria-Küste der Balkanhalbinsel. Problems
of Balkan flora and vegetation: 79—91. Sofia.


Trinajstić, L, 1984: Vegetacija sveze Oleo-Ceratonlon Br.-Bl. u jadranskom
primorju Jugoslavije. Acta Bot. Croat. 43: 167—173.


Trinajstić , I., 1984a: Sulla sintassonomia della vegetazione sempreverde della
classe Quercetea ilicis Br.-Bl del litorale adriatico jugoslavo. Not. Fitosoc.
19(1): 77—98.


Trinajstić , I., 1988: O problemu sintaksonomske pripadnosti šuma alepskog
bora — Pinus halepensis Miller u jadranskom primorju Jugoslavije. Glas.
Šum. Pokuse 24: 233—245.