DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1989 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Između provenijencija nema signifikantnih razlika. Isto tako se može konstatirati da redoslijed kod debljina nije isti kao kod visina: starost 1029 1036 1060 1069 1090 1091 1099 1100 god. R ang visine 4 3 5 5 5 2 8 1 4 debljine 8 3 7 5 6 3 2 1 visine 4 2 5 7 5 2 7 1 5 debljine 8 4 7 6 5 2 3 1 visine 4 3 5 1 5 2 8 7 10 debljine 7 2 5 3 6 1 4 8 Ovaj trend se odražava i na koeficijent vitkosti (h/d0), koji je veoma značajan kada je u pitanju otpornost na štete od snijega, jer što je ovaj pokazatelj niži, otpornost je veća. Tečajni debljinski prirast (tab. 9) u prvoj godini poslije sadnje (u 5) je u prosjeku 2,4 mm, a između provenijencija varira od 2,0 mm (prov. 1029) do 2,9 mm (prov. 1100). U periodu od 6. do 10. godine tečajni debljinski prirast iznosi 9,8 mm, sa variranjem između provenijencija od 8,7 mm (prov. 1100) do 11,2 mm (prov. 1091). Tečajni debljinski prirast u vratu korijena Tab. 9 u go-. prov enijencija dini 1029 1036 1060 1069 1090 1091 1099 1100 prosjek SD Sx mm 5 2,0 2,2 2,2 2,2 2,5 2,8 2,3 2,9 2,4 0,3 0,1 6—10 9,4 10,3 9,7 10,1 9,4 11,2 9,6 8,7 9,8 0,7 0,2 Provenijencija s najvećim tečajnim debljinskim prirastom ima za oko dvije standardne devijacije veći prirast nego prosjek za cijelu plohu, i za preko tri standardne devijacije u odnosu na provenijenciju s najmanjim tečajnim debljinskim prirastom. Prosječni dobni debljinski prirast (tab. 10) u 4. godini iznosi u prosjeku 2,1 mm, s variranjem od 1,8 mm (prov. 1029) do 2,4 mm (prov. 1100). U 5. Prosječni dobni debljinski prirast u vratu korijena Tab. 10 u staprovenijencija rosti 1029 1036 1060 1069 1090 1091 1099 1100 prosjek SD Sx god. mm 4 1,8 2,1 1,9 2,0 2,0 2.1 2,1 2,4 2,1 0,2 0,1 5 1,8 2,1 2,0 2,1 2,1 2.2 2,2 2,5 2,1 0,2 0,1 10 5,6 6,2 5,8 6,1 5,7 6,7 5,9 5,6 6,0 0,4 0,1 |