DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6-8/1989 str. 129 <-- 129 --> PDF |
Slično je i u ruskom: otmiratj, otmiranie (odumrijeti, odumiranje) i umiratj, umiranje (umirati, umiranje). U niskoj stručnoj literaturi osim toga nalazimo izraz gibelj (ugibanje): »Ekologo-fiziologičeskie aspekti gibe- Iji iskustvenih nasaždenii hvoinih porod« (H i d a š e 1 i, 1987). Slično je i u ukrajinskom: umrijeti je umerli, nomerti, (umirati je umirati, pomirati), a (u)ginuti je (za)ginuti. Ni na poljskom jeziku ne govori se o umiranju drveća (umierać, polj. umirali), nego o odumiranju (polj. zamieranie). Tako npr. naslov jednog rada Giertych a (1987) glasi: »Zamieranie ivierka Picea abies (L.) Karst w suchvch latach 1982—1984, a zmiennošć genetyczna«. U ruskom sažetku »zamieranie« je, u skladu s ruskim nazivom, prevedeno kao »otmiranie«. U mađarskom se upotrebljava izraz sarodds (sušenje) ili još češće pusztulds (propadanje), npr. »tolgvpusztulas« za sušenje hrasta (V a r g a, 1980), i erdopusztulds za sušenje šuma. Nikada se ne kaže da šuma umire (meghal, madž. umrijeti). Ni u grčkom se ne upotrebljava riječ umirati (petheno) kad je u pitanju šuma ili drveće, nego odumirati (nekronome). Tako npr. »ta dendra nekrononde« znači »drveće dumire«, »i erithrelati nekronete« — »smreka odumire«, »nekrosi tis elatis« — »odumiranje jele«, a »nekrosi ton dason« — »odumiranje šuma« (grčki izrazi prema Kai l id i su, 1985). Kad je već naprijed naveden grčki izraz »thanatos tou dasous« (Dimitriadis , 1988), mora se uzgred napomenuti da je i to loš prijevod njemačke riječi Waldslerben, jer thanatos znači smrt, njem. Tod, a ne umiranje ili ugibanje, njem. Sterben. A »smrt šume« nije značenjski adekvatno riječi »Waldsterben «. U romanskim se jezicima glagol umirati redovito upotrebljava jednako za ljude, životinje i biljke. Ipak, ni u njima ne postoji izraz umiranješuma. Evo nekoliko primejra iz španjolskog: »los arboles pueden morir« (Servieio de Plagas Foreslales, 1960) znači doslovce »stabla mogu umrijeti «, a ». . . los castanos terminan por morir« (Torres , 1964) — »kesteni na kraju umiru«. Morir (umrijeti) se upotrebljava i onda kad se radi o dijelu stabala: »... muere toda la parte que crece ipor encima de la zona infeetada« (Torres , 1964) znači »umire čitav dio koji raste iznad inficirane zone«. Razumije se da mi u tim slučajevima »morir« nećemo prevesti s umrijeti, nego ugirfuti ili odumrijeti. U talijanskom jeziku nalazimo riječ moria za masovno umiranje ljudi i ugibanje životinja ili biljaka (obično zbog neke zarazne bolesti), kojemu najbolje odgovara naša riječ pomor ako se radi o ljudima (npr. pomor dojenčadi) i životinjama (npr. pomor stoke) ili ugibanje ako je riječ o biljkama. Tako npr. »La moria dell´ ohno« (Goidanich , 1934) znači ono što mi nazivamo »epidemijskim ugibanjem brijestova« (Vajda , 1952). Pomor u ovom slučaju ne bi bio prikladan izraz, kao što to nije ni pomor šuma, spomenut u uvodnom dijelu. Inače se za drveće i šume u talijanskom upotrebljavamo izraz deperimento (propadanje), u španjolskom perecimiento, u francuskom deperissement. Tako je npr. ugibanje hrastova na francuskom »deperissement du chene« (Buffet , 1983). Taj izraz definiraju 355 |