DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6-8/1989 str. 126 <-- 126 --> PDF |
Izumiranje je u biologiji već potpuno ustaljen izraz s posve određenim značenjem. Njime se označuje nestajanje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta i drugih sistematskih skupina. Prema Rado m an u (1961) izumiru organske grupe »... koje silaze s istorijske pozornice živoga sveta ne ostavljajući nikakvih potomaka, bilo u kom obliku«. Izumiranje jele bi prema tome značilo nestajanje jele kao vrste drveta. Autori vjerojatno nisu tako mislili, jer u istom značenju upotrebljavaju i izraz umiranje jele. Iz istih je razloga pogrešno »Eichensterben« prevoditi s »izumiranje hrastova« ili »izumiranje lužnjaka«, a da o »izumiranju lužnjakovih sastojina « i ne govorimo (S. S t. u prikazu stručne štampe u »Šumarstvu«, br. 6, 1987). Iz naprijed navedenog vidljivo je da naš jezik ne oskudijeva u izrazima koji imaju isto ili slično značenje kao sušenje šuma, ali da se i oni upotrebljavaju prilično neodređeno i neujednačeno. Pa kada je tako, što će nam onda još i umiranje? U jeziku struke i znanosti najvažnija je jasnoća i preciznost izražavanja. Zato u terminologiji svake struke jedna riječ mora imati samo jedno, posve određeno značenje, što znači da se za jedan pojam upotrebljava jedna riječ. Što je više sinonima, to je veća mogućnost zabune i nesporazuma. Prema Babic u (1988) »mišljenje da su istoznačnice zapravo jezično bogatstvo proistječe iz velikog nepoznavanja naravi književnog jezika, jer njegovo bogatstvo nije u tome da za jedan pojam imamo više izraza, nego da svaki pojam ima svoj standardni izraz.« Najnoviji val sušenja zahvatio je čitavu Evropu, ali se za tu pojavu jamačno ni u jednom evropskom jeziku izvan Jugoslavije nije uveo nelci nov termin, već su i dalje u upotrebi dosadašnji, uobičajeni termini. A, što je ovdje posebno važno, ni Waldsterben nije nikakva velika novost u njemačkoj stručnoj terminologiji. Istina, taj se izraz pojavio tek 1980. godine, ali — slerben uz pojedine nazive drveća Nijemci upotrebljavaju još od prve polovine 20. stoljeća. Evo nekoliko primjera: »Uber das Tannenslerben´ « (Anonym , 1920), »Uber das Eichensterben im Regierungsbezirk Stralsund nebst Bcitragen zur Biologie des Halimaschs und Eichenmehltaus « (Falck , 1924), »Uber das Tanncnsterben« (Schubert , 1930), »Das Buchensterben« (Schindler , 1951). Iz toga proizlazi da u slučaju npr. čistih jelovih sastojina Tanncnsterben znači isto što i Waldsterben. U priručniku iz zaštite šuma od Schwerdtfeger a (1970) nalaze se i ovi naslovi: »Fichtenssterben«, »Tannensterben«, »Kiefernsterben«, »Larchensterben«, »Eichensterben«, »Buchensterben« i »Erlensterben«. Već spomenuti izraz »Rindenstcrben« (Z y c h a, 1951) pokazuje da se -sterben već dugo upotrebljava i kada se govori o dijelu stabla. Pa i u našoj starijoj stručnoj literaturi može se naći izraz Sterben kao prijevod riječi sušenje. Tako je npr. još 1926. godine, u »Glasniku za šumske pokuse«, »sušenje hrastovih šuma« prevedeno kao »Eichensterben« (P e t r a č i ć, 1926). Obratno, pak, nikome prije 1980. godine nije palo na pamet da sterben prevodi kao umiranje, niti se do tada u nas govorilo da npr. jela, hrast ili brijest umiru. Zanimljivo je da o umiranju šuma, kao »novoj pojavi u svijetu« (A ndroić , 1986) u najnovijem, trećem, svesku Šumarske enciklopedije (1987), 352 |