DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6-8/1989 str. 124 <-- 124 --> PDF |
1986) te u tekstu »Rezultati citogenetskih analiz so nedvoumno dokazali da so poškodbe dedne snovi prvi indikator propadanja in umiranja gozdov « (Rus kovič, 1987). Već spomenuta »Anketa . . .« naziva se u članku »Propadanje šuma u SR Hrvatskoj« (Prpić-, Komlenović i Seletković, 1988) jedanput »Anketa o umiranju šuma«, drugi put »Anketa o ´umiranju šuma´« (umiranje šuma među navodnicima), a treći put »Anketa o propadanju šuma«. Na sličan se način izraz umiranje povezuje s izrazom sušenje, npr. u tekstu »Defolijacija može biti inicijalni, primarni, sekundarni, a najčešće terminalni faktor u složenom procesu sušenja i umiranja šuma« (Hara li i n, 1988) i u tekstu ». . . problem sušenja i umiranja šuma prelazi mogućnosti grane šumarstva . . .« (L o n čar i ć, 1988). Umiranje se rponekad shvaća i kao jedna od laza sušenja: ». . .prisustvo bolesti . . . dovodi do raznih stupnjeva sušenja, odnosno i do umiranja stabala.« (Lončarić, 1988). Na koji se način svi li izrazi (umiranje, propadanje i sušenje) upotrebljavaju kao sinonimi vidljivo je iz ovog teksta: »Radi smanjenja dimenzija tehničkog drva kao posljedice pojave umiranja šuma, u preradi drva je potrebno obaviti lehnološke preinake. Danas je teško predvidjeti intenzitete propadanja šuma u budućnosti. Potrebno je . . . intenzivno praćenje i proučavanje uzroka sušenja.« (Prpić , 1988). Međutim u jednom drugom tekstu istog autora ti izrazi nemaju posve isto značenje: »Sušenja hrasta lužnjaka u nekoliko posljednjih godina poprimaju značajke propadanja šumskog drveća, poznatog u svijetu kao ´umiranje šuma´ (Prpić, 1988 a). Sličnih citata iz naše stručne literature moglo bi se navesti još mnogo, ali i ovi dovoljno jasno pokazuju da se izraz umiranje šuma u nas veoma različito shvaća i proizvoljno upotrebljava. Može se jedino zaključiti da se u većini slučajeva umiranje šuma na razne način nejasno povezuje s imisijama i kiselim kišama. Objašnjavajući razliku između umiranja i propadanja šuma, Solar (1987) dobro primjećuje: »V Sloveniji smo gozdarji nekaj časa uporab- Ijali širši izraz propadanje gozdov, še danes pa se oba izraza upotrabljata terminološki zelo različno in nedefinirano.« No da li drukčije i može biti? Da li je uopće moguće razlikovali šumu koja umire od one koja propada, suši se ili ugiba? Ili možda razlikovali fazu umiranja od faze sušenja iste šume? Naravno da nije, ali je još važnije to da takvo terminološko razlikovanje nije ni potrebno. O umiranju šuma Šola r (1987) kaže: »Glede izraza (termina) gozdarji menimo, naj izraz pove, za kaj gre, naj bo praktičen, že vpeljan, razumeti pa ga mora ludi većina ljudi zunaj stroke.« Istina je doduše da je laj izraz već prilično uhodan, ali niti govori o čemu se radi, niti je praktičan, niti ga razumije većina ljudi izvan struke, pa ni u samoj struci. Ili, točnije, svatko ga razumije na svoj način, šio je još gore od nerazumijevanja. 350 |