DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10-12/1987 str. 15     <-- 15 -->        PDF

Koncentracije hraniva u lišću različitih provenijencija i polusrođnika crne johe


Nutrient concentrations in leaves of different provenances and half-sibs of
Black Alder
Tab. 4.


o S N P K Ca Mg Fe Mn Zn
i a V 8
> ´5 > > " 3 ti
i-i Jr; u u 3 0

a, An,
Podravina
o, ca, x
2,56 0,209 1,06 1,43 0,455 360 100 28
(Đurđevac)
Y U
9
7
2,57
2,82
0,209
0,209
0,90
1,00
1,27
1,29
4,435
0,428
400
320
00
90
28
28
» 12 2,56 0,199 0,83 1,47 0,411 400 80 28
Sredina
Average 2,63 0,207 0,95 1,37 0,433 370 83 28
Posavina 18 2,71 0,202 1,16 1,28 0,400 320 80 28
(Kutina)
YU
21
22
2,77
2,70
0,227
0,227
0,83
1,16
1,43
1,46
0,500
0,405
300
300
80
110
36
28
>» 24 2,75 0,227 0,96 1,49 0,480 380 100 43
Sredina
Average 2,74 0,221 1,03 1,42 0,447 325 93 34
Francuska 5 2,68 0,184 0,88 1.36 0,384 380 80 28
»j
»
»»
a 7
2,82
2,81
0,199
0,209
0,73
1,00
1,14
1,10
0,435
0,390
440
280
60
60
36
28
»
»» 3 2,72 0,192 0,93 1,43 0,413 3GO 90 36
2,76 0,196 0,89 1,26 0,406 365 73 32


polena (od istih klonova u plantaži, potencijalnih očeva). Razlike među polusrodnicima
iste provenijencije su u ovom slučaju uvjetovane razlikama u
općoj kombinati jskoj sposobnosti majki. Za pretpostaviti je, da su za ovo
svojstvo manje genotipske razlike među majkama nego s obzirom na bujnost
rasta, pa će i selekcija klonova s obzirom na ovo svojstvo biti manje efikasna.
Više koncentracije nekih elemenata ishrane u lišću posavske provenijencije
mogu se objasniti manjom biomasom biljaka i time da ta hraniva
ne ograničavaju rast.


Komparacijom različitih biljnih organa utvrđeno je. da u lišću postoje
najviše koncentracije dušika, fosfora, kalija i kalcija (Tab. 5). Zanimljiv je
podatak, da noduli ne sadrže mnogo dušika. To bi se moglo objasniti time,
da se fiksirani dušik ne akumulira u njima, već se brzo premješta na
mjesta najveće potrebe. Pri tome se mora uzeti u obzir činjenica, da su
uzorci nodula za analize uzeti u vrijeme kada je učešće odumrlih nodula
najveće, a intenzitet fiksacije atmosferskog dušika mali (M i n g-J e n Lee ,
1986). Lišće je najbogatije dušikom, pa ono ima i posebno značenje u obogaćivanju
tla ovim hranivom.