DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1987 str. 222 <-- 222 --> PDF |
Bukovo celulozno drvo do sada nije korišćeno u mogućoj količini, jer je u šumarstvu sve manji broj radnika i sve manji interes za proizvodnju bukovog celuloznog drva. Također, tvornica nije do sada imala postrojenje za otkoravanje, a neotkoravano drvo se ne može prerađivati. Montažom postrojenja za otkoravanje u toku 1980. godine stvaraju se uvjeti kupovine drveta pod korom, i to uglavnom bora i bukve, i otkoravanje mehaniziranim putem u krugu tvornice i to u količini cea 25.000 prm bukovog celuloznog drva i cea 50.000 prm borovog celuloznog drva domaće proizvodnje, kojeg tvornica do sada zbog nemogućnosti otkoravanja nije mogla koristiti. Sa mogućnošću prerade ovih sortimenata u navedenoj količini pruža se prilika smanjenja uvoza ili za adekvatni iznos, uz određena ulaganja u tehnološki proces, povećanje proizvodnje celuloznih vlakanaca. Iz navedene sirovine uz sulfatni postupak preradom drva u celulozu dobivaju se duga celulozna vlakna odnosno sulfatne nebjeljene celuloze, koja je poluproizvod Tvornice, namjenjena za vlastitu proizvodnju kraftliner papira, koji se upotrebljava za ravni sloj u proizvodnji valovitog ambalažnog kartona. Kraftliner papir spada u grupu natron-papira. To je jak omotni papir smeđe boje gramature 100—420 grama po jednom kvadratnom metru. Izrađuje se strojno gladak ili jednostrano gladak. Tvornica »Simo Dimić« u Plaškom je jedini proizvođač toga papira u zemlji, osim što manje količine proizvodi »NATRON« u Maglaju. Standardna gramatura papira koja se proizvodi u Plaškom je 150 grm m-, a prema narudžbama kupca kreće se od 70—250 grm/m2 i u širini 60—360 cm. Sadašnje potrebe za ovom vrstom papira i na današnjem stupnju razvoja kartonske i ambalažne industrije dvostruko su veće od količine koja se proizvodi u tvornici »Simo Dimić« u Plaškom. Nedostatak potreba ovog papira nužno je uvoziti i to uglavnom iz zapadnih zemalja sa konvertibilnog tržišta. Sve to nas trenutno, a pogotovo perspektivno upućuje na povećanje proizvodnje ovoga artikla u vlastitoj zemlji za što postoje svi do sada neiskorišteni uvjeti. Glavni kupci kraftliner papira su proizvođači valovitog kartona i karton skih kutija za ambalažu. U 1979. godini najveći kupci bili su: 1. »Kartonažna tovarna« Ljubljana 30,54% 2. »Ivica Lovinčić« Zagreb 23,55% 3. »Avala« Beograd 9,26% 4. »Belišće« Belišće 8,56% 5. »Bilokalnik« Koprivnica 6,10% 6. »Fopa« Vladičin Han 5,76% 7. »Lepenka« Novi Kneževac 3,09% 8. »Istragrafika« Rovinj 2,61% 9. »Imgrad« Ljutomer 1,71% 10. »Stanoje Aksić« Lipljan 1,51% Ukupno : 92,69% 7,31% prodatog papira u 1979. godini kupilo je ostalih 34 kupaca u svim republikama i pokrajinama. |