DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 77 <-- 77 --> PDF |
PORTRETI DR JOSIAS BRAUN-BLANQUET (1884 — 1980.) Dana 20. rujna 1980. godine umro je u svom domu u Montpellier-u, u 96. godini života, Dr Josias Braun-Blanquet, zaslužan botaničar svjetskog glasa, osnivač i unapređivao Svicarsko-francuske (Ciriško-monpelješke) fitocenološke škole.* Smrću J. Braun-Blanquet-a nestao je s poprišta evropske i svjetske botanike jedan od pionira i pregalaca vegetacijskih istraživanja, koji je proširivši klasične geobotaničke spoznaje, originalnim idejama te samoprijegornim radom i učinkom obilježio i zadužio vegetacijsku znanost ovoga stoljeća. Zauvijek je otišao nestor, začetnik i propagator nauke o biljnim zajednicama, neumorni učitelj mnogih generacija botaničara i prirodoslovaca, s kojima je razvio do zavidne visine moderna shvaćanja i metode rada u različitim područjima evropske i svjetske nauke o raslinstvu. Josias Braun rodio se 3. 8. 1884. godine u gradu Chur (Graubünden, Švivarska). Prema želji obitelji njegov je život bio predodređen za trgovca pa je nakon osnovne škole završio i trogodišnji trgovački otsjek u Saveznoj kantonalnoj školi. Od rane mladosti bio je oduševljen planinar i alpinist. Odrastao je tijesno povezan s krajolikom, podnebljem i florom alpskog svijeta i s tamošnjim gorštacima. Kao namještenik jedne privatne banke u Churu, svoje slobodno vrijeme provodi na dugim turama i stiče prva znanstvena zapa *) O životnom putu i radu J. Braun-Blanqueta, njegovoj znanstvenoj teoriji i metodama, ciljevima i zadacima fitocenologije te o svim njegovim publikacijama, iscrpno su pisali R. Sutter (Botandca Helvetica, »1, Bern 1981.) te Erika i S. Pignatti (Phytocoenologia, 9, 4, Stuttgart-Braunschweig 1981.). |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 78 <-- 78 --> PDF |
žanja o prirodi. U tim se godinama upoznao s Briquetom, Beauerdom, Buserom i svojim prvim budućim učiteljem Carl Schröterom, koji su svi znatno utjecali na njegov razvitak i daljnji rad u florističkom i vegetacijskom području. Kao mladi znanstvenik J. Braun se u Švicarskoj posvećuje prvenstveno istraživanju visokoplaninske flore. Poznato je, da se u to vrijeme popeo, u više od 100 uspona, jednom ili više puta, na 76 vrhova snježnog pojasa, od kojih su 38 bili preko 3000 m visoki. Uz bavljenje trgovačkim zvanjem u Genfu i Churu, J. Braun stječe u razdoblju 1905 — 1912. god. prvu akademsku naobrazbu, apsolviravši nekoliko semestara na sveučilištu u Zürichu. Uz Schrötern tamo tada intenzivno djeluju Brockmann-Jerosch, Rubel i dr., rješavajući temeljne probleme i metodiku istraživalaačkog rada u geobotanici. Iz tog razdoblja (Brüssel 1910.) datira i definicija za asocijaciju, pa se taj datum smatraju rođenjem nove botaničke discipline, biljne sociologice (fitocenologije). Sve to bilo je odlučno za daljnje životno usmjerenje u radu J. Brauna. Od 1913. do 1915. g. J. Braun boravi u francuskom sveučilišnom gradu Montpellieru, gdje je uz vodstvo Flahaulta i Pavillarda obranio 1914. g. svoju doktorsku disertaciju pod naslovom »Les Cevennes meridionales (Massif de l´Aigoiial)«, koja je označena prekretnicom novoga smjera u fitosociologiji. Polazeći od vezanosti biljnih vrsta na zajednice, J. Braun u raspravi osniva na svojstvenim (karakterističnim) biljkama osnovnu jedinicu biljne sociologije, asocijaciju. Nešto kasnije (1921.) J. Braun iznosi i osnove florističkog sustava biljnih zajednica, koji je sistem prvi put dosljedno proveden u njegovoj raspravi o vegetaciji Švicarskog nacionalnog parka. Braunov boravak u Monpellieru također se očituje u studiju bogatoga mediteranskog biljnoga svijeta, raspravama o biljnogeografskoj problematici i u publikacijama pretežno florističkoga sadržaja. Godine 1915. oženio je J. Braun svoju kolegicu sa studija botaničarku GabrielleBlanquetipo švicarskom običaju proširio prezime na Braun- Blanquet, pod kojim je svima poznat i citiran (Br. - BI.) u svjetskoj literaturi. Do svoje prerane smrti (1966.) ona ga je vjerno pratila i požrtvovno pomagala u njegovom cjelokupnom radu. Krajem 1915. Braun-Blanquet se vraća u Zürich, gdje dobiva mjesto asistenta kod prof. Rübela na Visokoj tehničkoj školi (ETH) i zatim u Geobotaničkom institutu. Uz poslove konzervatora Braun-Blanquet razvija intenzivan istraživalački rad. Godine 1923. habilitirao je za privatnog docenta na ETH vrlo zapaženim radom »U origine et le developpement de la Flore du Massif Central de la France«. Predaje sistematiku, biljnu geografiju, povijest flore i biljnu sociologiju, ističući važnost ove posljednje za šumarstvo i poljodjelstvo. Na jednom seminaru sudjelovao je, među ostalima, i mladi R e i nhol d Tüxen , u kojem još tada Braun-Blanquet nije mogao naslutiti odanoga sljedbenika, svoga bliskog prijatelja i izvanrednog istraživača također vrlo zaslužnog za razvitak i promicanje fitocenologije. Za vrijeme boravka u Zürichu Braun-Blanquet objavljuje mnoge važne rasprave i započinje vegetacijska istraživanja u sjevernoj Africi (Alžir, Maroko). U te zemlje organizira i nekoliko međunarodnih geobotaničkih ekskurzija (1923, 1926, 1928.) na kojim, osim botaničara iz različitih krajeva (iz naše zemlje prof, dr Iv o P e- v a 1 e k), sudjeluju i stručnjaci ostalih prirodoznanstvenih struka, npr. zoo |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 79 <-- 79 --> PDF |
lozi, šumari, geolozi i dr. Nakon umirovljenja prof. Schrötera, tada već u znanosti poznat i priznat, J. Braun-Blanquet nije naslijedio očekivano i zasluženo mjesto pa se sa ženom i kćerkom vraća 1926. g. opet u Montpellier, gdje ostaje do kraja svoga života. Premda su Braun-Blanquetu u Montpellieru osigurani radni prostor u Botaničkom institutu i predavanja na Prirodoslovnom fakultetu, on razmišlja o osnutku zasebne geobotaniičke ustanove, što mu i uspijeva uz podršku istomišljenika i prijatelja iz Francuske i drugih zemalja. Tako je osnovana isprva (1927.) privatna i zatim (1930.), pod pokroviteljstvom i nadzorom Međunarodnog komiteta. Međunarodna stanica za istraživanje Mediterana i Alpa (Station Internationale de Geobotanique Mediterraneenne el Alpine — S. I. G. M. A.), direktor koje ostaje Braun-Blanquet sve do svoje smrti. Prvenstveni zadaci Stanice su ovi: 1. da razvija i promiče metode suvremenog proučavanja raslinstva na florističkoj, ekološkoj i genetskoj osnovi, 2. da upozorava na praktičnu važnost ovih metoda za šumarstvo i druge gospodarske grane i 3. da podupire geobotanička i fitocenološka istraživanja. U ranom razdoblju opstanka Stanice počinju dolaziti u Montpellier prvi Braun-Blanquetovi učenici i sljedbenici: Aichinger, Bharucha, Ellenberg, Fir- bas. Hueck, Molinier, Müller, Oberdorfer, Pawlowski, Quantin, Soroceanu, Tüxen, Walas i dr., a uspostavljaju prisne veze Allorge i Gaume (Francuska). Furrer i W. Koch (Švicarska), Szafer (Poljska), Schustler i Klika (Češka), Horva t i Horvati ć (Hrvatska), Libbert (Njemačka), De Leeuw (Nizozemska), Savulescu (Mađarska) i druga poznata imena evropske vegetacijske znanosti. Na taj je način uspostavljena trajna veza i suradnja Braun-Blanqueta i SIGMAe sa srodnim botaničkim ustanovama i istraživačima ali i s mlađim generacijama, koje su nadolazile i do danas održale uspostavljeni kontinuitet. Život i rad Braun-Blanqueta iza g. 1927. gotovo se može poistovjetiti s višestrukim zadacima i djelatnošću SIGMAe, koja je sve više postajala sastajalište geobotaničara iz Evrope i cijeloga Svijeta. Lišen svakodnevnih službenih obaveza Braun-Blanquet se u Stanici sav posvećuje svojem istraživalačkom radu te vodstvu generacija stručnjaka, kojima je SIGMA pružila mogućnost da upoznaju zasade i metode Braun-Blanquetove fitosociološke škole, da se specijaliziraju i da potom primjenjuju nove metode rada u svojim zemljama. Opisanom djelatnošću SIGMA je snažno utjecala na stil i sadržaj geobotaničkih istraživanja ne samo u Evropi nego i u Africi, Aziji i Americi. Osim posebnih publikacija, u Stanici se počela ostvarivati stalna težnja Braun-Blanqueta, da se izradi Prodrom us biljnih zajednica Evrope i Sredozemlja. Započinje i izdavanje Obavijesti pod naslovom »Communication de la Station International de Geobotanique Mediterraneenne et Alpine« (Comm. SIGMA). Kao imenovani tehnički direktor za vegetacijsko kartiranje Francuske, Braun-Blanquet sudjeluje tijekom ratnih i poratnih godina u izradi prvih vegetacijskih karata okolice Montpelliera i sredozemnih krajeva. Jednim od važnih zadataka smatrao je Braun-Blanquet osnutak komisije za nomenklaturni kodeks. Uz ostalo, i te aktivnosti učvršćuju ugled Stanice, uspostavljene međunarodne veze i suradnju među istraživačima vegetacije. Rad u Stanici uglavnom se odvijao tijekom cijele godine, uz neke izuzetke posljednjih godina: ljeti, kad Braun-Blanquet s kćerkom Mireille odlazi na svoje omiljene ekskurzije u švicarske Alpe ili u proljeće, zbog njegovih putovanja na Iberski poluotok. Osim toga i mnogi međunarodni kongresi, eiks |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 80 <-- 80 --> PDF |
kurzije i posjeti nekadašnjim učenicima, vodili su Braun-Blanqueta ponovno u mnoge zemlje Evrope i Sredozemlja. Općenito uzevši, u djelatnosti Braun- Blanqueta i SIGMAe mogu se razlikovati dvije faze: najprije se radilo na izgradnji sistema, a kasnije prvenstveno na velikim regionalnim sintezama. Ratne godine približna su razdjeljna crta između ta dva perioda. Publicistički rad Braun-Blanqueta vrlo je sadržajan, raznolik i opsežan i ovdje se ne može u cijelosti opisati. Prema podacima dr R. Suttera, J. Braun- Blanquet objavio je sam oko 173 znanstvena rada (monografije, rasprave, studije, različiti članci i si.) i dko 73 publikacije u suradnji s drugim istraživačima. Iz toga bogatog opusa ovdje smo izdvojili one radove, koji su prvenstveno važni i zanimljivi sa šumarskoga fitocenoloftkoga stajališta u našoj zemlji. IZABRANI RADOVI J. BRAUN-BLANQUET-a (1904) Beiträge zur Kenntnis der Flora Graubündens. — Ber. Schweiz. Bot. Ges. 14: 123—126. (1913) Die Vegetationsverhältnisse der Schneestufe in den Rätisch-Lepontischen Alpen. — Neue Denkschr. Schweiz. Naturf. Ges. 48: 348 pp. (1915) Les Cevennes meridionales (Masif de l´Aigoual). These Fac. Sei. de Montpellier. — Arch. Sci. Phys. Nat. Geneve 40: 1—208. (1917) Die Föhrenregiom der Zentralalpentäler, insbesondere Graubüdens in ihrer Bedeutung für die Florengeschichte. — Vehr. Schweiz. Naturf. Ges. 98: 57—86. Die xerothermen Pflanzenkolonie der Föforenregion Graubündens. — Viertel jahrsschr. Naturf. Ges. Zürich 62: 275—285. Die Pflanzenwelt der Plessuralpen, 38 pp. — Chur. Eine pflanzengeographische Exkursion durchs Unterengadin und in den schweizerischen Nationalpark. — Beitr. Geobot. Landesaufn. Schweiz 4: 71 pp. (1919) Über die eiszeitliche Vegetation des südlichen Europa. — Sitzungsiber. Naturf. Ges. Zürich, 4 pp. Sur la deeouverte du Laurus canariensds Webb, et Brth. dans les tuf3 de Montellier. — Campt. Rend. Acad. Sci., Paris, 168: 950—953. Essai sur des notins d´Element et de Territoire phytogeographiques. — Arch. Sci. Phys. Nat. 1 (5): 497—512. (1921) Prinzipien einer Systematik der Pflanzengesellschaften auf floristicher Grundlage. — Jahrb. St. Galler Naturf. Ges. 57 (2): 305—351. (1922) Une reconaaissance phytosociologique dans le Briangonais. — Bull. Soc. Bot. France 69, Sess. extraord. 77—103. (1923) L´origine et le developpements des flores dans le Massif Central de la France, 279 pp. — Zürich, Paris. Über die Genesis der Alpenflora. — Verh. Naturf. Ges. Basel 35: 243—261. (1924) Etudes sur la vegetation meditenraneenne. III. Concentration en ions H et calcimetrde du sol de quelques associations de la garrigue Langeudocienne. — Bull. Soc. Bot. France 71: 890—891. (1925) Zur Geschichte der Arve in den Alpen — Die Arve 5 : 1 Zur Wertung der Gesellfsehaftstreue in der Pflanzensozdologie. — Vierteljarsschr. Natur. Ges. Zürich 70: 122—149. (1926) Le »Climax complex« des landes alpines (Genisteto-Vaccinion) du Cantal — Eudes phytosociologiques en Auvergne, —; Avernia 2: 29—48. (1927) Die Florenelemente der Schweiz. — Verh. Schweiz. Naturf. Ges. 108. Basel (1 P.). (1928) Über die pflanzengeographischen Elemente Westdeutschlands. — Der Naturforscher 5 : 7. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 81 <-- 81 --> PDF |
(1928) Pflanzensoziologie. — Grudzüge der Vegetatdonskunde 1. -r- Berlin. (1929) Pflanzensoziologische Beobactungen in der Nordeifel. — Sitzungsber. Naturhis. Verein Preuss. Rhein!., 8 pp. Ostpyrenäen-Zentralaipen-Tatra, eine pflanzensoziologische Parallele. — Verh. Scheiz. Naturf. Ges. Davos, 153—154. (1930) Zentralalpen und Tatra, eine pfhanzensoziologische Parallele. — Veröff. Geobot. Inst. Rubel Zürich 6: 46 pp. Die Trockenrasengesellschai´ten des Hegaus und ihre Genese. — Jahresh. Verein Vaterl. Naturk. Württemberg 86: 59—65. (1931) Zur Vegetation der oberrheinischen Kalkhügel. — Beitr. Naturdenkmalpflege 14 (3): 281—292. 1 Apercu des Groupements Vegetaux du Bas-Languedoc. — Rapp. Comm. SIGMA 9: 35—40. L´importance pratique de la Sociologle vegetale. — Assoc. Fran?. Avancem. Sci., Paris, 157—164. (1932) Zur Kenntnis nordschweizerischen Waldgesellschaften. — Beih. Bot. Centralbl. 44, Erg. Bd.: 7—42. Les survdvants des periodes gladaires dans la vegetation mediteiraneenne du Bas Languedoc. — Comm. SIGMA 16: 1—10. Die Pflanzensoziologie in Forschung und Lehre. 1. Pflanzensoziologische Forschungsprobeme — Comm. SIGMA 14 (Der Biologie 1 (8): 175—180). (1933) Introduction, Prodrome des Groupements Vegetaux. — Comm. SIGMA 23: 11—18. Phytosociological Nomenclature. — Comm. SIGMA 24: 3 pp. (Ecology 14 (3): 315—317). Analyse Polldnique et "Periode xerothermique« dans les Cevennes Meridionals. — Comm. SIGMA 23. Prodromus dor Pflanzengesellschaften 1. Ammophiletalia et Salicornietalia mediterranneenne, Montpellier, 23 pp. (1934) I. L´association vegetale chlimatique, unite phytosociologique, et le climax du sol dans le Midi mediterraneen. II. Genre noveau et especes nouvelles pour la flore de la France. — Comm. SIGMA 25, Bull. Soc. Bot. France 80 (9), (10): 715—722, 623—629. (1935) Un Probleme economique et iorestier de la Garrigue languedocienne. — Comm. SIGMA, 35: 11—22. Restaur atioin de la Sylve Mediterraneenne. — Congres de Soc. Savantes 79. Sect, Sea.: 147—152. (1936) La foreet d´Yeuse memiterraneenne (Quercion ilicis). — Mem. Soc. Sci. Nat. Nimes 5: 147 pp. (Comm. SIGMA 45). L´unification des conceptions phytosociologiques au Coingres International de Botanique d´Amsterdam. — Seances Soc. Biogeogr. 105: 61—62. Über die Trockenrasengesellschaften des Festuoion vallesiacae in den Ostalpen. — Ber. Schweiz. Bot. Ges. 46: 169—189, Comm. SIGMA 49. Un joyau floristique et phytosociologique »L´Isoetion« mediterraneen. — Bull. Soc. Sci. Nat. Nimes 47: 1—23; Comm. SIGMA 42. (1937) Sur Torigine des Elements de la Flore Mediterraneenne. — Comm. SIGMA 56: 8—31 (1938) Obervations Botaniques sur la Foret d´Yeuse de la Gorge de 1´Heric. — Mem. Soc. Sci, Nat. Nimes 6: 5 pp. (1939) Lineares oder vieldimensionales System in der Pflanzensoziologie. — Chron. Bot. 5: 42—46. Über die Flora des schweizerischen Nationalparks. — Schweiz. Naturschutz 5: 60—63. (1940) Vingt annees de botanique au Pare National Suisse. — Acta Soc. Helvet. Sei. Nat. Locarno, 82—88. 487 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 82 <-- 82 --> PDF |
(1941) Sur le röle de la Geobotanique dans le Retour de la Ter.re. — Comm. SIGMA 77: 6—13. (1944) Sur l´importance pratique d´une carte detaillee des Associations vegetales de la Prance. — Comm. SIGMA 86: 18 pp. (1945) Das boreoarktische Florenelement in den südwesteuropäisch-nordal´rikanischen Hochgebirgen. — Verh. Naturf. Ges. Basel, 56 (2): 95—100; Comm. SIGMA 89. (1946) Über die Pflanzendecke der Gebirge zwischen Zernez und Reschenscheideck. — Clubführer S. A. C, 9: 1—23; Gomm. SIGMA 91. (1947) Le Tapis vegetal de la region de Montpellier et ses raports avec les soils. — Guide Congres de Pedologie, 11 pp.; Comm. SIGMA 94. (1948) Übersicht der Pflanzeingesellschaften Rätiens. — Vegetatio 1: 1, 2/3, 4/5, 2: 1 (87 p.) Les progres de la geobotanique au oours des dernderes annees. — Vegetatio 1 (1): 58—66. La Vegetation alpine des Pyrenees orientales. — Comm. SIGMA 98: 1—306. (1949) La Phytosociologie au service du pays. — Comm. SIGMA 102: 6—17. (1950) Pare National Suisse, Zernez et Bernina. — Bull. Soc. Bot. France, 78 (ess, extraord. 97): 54—58. La Vegetation de l´etage alpin des Pyrenees orientales comparee ä celle des Alpes. Actas Primer Congreso Internat, de Pireneistas, Bot. 5: 5—16. (1951) Pflanzensoziologische Einheiten und ihre Klassifizierung. — Vegetation 3 (1—2): 126—133; Comm. SIGMA 107. Flora Raetica Advena. Verzeichnis der in Graubünden eingeschleppten und verwilderten Gefässpflanzen und wichtigsten Kulturgewächse. — Beilage Jahrensber. Naturf. Ges. Graubündens 1951; Comm. SIGMA 110: 111 pp. Pflanzensoziologie. Grundzüge der Vegetationskunde. 2. Aufl. — Wien, 631 pp. (1952) Phytosociologie appliquee. — Scientia 1952: 155—161; Comm. SIGMA 116. (1953) Notes sur la flore Portugaise. — Agronm. Lusift. 15: 2. Essai sur le classement des Biocenoses. — Comm. SIGMA 118: 1—12. Le classement des unites vegetales. — Proc. 7. Internat. Bot. Congr, Stockholm 1950: 651—652. (1954) La vegetation alpine et nivale des Alpes Frangaises. — Comm. SIGMA 125: 72 pp. (1955) Die Vegetation des Piza Languard, ein Massstab für Klimaänderungen. — Svensk Bot. Tidskr. 49 (1—2): 8 pp.; Oomm. SIGMA 124. Zur Systematik der Pflanzengesellschaften. — M´itt. Flori st.-Sozi ol. Arbeitsgem. N. F. 5: 151—154; Comm. SIGMA 128. (1956) I. La station Internationale de Geobotanique en 1953/55. II. Clef ecologique poure determiner les classes, ordres et alliances phytosociologiques du Midi Mediterraneen. — Comm. SIGMA 132: 16 pp. (1958) Über die obersten Grenzen pflanzlichen Lebens im Gifpelbereich des schweizerischen Nationasparks. — Ergebn. Wiss. Unters. Schweiz. Nationalpark 6 (39): 119—142; Comm. SIGMA 142. Das biologische Gleichgewicht im Nationalpark. — Neue Zürcher Zeitung Nr. 3758: 8. (1959) Zur Vegetation der Nordbünderischen Föhrentäler. — Vegetatio 8 (4): 235— 249; Comm. SIGMA 146. Grundfragen und Aufgaben der Pflanzensoaiologie. — Vistas Bot.: 145—171; Comm. 147. (1960) Phytosoziologie applique, Festschr. W. Weisbach. — Comm. SIGMA 151: 79—84. (1961) Die linnenalpine Trookenvegetation. — Geobot. selecta 1: 272 pp., Stuttgart. (1962) Die Vegetation der dinneralpinen Trocikentäler und ihr Ursprung. — Mitt. Ost-alpin-Dinar. Pflanzensoziol. Arbeitsgern. 2. : 23—27. Über die Unterengandiner Vegetation. — Terra Grischuna 21 (4): 247—250. 488 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 83 <-- 83 --> PDF |
(1903) Das HelianthemcrGlobularion, ein neuer Verfand der baltischen Sleppenvegetatdon. — Veröff. Geobot. Inst. ETH Zürich, Stit. Rubel, 37: 27—33; Comm. SIGMA 160. (1964) Schutz der Pflanzengesellschaften. — Neue Bündner Z. 232, 4. Pflanzensoziologie. — Dritte, neuberarbeitete und wesentlich vermehrte Auflage, 865 pp., Wien. (1967) Le Chenaie acidophile ibero-atlantique (Queroion occidentale) en Sologne, — Ann. Agrobiol. 26 (1—4): 58—87; Comm. SIGMA 178. (1968) Zum Vordringen der Neophytenvegetation in der Südschweiz (Val Mesocco). — Coli. Bot. 7: 101—115; Comm. SIGMA 177. L´ecole phytosociologique Zuricho-Montpellieraine et la SIGMA. — Vegetatio 16 (1—4): 78 pp. (1969) Die Pflanzengesellschaften der rätischen Alpen im Rahmen ihrer Gesamtvebreitung. I. Teil. — Chur 1969, 100 pp. Reihold Tüxen, Meister-Pflanzensoziologie. Vegetation, Festfband Tüxen 17 (1): 1—25. (1970) La Vegetation sylvicole des Causses meridionaux. — Pirineos 95. 47—74; Comm. SIGMA 186. Association messicoles du Languedoc, leur origine, leur äge. — Melhoramento 12: 55—75; Comm, SIGMA 197. (1971) Les Pelouses steppiques des Causses Meridionaux. — Vegetatio 22 (4—5): 201—247; Comm. SIGMA 192. (1972) L´alliance du Festucion spadicea des Alpes Sud-Occidentales. — Bull, Soc. Bot. France 119: 591—602; Comm. SIGMA 205. (1973) Fragmenta Phytosociologica Mediterranea I. Vegetatio 27: (1—3), 101—113; Comm. SIGMA 194. Zur Kenntnis der Vegetation alpiner Lawinenbahnen. Fragmenta Phytosociologica Raetica V. — Mitt. Flor.-soz., Arbeitsgem. N. F. 15/16: 146—162: Comm. SIGMA 193. (1974) Fragmenta phytosociologica mediterranea II. — La vegetation des Landes calcdfuges ä Cistes de la plaine Languedocienne. — Rev. Biolet d´Ecol. Me- dit. 1: 2; Comm. SIGMA 211. Die höheren Gesellschaftseinheiten der Vegetation des südeuropäisch-westmediterranen Raumes. 8 pp. — Comm. SIGMA 204. (1975) Fragmenta Phytosociologica Raetica VI. Agropyro-Alnetum incanae. .— Beitr. Naturk. Forsch.Südwestdeutschl. 34: 25—36; Comm. SIGMA 208. Fragment Phytosociologica Raetica I und II; I. Die Schneebodengesellschaften (Klasse der Salicetea herbaceae). II. Die Bündnerischen EspenHaselbuch- Wälder (Corylo-Populetum tremulae u. C. — Tnifolietum mediae). — Jahresber. Naturf. Ges. Graubündens 46: 41—87; Comm. SIGMA 195 et 196. (1976) Fragmenta Phytosociologica Raetica III, IV und VII. (50 pp.) Das Peucedano- Cirsieutum spinosissimi G. und J. Br.-Bl. 1931. — Comm. SIGMA 201. Wegbordgesellschaften (Action alpestre B,r.-Bl. all. nov.). — Comm. SSCMA 207. Halbtrocken-und Trockenrasen (Mesobrominion und Stipo-Poion xerophilae). — Comm. SIGMA 209. Veröff. Geobot. Inst. ETH. Zürich, Stift. Rubel, 58; 1—44. (1978) Fragmenta Phytosociologica Mediterranea III, classe Chenopodietea Br.-Bl. 1952. — Doc. Phyitosoc. N. S. 2: 37—41; Comm. SIGMA 220. IZABRANI RADOVI J. BRAUN-BLANQUET-a I SURADNIKA (1919) & Furrer , E.: Remarques sur l´etude des groupements des Plantes. — — Bull. Soc. Languedoc. Geogr. 36: 22 PP. (1922) & P a vi Hard , J. Vocabulaire de Sociologie Vegetale. — 16 pp. Montpellier. 489 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 84 <-- 84 --> PDF |
(1925) & Pavillard , J.: Vocabulaire de Sociologe Vegetale. — 2e Edit., 22 p. Montpellier. (1926) & J e a n n y, H.: Vegetationsentwicklung und Bodenbildung in der alpinen Stufe der Zentralalpen. — Neue Denkschr. Schweiz. Naturf. Ges. 63 (2): I—VIII u. 183—349. (1928) & Pavillard , J.: Vocabulaire de Sooiologie Vegetale. — 3e Edit., 23 pp. Montpellier. (1930) & T he i lung , A.: Herausgegeben von Br.-Bl.: Die Entstehung der Kulturpflanzen. — Naturwiss. u. Landwirtsch. 16: 91 pp. & Pavilllard , J.: Vocabulaire der Pf lanzensociologie. (Vertraalt dooir W. C. de Leeuw). — Verslagen Meded. 1. & Pavillard , J.: Vocabulary of Plant Sociology (Translated by F. R. Bharucha). — Cambridge, 23 pp. (1931) & Bharucha , F., Meier , H.: Zur Frage der »physiologischen« Trockenheit der Salzböden. — Ber. Schweiz. Bot. Ges. 40 (2): 22—27; Comm. SIGMA 11. & B r a u n-B 1 a n q u e t, Gabrielle; Recherche phytogeographique sur le Massif du Gross Glockner. — Rev. Geogr. Alp. 19 (3); 1—65; Comm. SIGMA 13. et al.: Vegetatiionsentwicklung dm Schweiz. Nationalpark. — Dokum. Erforsch. Schweiz. Nationalpark. 82 pp. et al.: Pflanzensoziologisch-pflanzengeografische Studien dm Südwestdeutschland. — Beitr. Naturdenkmalpflege 14 (3): 219—292. & V al t er , H.: Zur Ökologie der Mediterranpilanzen. — Jahrb. Wiss. Bot. 74 (4/5): 697—718; Comm. SIGMA 8. (1932) & Tüxen , R.: Die Pflanzensoziologie in Forschung und Lehre. — Der Biologe 1 (8): 175—187; Comm. SIGMA 14. (1934) & Blan c k, E., Heukeshoven , V.: Über einige Bodenprofile und deren zugehörige Waldwegetation aus der Umgebung von Montpellier. — Chemie d. Erde 9: 200—218; Comm. SIGMA 33. & Meier , H.: Prodrome des Groupements Vegetaux, Fasse. 2, (Classe des Asjpleniatales rupestres — Groupements rupicoles). — 47 pp.,, Montpellier. (1935) & M o linier , R.: Une Excursion phytosociologique a File de Porquerolles. — Le Chene 40 (3/4): 169—181; Comm. SIGMA 44. (1936) & Diemont , W.: Bibliographia Phytosociologica Fase. 3, Regio Mediterranea, 20 pp., Montpellier. & Ga j e w ski, W., Wraber , M. Walas , J.: Prodrome des Groupements Vegetaux, Fase. 3. (Classe des Rudereto-Secaünetales, Groupements messicoles, eulturaux et nitrophiles-ruderales du cercle de la vegetation mediterraneen). — 37 pp., Montpellier. (1937) & M o s s e r a y, R.: Une Excursion phytogeographique ä la Montagne d´Alaric (France). — Bull. Soc. Roy. Bot. Belg. 69 (2): 138—148; Comm. SIGMA 54. (1938) & Mo o r, D.: Prodromus der Pflanzengesellschaften, Fase. 5, Verfand des Bromion erecti. — 64 pp., Montpellier. & Volk , O. H.: Soziologische und ökologische Untersuchungen an der Auen Vegetation am Churer Rheintal und Domleschg. — Jahresber. Naturf. Ges Graubündens 76: 1—51; Comm. SIGMA 72. & S i s s i n g h, G., V 1 i e g er, J.: Prodromus der Pflanzengesellschaften, Fase. 6. Klasse der Vaccinio-Piceetea. — 123 pp., Montpellier. (1939) Prodrome des Groupements Vegetaux, Fase. 6: Vaccioni^Piceetea. — 123 pp. (1940) & Moliinier , R, Wagner , E : Prodrome des Groupements Vegetaux, Fase. 7. Classe Gisto-Lavanduletea (Landes siliceuses ä Cistes et Lavandes). — 53 pp., Montpellier. (1943) & Tüxen , R.: Übersicht der höheren Vegetationseinheiten Mitteleuropas. — Comm. SIGMA 84: 11 pp. 490 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 85 <-- 85 --> PDF |
(1946) & M e y e r, P., Tschou , Y. T.: Über den Deckungswert der Arten in den Pflanzengesellschaften der Ordnung Vaccinio-Piceetalia. — Jahrsber. Naturf. Ges. Graubündes 80: 115—119; Comm. SIGMA 99. (1947) & Emberger , L., M o lin d er, R.: Instruction pour l´etablissernent de la Carte des Groupements Vegetaux. — 45 pp., Montpellier. & Tschou , Y. T.: Carte des Groupements Vegetaux de la France, Region N. O. de Montpellier. (1949) & Richard , R.: Groupements vegetaux et sols du bassin de Sierre. — Bull. Muirith. Soc. Valaiis Sei. Nat. 66: 106—134; Comm. SIGMA 104. (1950) & B o 1 o s, O. de: Apergu des Groupements vegetaux des montagnes tarragonaises. — Coli. Bot. 2 (3): 303—242; Comm. SIGMA 106. (1952) & Rou s si ne, N., Negre , R.: Les Groupements vegetaux de la France Meditarraneene. — Centre Nat. Rech. Sci., 297 pp. & Pint o d a Silva , R., Rozeira , A., Fontes , F.: Resultats de deux excursions Geobotaniques ä travers le Portugal septentrionale et moyen I. Une incursion dans la Senra da Estrelat. — Agron. Lusit. 14 (4): 303—323; Comm. SIGMA 120. & T ü x e n, R.: Irische Pflanzengesellschaften. — Veröff. Geobot. Inst. ETH Stift. Rubel Zürich 25: 224—421; Comm. SIGMA 117. (1954) & Bo l ös, O. de: Datos sobre les Communidades terofiticas de las Ilanuras del Ebno medio. — Coll. Bot. 4 (2): 237—242; Comm. SIGMA 123. & P a 11 m a n n, H., Bach , K.: Pflanzensoziologische und bodenkiundliche Untersuchung im schweizerischen Nationalpark und seinen Nachbargebieten II. Vegetation und Böden der Waldund Zwergstrauchgesellschaften (Vaccinio-Piceetalia). Ergeben, wiss. Unters, d. Schweiz. Nationalparks 4, (N. F.) 28 (2): 200 ipp. (1955) & F u k a r e k, P.: La Foret de Pinus salzmanni de Saint Guilhem-le-Desert. — Coli. Bot. 4 (3): 435—489; Comm. SIGMA 133. (1956) & Pint o d a Silva , R., Rozeira , A.: Resultats de deux excursions geobatamiques ä travers le Portugal septentrional et moyen. II. Chenaies ä feuilles caduques (Quercion occidentale) et chenaies ä feuilles persistantes (Quercion fagineae) au Portugal. — Agron. Lusit. 18 (3): 167—234; Comm. SIGMA 1315. (1957) & R a m, Cl. de: Les pre sales du Languedoc mediterraneen; Contribution ä la connaissance de la vegetation du littoral mediterraneen. — Bull. Hist. Nat. Marseille 17: 5—43; Comm. SIGMA 139. & Bolös , O. de: Les groupements vegetaux du bassin moyen de l´Ebre et leur dynamisme. — Ann. Estac. Exper. Aula Dei 5 (1—4): 266 pp. (1958) & W i k u s, E.. Sutter , R., B r a u n-B 1 a n q u e t, Gabrielle: Lagunenverlandung und Vegetationsentwicklung an der französischen Mittelmeerküste, ein Sukzessionsexperiiment. — Veröff. Geobot. Inst. ETH Stift. Rubel Zürich 33: 9—32; Comm. SIGMA 141. (1959) & Meier , H.: Contribution ä l´etude de la transpiration de quelques vegetaux mediterraneens. — Festschr. SavuleScu, Acad. Rep. Pop. Romine, 61— —65. (1963) & L e m e e, G., M o linier , R. Travaux de Phytosociologie et de Geobotanique y compris Canthographie et Phytosociologie appliquee parus en France. — Excerpta Bot. Sec. B„ 5: 53 pp.: Comm. SIGMA 165. (1964) & Pint o d a Silva , A. R., Rozeira , A.: Resultats de trois excursiions geobotaniques ä travers le Portugal septentrional et moyen III. Landes ä Cistes et Ericacees (Gisto-Lavand´uletea et Calluno-Ulicetea). — Agron. Lusit. 23 (4): 229—313; Comm. SIGMA 164. & Bra u n-B 1 a n q u e tGabrielle, T r e p p. W.. Bach , R.. Richard , F.: Pfilanzensoziologische und bodenkundliche Beobactungen im Saniaun. — Jahresber. Naturf. Ges. Graubündens 90: 3—49; Comm. SIGMA 168b. Zoller , H., B r a u n-B 1 a n q u e t, J., Müller-Schneider , P.: Flora des Schweizerischen Nationalspark und seiner Umgebung. — Ergeben. Wiss. Unters. Schweiz. Nationalpark 9, 41, 408 pp. 491 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1985 str. 86 <-- 86 --> PDF |
(1976) & Sutter . R.: Verziechnis der geobotanisch-plafnzensociologischen Arbeiten über Graubüwden. — Veröff. Geobot. Inst. ETH Stift. Rubel Zürich 58: 45—49, = append. Comm. SIGMA 209. u tisku & Sutter , R.: Ufergebüsche der Inneralpinen Flussläufe (Verband des Salicion pentandrae Br.-BL). — Fragm. Phytosoc. Raetica XI; Comm. SIGMA 222. Iameđu svih florističkih, ekološko-vegetacijskih i ostalih znanstvenih publikacija — za razvitak, prodor i primjenu fitoeanologije kao suvremene botaničke grane, osobito je važnu ulogu ´odigralo BraunnBlanquetovo djelo Fitosociologija (»Pflanzensoziologie«). Počevši od njenoga prvog izdanja (1928.), prerađenog i nadopunjenoga drugog izdanja (1951.), do trećeg temeljito revidiranog izdanja (1964.) — ovo je djelo (prevedeno na nekoliko svjetskih jezika) ostalo do danas nenadmašen udžbenik i dragocjen priručnik za sve istraživače šumskog i svega ostalog raslinstva. Za velik učinak, zasluge i utjecaj Braun-Blanqueta u botanici, za koje se cijelo razdoblje njegovog rada u području fitocenologije označuje kao Braun-Blanquetova epoha — taj je nadasve skroman i neumoran stvaralac primio mnoga zaslužena priznanja. Uz ostalo bio je imenovan vitezom Legije časti, a dodijeljena mu je i prosvjetna nagrada kantona Graubünden. Između šest počasnih dokotrata osobito su ga ´veselila dva: godine 1946. na ETH i 1957. u Upsali, u povodu 250-goddšnjice rođenja K. Linnea. U rujnu 1980. g. održavao se u Montpellieru međunarodni simpozij radnih grupa o istraživanju sukcesija na trajnim pokusnim plohama ii o obradi podataka. Na dan otvorenja Biraun-Blanquet je došao na prvu svečanu sjednicu simpozij uma, a navečer posjetili su ga svi sudionici u njegovom domu u zgradi SIGMe. Pet dana kasnije, na sam dan završetka simpozija, 20. 9. 1980., ugasio se život toga zaslužnog čovjeka i istraživača. Smrt J. Braun-Blanquet-a potresla je njegove mnogobrojne štovatelje i sljedbenike u Svijetu, a Rubim Sutter, njegov najbolji suradnik i prijatelj iz poznijih godina života, piše . . . »Dr Josias Biraun-Blanquet otišao je od nas, ali mi znamo da će njegovo ime i djelo ostati dokle god se fitosociologija bude cijenila kao osnova vegetacijskog opisa i kartiranja, u uzgajanju šuma, melioracijama, zaštiti prirode i zaštiti krajolika«. Dr Stjepan BERTOVlC |