DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1984 str. 64 <-- 64 --> PDF |
makar povremeno osetilo njihovo dejstvo i pomogao rad nižeg šumarskog osoblja. VučkO´vić. za ove česte premeštaje beleži, da je to »vrlo lijep način upoznavanja geografije, ali skup« i da se po pravilu strani šumari »uvek upućuju u najzaibitnija mesta, kao na primer Raška, gde ni jedan od domaćih nije sjedio«. Ovaj navod ne stoji, jer su i strani šumari, kao Dragutin Kralovec, Viljem Biger, Franjo Fogl, Josipović, Jovan Simonović, Milan D. Obradovtć i dir. billi i u tim »zabirtim mesima« a zatim u nekoliko mahova u MNP u Beogradu. A što se Raške tiiče, treba dodati, da je tu baš nešto pre dolaska V. Vučkovića, od 10. oktobra 1899, do 12. I 1901. proveo domaći šumar visoke spreme Ignjat Mirković, a tu će služiti kasnije i Aleksandar Spinić i dr. U svojim dohronamernim opaskama, Vučković ukazuje, da je srpskom šumarstvu nedostajalo da na čelu, tj. u MNP, ima iskusnog dugogodišnjeg šumarskog stručnjaka sa dužom praksom u državnoj službi, koji bi sa stručnim kadrovima i solidnim materijalnim sredstvima znatno više postigao. Ovakav stručnjak ne hi morao hiti stranac, ali sličnog stručnjaka za sad u Srbiji nema,. Ističe slučaj Bosne, čije su šume pre nekih 25 g. bile na nižem s´tepenu nego srpske, ali se šumarstvo tamo za desetak godina tako uredilo, da »su šume odbacivale godišnji prihod na milione«. Slično se, piše dalje, desilo i u Hrvatskoj, gde »na čelu ne sjedi baš pravi urođenik, ali zato svako mora priznati, da je šumarska struka upravo za njega lijepo procvala«. Na ovo dodajemo, da je Srbija u to vreme kako u drugim strukama tako i u šumarstvu nastojala da povremeno angazuje pojedine strane poznate stručnjake radi uvida u stanje i davanje konsultacija. Tako je i na predlog pomenutog Novakovića, 1899, u Srbiji boravio (u dva maha) mesec i po dana dr. inž. Kaxi Petra š e k, savetnik i glavni referent za šumarstvo u Bosanskom birou pri Zajedničkom ministarstvu u Beču, koji je dao niz korisnih usmenih i pismenih zapažanja i predloga o šumama Srbije. No, nažalost, Novaković je neposredno posle odlaska Petrašeka iz Srbije morao da napusti položaj načelnika šumarskog odeljenja, baš u vreme kad je da kao najpozvaniji trebalo da se stara da se preporuke Petrašeka sprovode, a kako rekosmo, od svih preporuka se nije mnogo osetilo, jer su se punih osam godina, do 1911., ljudi drugih struka i političari nalazili na čelu šumarstva Srbije. Na kraju Vučković završava recima, da je svojim napisom nastojao da prikaže opštu sliku šumarstva uopšte i da u najčistijoj nameri uputi i nekoliko misli za napredak kako bi srpsko šumarstvo dočekalo bolje dane i krenulo u bolju budućnost . . . 4 Zaključujemo ovaj portreta! prikaz šumara Vase Vučkovića s nadom i željom, da bude poticaj za detaljnije proučavanje njegovog delovanja i uticaja, na naše šumarstvo, prvenstveno na osnovu materijala iz 12 godišta Narodne (Jugoslavenske) šume. KORIŠCENA ARHIVSKA GRAĐA I LITERATURA 1. Arhiv Srbije, Beograd: MID. F.X.SU 1032/900 MNP, S.F.XX-178/903 i F.XIII-2/904 2. Borošić , J, 1934: Sematizam i status osoblja MSir, str. 2, 3. Simeunović , Dr. D. 1963: Prilog poznavanju pravnih propisa o šumama u Srbiji u XIX v.. Glasnik Muzeja šumarstva i lova, st-r. 9—94, 546 |