DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 3-4/1983 str. 15     <-- 15 -->        PDF

vegetacijskim odnosima Dinarida, posvetio posebnu studiju sa vegetacijskom
kartom šumskih biljnih zajednica mjerila 1:25 000, koja je, na žalost, još
neobjavljena.


Niz radova posvećuje jeli i njenim zajednicama na Balkanu (1964), na
rubu Panonskog bazena (1967), hrastovim šumama Bosanskog posavlja (1975),
šumama sladuna submediteranskog područja (1962), zajednicama bukvejavora gluhača (1967), šumskim fitocenozama Lepenice kod Kiseljaka (1967),
šio ukazuje, nesumnjivo, o širini obuhvaćenih, veoma aktuelnih, problema
šumske vegetacije i vegetacijskih odnosa. Tu valja posebno istaći i radove
u kojima je obrađivao pitanja gornje granice šumske vegetacije (1957, 1959,
1970). Oni isu šire prihvaćeni u nas li inozemnoj literaturi (HORVAT, GLAVAČ,
ELLENBERG, 1974).


Novi pristup u povezivanju sinhoroiogije i sintaksonomije šumskih
biljnih zajednica


Kao pasionirani i kod nas najistaknutiji istraživač areala mnogobrojnih
vrsta drveća, grmlja i prizemne floere, zahvaljujući rezultatima ovih istraživanja
mogao je da priđe razrješavanju problema fitogeografskog raščlanjenja
Jugoslavije. Već u »Fitocenološkoj raspodjeli bosanskog
i hercegovačko g Krša« (1957) ispoljen pristup u povezivanju
globalnih odnosa vegetacije, podloge i zemljišta sa sinhorologijom zajednica.
Taj sinhorološko-sintaksonomski pristup uočljiv je u nekim studijama,
kao na primjer, »Zur Gliederung der illyrischen Florenprovinz in natürliche
Vegetationsgebiete mit Hilfe der Waldgesellschaften« (1977), »Die
pflanzengeographische Abgrenzung der ilynischen von moesishen Gebiet«
1979, i drugim.


Tu bi spadali i radovi iz domena areala vrsta indikatorskog značaja u
vezi sa sekundarnim i recentnim karakterom vegetacije (1957, 1963, 1978).
te sintetički radovi o dosadašnjim istraživanjima nekih značajnijih kompleksa
vegetacijskih jedinica, kao na primjer zajednica smrče i naših borova na širem
prostoru Jugoslavije (1970, 1971).


Širina pristupa istraživanja flore i vegetacije dala je ovome veoma plodnom
i zaslužnom istraživaču dendroflore i šumske vegetacije osnove za klasifikaciju
— sintaksonomiju jedinica višeg i nižeg sistematskog ranga. To
je sadržaj radova »Geobotanische Grundlagen für höhere sistematische Einheiten
der Waldgesellschaften« (1968)), »Versuch einer pflanzensoziologischen
Gliederung der Wald- und Šibljak-Gesellschaften Bosniens und Herzegovina«
(1968).


Sintezu svih gledanja saopštio je na II Kongresu ekologa Jugoslavije u
radu »Šumske biljne zajednice Jugoslavije« (1979). Ovdje je izložio originalan
sistem zajednica, sa 8 klasa, 14 redova šumskih zajednica i 11 redova
razvojnih šibljačkih zajednica, sa 48 sveza, od kojih su mnogi (redovi i sveze)
autorizovani po prvi put. Ovaj sistem uvažava daleko više, u odnosu na
dosadašnje sisteme, fitogeografske okvire i sAndinamske momente razvoja
vegetacije. On je otvorio veoma važna i aktuelna pitanja u sintaksonorniji
zajednica, što će imati značaja u razvoju nauke o vegetaciji.