DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1979 str. 68 <-- 68 --> PDF |
problema imali i da ćemo imati i dalje velike štete zbog nedostatka prethodnih naučnih istraživanja, kao i zbog nedostatka specijalista šumarske struke iz drugih disciplina. U svakodnevnom praktičnom radu sve ovo možemo izbeći ako savladamo današnju usitnjenost šumsko-privrednih organizacija i izborimo se za ekonomsko-tehničku povezanost preduzeća za gazdovanje šumama u veće radne odnosno složene organizacije. Na taj način ćemo omogućiti popravljanje kadrovske strukture i daleko lakše nabaviti i racionalnije koristiti skupocenu opremu za radove u šumarstvu. Za naučno istraživački rad, obrazovanje i stručno usavršavanje, danas u SFRJ postoje 12 naučnih instituta, 6 šumarskih fakulteta i 17 srednjih šumarskih škola, dok smo po oslobođenju imali samo 2 fakulteta i 2 srednje škole. Ovaj kadrovski i materijalni potencijal može se bolje i potpunije koristiti uz dugoročne naučne programe rada, uz savremenije nastavne planove i programe, uz stabilnije izvore finansiranja i daleko čvršće i trajnije povezivanje sa praksom na bazi dugoročnih programa saradnje. U dugoročne programe saradnje ugrađivati interese svake radne organizacije, a samim tim su ugrađeni i interesi društvene zajednice, Dogovorima i sporazumevanjem mogu se iznaći optimalna rešenja jer za to postoje svi preduslovi i neodložne potrebe. Drugovi i drugarice! Za ovako kratko vreme teško je reći sve ono što šuma znači za savremeno industrijsko društvo. O tome je u posleratnom periodu dosta rečeno i napisano pa moramo učiniti da to stigne do svakog čoveka u gradu i selu. Naš narod u celini mora shvatiti šta znači šuma za sadašnje i buduće generacije, da bez njihovog aktivnog učešća ne možemo stvoriti nove i postojeće šume popraviti odnosno zaštititi. Šuma je biljna zajednica — domaćin mnogih živih organizama — od najsitnijih mikroorganizama do krupne jelenske divljači i orlova. U šumi je ponikao i razvio se čovek. Prvi stan i hranu ona mu je pružila, ona ga je čuvala od neprijatelja i pružila materinsku toplinu od prirodnih nepogoda. U životu i razvoju naše društvene zajednice šuma je imala neprocenjivu ulogu, koja iz dana u dan raste sa skokovitim razvojem tehnike i tehnologije. Sve se više u tehnološke procese uvlači automatika i elektronika, sve se više primenjuju tekovine nuklearnog doba, sve će više biti slobodnog vremena, sve će više biti potrebno kutaka i prostora za odmor i razonodu za psiho-fizičku rekreaciju. Šuma sa svojim prirodnim čarima punim uzavrelog života pružiće nam te mogućnosti. O šumi, o vrednosti šumske vegetacije za čoveka, o neracionalnom korišćenju tog vitalnog prirodnog resursa govori i pisana istorija o razvoju ljudskog društva za savremena dostignuća bioloških nauka i to potvrđuje. Rajica Đekić dipl. inž. šum. Beograd |