DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1979 str. 67 <-- 67 --> PDF |
se mora potpuno isključiti. Mi moramo tražiti optimalna rešenja za šumsko- privredno područje kako bi uslovi privređivanja i ekonomski efekti radne organizacije bili što stabilniji. 5. Takođe smatramo da se odnos šumarstva i drvne industrije što pre sredi kako bi se ove dve grane brže razvijale uz bolje korišćenje opreme, racionalnije koriščenje sirovine i stalno povećanje svoje akumulacije. Mi ne smemo dozvoliti da te dve grane zaostaju iz mnogobrojnih razloga koje smo već više puta istakli. Sve mere koje planiramo u šumarstvu imaju, pored opštih društvenih koristi, i znatno povećanje sirovine za naše sadašnje i budeće kapacitete drvne industrije. Drvna industrija u našoj zemlji već sada, kod ovog obima proizvodnje uvozi znatne količine drveta naročito za hemijsku preradu. Transportujući na stotine pa i hiljade kilometara tu kabastu i relativno jeftinu robu znatno povećava cenu finalnih proizvoda. A sa druge strane, poznato je da tu drvnu masu možemo proizvesti i u našoj zemlji i to za relativno kratko vreme, ako budemo savremenije gazdovali šumama uz dodatna sredstva društvene zajednice. Ovakvom politikom ne samo što bi resili sirovinu našoj drvnoj industriji oslobađajući je od uvoza drveta, već bi i znatno poboljšali životnu sredinu čoveka. 6. Polazeći od pretpostavke da bi do kraja ovog veka resili problem goleti i degradiranih šuma u SFRJ, postavlja se kao ozbiljan problem radne snage u šumarstvu. Zato će biti potrebno da pored uključenje odgovorajuće tehnike, mobilišemo i dobrovoljnu radnu snagu kako bi troškovi obnove šuma i pošumnjavanja bili što niži. Goranske organizacije, iako su dale značajan doprinos na podizanju šume i širenju svesti među mladom generacijom o njihovom značaju, nisu dovoljne za ovako velike, složene i odgovorne zadatke. Potrebno je njihovu aktivnost i metode rada proširiti na čitav narod. Propagandom i drugim merama nastojati da na ovim zadacima, društveno izvanredno korisnim, mobilišemo što veći broj ljudi. Treba tražiti najpovoljniji način i oblik organizovanja slobodnog vremena radnih ljudi, treba ih osloboditi zagušljivih kafanskih prostorija i neracionalnog korišćenja slobodnog vremena, treba ih vezati za aktivan rad u prirodi, za društveno korisne poslove koji ga rekreiraju i humaniziraju njegovu ličnost. Mi moramo stvoriti takvu atmosferu u narodu da je svakom čoveku velika čast što će posaditi nekoliko šumskih sadnica ili da se stidi što nije učestovao u ovom izvanredno značajnom društvenom zadatku. Drugi veliki rezervoar dobrovoljne radne snage jeste naša narodna armija koja je i do sada dala značajan doprinos na zaštiti i podizanju šuma. Povezujući ove izvore dobrovoljne radne snage sa kvalifikovanim radnicima naših radnih organizacijüa u šumarstvu, stvorićemo snažan potencijal radne snage koji će moći da izvrši blagovremeno i kvalitativno postavljene zadatke. 7. Specifičnost proizvodnje u šumarstvu, pogotovu kada se radi o vraćanju degradiranih šuma u normalno stanje i pošumljavanje goleti sa visokim stepenom degradacije zemljišta, nameće neodložnu potrebu prethodnih naučnih istraživanja uz učešće kadrova sa visokim stručnim obrazovanjem iz raznih naučnih disciplina. Opšta dostignuća u biološkoj nauci nisu uvek primenljiva kada nam je poznato da su za rast i razvoj biljaka odlučujući mikroreljef i mikroklima, a pogotovu kada se radi o unošenju novih vrsta drveća brzog rasta. Zato nauci u šumarstvu i njenom razvoju moramo posvetiti izuzetnu pažnju i pre svega kroz stabilnije izvore finansiranja. Možemo reći i tvrditi da smo zbog tog nerešenog 473 |