DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1979 str. 63 <-- 63 --> PDF |
— šuma kao prirodni resers koji se obnavlja i objekat za naučna istraživanja, estetska i duhovna vrednost, itd. Ove kao i niz drugih funkcija, značajne za životnu sredinu, ne mogu se zameniti nikakvim tehničkim sredstvima niti se mogu preneti sa nekog drugog područja. Zato odnos prema šumi odnosno unapređenju njenih opštekorisnih funkcija, kao i proširenju njenog aerala, ne mogu obavezvati samo radnike u šumarstvu, već to mora biti obaveza i briga čitave društvene zajednice. II I ovom prilikom i na ovom mestu moramo istaći značaj šuma u obnovi i izgradnji ratom opustošene zemlje kako bi i ovaj argumenat bio još jedan dokaz o njenoj ulozi u privrednom i društvenom razvoju naše zajednice. U ratnom vihoru uništeno je prema proceni ratne štete 52 procenta normalnog i 33%> uskog koloseka železničkih pruga; 53%» svih drvenih mostova, preko 3 miliona stanovnika ostalo je bez krova nad glavom; 36% celokupne industrije je razoreno što je sve iziskivalo velike količine rezane građe, ostalih proizvoda od drveta i pragova. Osim toga, trebalo je podmiriti gradove, bolnice, armiju ogromnim količinama ogrevnog drveta. Za obnovu i početak rada rudnika trebalo je proizvesti stotine hiljada oblog drveta i jamske građe. Hiljade motora na upojni gas (saugas) čekalo je na ogrevno drvo da bi pokrenuli postojeće industrijske pogone i osvetlili mnoga naselja. Proizvodi naših šuma i industrije za preradu drveta prvi su se uključili u međunarodnu razmenu dobara. Proizvodi ovih grana bili su naša najtraženija roba u Evropi radi obnove ratom razorenog saobraćaja, naselja i industrije. Jednom rečju, drvo se tražilo svuda i od svakoga. Proizvesti milione kubnih metara drveta što je tražila obnova naše zemlje i spoljno tržište, zahtevalo je od naših radnih ljudi izuzetne napore i veliko požrtvovanje, jer se proces proizvodnje morao obavljati u izuzetno teškim uslovima. Od 1945. do 1975. godine u šumama društvenog sektora posečeno je oko 400 miliona kubnih metara bruto drvne mase, što iznosi blizu 40% ukupne sadašnje zalihe drvne mase u svim šumama SFRJ (zaliha 983.478 miliona kubnih metara, od toga 734,421 miliona kubnih metara društvenih sektora ili 74%, u privatnom sektoru 249.057 miliona kubnih metara ili 26%). I tako obimne seče nisu devastirale naše šume, jer se uvek seklo manje od prirasta, koji iznosi u svim šumama SFRJ, prema naučnim ispitivanjima od oko 30 miliona kubnih metara godišnje. Izvesti preko 400 miliona kubnih metara drveta nametnulo je ubrzanu izgradnju šumskih komunikacija. U 1975. godini u šumama SFRJ imali smo preko 30 hiljada kilometara šumskih komunikacija od kojih su 22 hiljade kilometara tvrdi kamionski putevi i time šumarstvo učestvuje sa preko 20"/o u ukupnoj komunikativnosti Jugoslavije. Izgradnjom šumskih komunikacija stvoreni su uslovi, ne samo za intenzivno gazdovanje šumama već su šume približene našim radnim ljudima za odmor, oporavak i rekreaciju. Dostignuti nivo razvoja šumarstva i industrije za preradu drveta potvrđuju i značaj ovih grana za privredu Jugoslavije. Ove dve grane upošljavaju preko 300 hiljada radnika, u izvozu učestvuje sa preko 8 milijardi n. din.; godišnje se poseče oko 15 miliona kubnih metara drvne mase ili 60% od ukupnog pri 469 |