DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1979 str. 50 <-- 50 --> PDF |
vrste Evernia i Parmelia, a HOREL (1931) je izolirao aromatska eterična ulja iz vrste Evernia prunastris. RIERE (1939) upotrebljava derivate lišaja u tekstilnoj industriji, dok KÜRSCHNER i WITTENBERGER (1939) određuje sadržaj lignina u lišajima i mahovinama. SONN (1931) određuje u lišajima beta-orcinol, a FUJIKAWA i TOKUOKO (1947) ispituju otrovnost tvari dobivenih iz lišaja, kao što su orcinol i olivetol. NOGAMI (1944) dobiva iz nekih vrsta Cladonia didimsku kiselinu, dok SHIBATA (1944) određuje strukturu didimske kiseline i neke metaboličke produkte lišaja. KLOSA (1950, STOLL et al. (1950), PANISSET (1951), SHIBAT et al. (1952), te BARKOWSKI et al. (1958) ispituju utjecaj lišajskog ektrasta i lišajskih kiselina na uzročnika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i neke grampozitivne bakterije. NATORI (1957) ispituje 59 lišajskih derivata na Staphilococcus aureus i Mycobacterium tuberculosis FUJIKAWA et al. (1957) ispituju antibiotsko djelovanje lišajski derivata na Sarcinu luteo i Candidu albicans kod 128 djece. BOER (1953) primjećuje sprečavanje rasta mahovina i lišaja kod upotrebe živinih preparata kao fungicida na askomicete. KUPREVICH et. al. (1959) ispituju aktivnost lišajskih enzima (katalaze, invertaze i celulaze), a WACHTMEISTER (1959) dobiva ekstrakcijom lišaja u benzenu i acetonu razne lišajske kiseline. LINDBERG et al. (1953) daju prikaz sadržaja ugljikohidrata nađenih u 55 vrsta lišaja. SCHOLANDER et al. (1952) primjećuju brzu prilagodbu tropskih (10 vrsta) i arktičkih (19 vrsta) lišaja na srednje temperature. LOUNAMA (1956) dokazuje da se lišaji po sastavu metala razlikuju od drugih biljaka. BEDNAR i HANSEN (1964) izolirali su biotin iz talusa alge, 14C a ne iz talusa funga u lišaju FEIGE (1970) ispituje preko iskorištenje glukoze i glicerola kod vrste Cladonia convulata, a NIFONTOVA (1972) ispituju pomoću 14C utjecaj temperature zraka na fotosintezu lišaja. LEBLANC (1968) dokazuje da lišaji epifiti i mahovine u simbiozi s algama su jako osjetljivi na sumporni dioksid, tako da već 5 ppm oštećuju talus, a veće koncentracije SO-., dovode do plazmolize stanica. KIRSCHBAUM et al. (1971) dokazuju da je 0,11 mg S02/m3 granična zona lišaje koji rastu na kori drveća. BOHMAN i LINDGREN (1963) izolirali su crveni pigment iz lišaja, a PINEVICH i ASEEVA (1972) dokazuju da stanice lišaja dobivaju boju od raznih vrsta mycoccoca. HESS (1963) pomoću papirne kromatografije određuje lišajske kiseline CULBERSON (1972) je pomoću tankoslojne kromatografije dobio 220 raznih produkata i derivata lišaja, ali svi nisu identificirani. CHANCE i TIBBETTS (1973) određuju usninsku kiselinu pomoću tankoslojne kromatografije. RAVINSKAYA (1971) je izolirala di- i tri- karbonske kiseline iz sedam porodica lišaja, a njihove vrijednosti su se kretale od 26 — 27% (od toga sukcinska 15,5% i malonska kiselina 13,5%). HUNECK (1971) daje razne fizikalno-kemijske metode za određivanje strukture i klasifikacije primarnih metaboličkih produkata: vitamina, enzima i fenilalaninskih derivata, te biosintezu lišajskih supstanca. To je ujedno pokušaj kemotaksomije lišaja. |