DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1979 str. 110 <-- 110 --> PDF |
đivanja šumarstva ukazuje na zaostajanje ostvarenog dohotka po zaposlenom, nižu stopu akumulativne i reproduktivne sposobnosti, nisko učešće fondova u ukupnom dohotku i niske lične dohotke, što je pretežno prouzrokovano nepovoljnim položajem šumarstva u primarnoj raspodeli. Za isti period nivo cena proizvoda šumarstva bio je niži od prosečnog nivoa cena u privredi za 18,l°/0 u 1975. godini, odnosno 12,5% u 1976. godini. U periou od 1972 — 1976. godine cene proizvoda šumarstva rasle su po prosečnoj godišnjoj stopi od 13%, što je znatno zaostajanje u odnosu na porast cena u industriji za 21,5´%. Da bi se položaj ove grane u primarnoj raspodeli popravio nužno je promene cena proizvoda šumarstva vršiti u skladu sa ostalim proizvodima industrije u celini. 2. Pitanje proširene reprodukcije u šumarstvu kojom se povećava reproduktivna sposobnost šuma i njihov sečivi prinos danas se rešava na samoupravnoj osnovi. Kod nekih republika i pokrajina doneti su Samoupravni sporazumi, društveni dogovori, zakoni i drugi dokumenti kojima se osiguravaju stabilni i trajniji izvori sredstava za rešavanje pitanja pošumljavanja goleti i krša, rekonstrukcije degradiranih i izdanačkih šuma, čime se menja odnos prema šumi ne samo samoupravnih organizacija koje gazduju šumama, već i društva u celini. Kroz interesne zajednice, koje su već našle mesta u Zakonu o udruženom radu i Zakonu o šumama nekih republika i pokrajina, potrebno je obezbediti ulaganje ostalih zainteresiranih faktora i šire društvene zajednice za razvoj šumaršumarstva i unapređenje opštc korisnih fukncija šuma. Efekat ovog udruživanja ispoljio se već u prvim godinama tekućeg srednjoročnog plana razvoja šumarstva kada je pošumljena površina u 1976. godini od 26.071 ha a u 1977. od 29.782 ha, dok se u proteklom srednjoročnom periodu pošumljavalo prosječno godišnje 15.500 ha. Ocena je da bez trajnih stabilnih sistematskih rešenja i obezbeđenja dodatnih izvora sredstava nema uspešnog razvoja i unapređenja šumarstva čiji je proizvodni proces dugoročan. Međutim, različiti su prilazi i rešenja ovog pitanja po socijalističkim republikama i pokrajinama, pa bi bilo potrebno zajedno ovo sagledati, osnovne pravce za rešavanje ovog pitanja, i pronaći određena rešenja za obezbeđenje sredstava za šumskouzgojne radove. 3. Podizanje plantaža i intenzivnih kultura topola i četinara (program za podizanje 300.000 ha brzorastućih četinara i 100.000 ha topola) kako u okviru šuma tako i izvan njih i do sada je nalazilo nresta u šumskoj proizvodnji, ali u nedovoljnom obimu. Zbog ograničenih sredstava ova akcija koja je vrlo značajna u osiguranju sirovina, svedena je u posljednje vreme na minimum. Organizacije udruženog rada iz oblasti šumarstva nisu u mogućnosti da iz redovnog poslovanja obezbede potrebna sredstva za ovakva ulaganja. Jer, ulaganja u podiznju novih šuma, ako se ima u vidu dugoročnost procesa proizvodnje, ne mogu se rešavati isključivo sredstvima vlastite akumulacije OOUR-a u šumarstva već na bazi samoupravnog sporazumevanja i društveno dogovaranja u cilju udruživanja rada i sredstava svih zainteresovanih samoupravnih organizacija u zajednice radi ulaganja u dugoročni razvoj šumarstva. Pored ovoga za ovu vrstu radova neophodno je potrebno osigurati domaće i inostrane bankarske kredite i resiti pitanje benificirane kamate za duži rok. 4. Specifičnost šumske proizvodnje ogleda s u njenom dvojakom karakteru: obezbeđenje potreba za drvnom masom i opšte društvenoj koristi koja se naročito manifestuje preko zaštite životne sredine (vode, vazduha, hrane i dr.) i korišćenje šuma za odmor i rekreaciju. Kod gazdovanja šumama moraju se 376 |