DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1979 str. 60 <-- 60 --> PDF |
Indonezije. Obzirom da se naša delegacija odmah po završetku rada Kongresa vratila u zemlju, u toku rada Kongresa, posetili smo Institut za šumarstvo u Bogoru (nedaleko od Džakarte) kao i neke park-šume u blizini Balija. U Bogoru smo posetili park-šumu koja po mnogim karakteristikama, naročito po bogatstvu nekih tropskih vrsta drveća, spada među najveće rezervate ove vrste u svetu. NEKE ZNAČAJNIJE PORUKE IZ KONGRESNE DEKLARACIJE Kongresno geslo VIII Svetskog šumarskog kongresa: »Šume za narod« i pored toga što je potpuno odgovaralo svemu onome što je na Kongresu rečeno, zaključeno i preporučeno i što je najbolje odgovaralo podneblju i vremenu u kome je Kongres održan, nije se mnogo razlikovalo od osnovne teme pod kojom je držan predhodni VII Svetski šumarski kongres, a koja je glasila: »Šume i društvenoekonomski razvoj«. Vremenski period između dva kongresa nije negirao nikakve društvene, ekonomske ili područne aspekte šuma i razvoja šumske industrije, već je dublje ispitivao kako ovi aspekti deluju na individualno ljudsko biće. Kongres je naglasio da dobra i usluge koje pružaju šume podjednako trebaju svi ljudi sveta bez obzira da li žive na selu ili u gradu, u tropima ili zonama umerene klime, da li nastanjuju krajeve bogate šumom ili bez šuma, pustinje, tundre. Život i kulturni standard čovečanstva mogu se održavati odgovarajućim svetskim šumama koje treba negovati i pažljivo čuvati. Kongres je, prema tome, zaključio da su šume sveta za ljude, za sve ljude bez obzira na geografsku dužinu i širinu, na dohodak, doba ili rod, religiju ili boju političke granice. Od prošlog kongresa stanovništvo je poraslo za preko 400 miliona ljudi. Iako se neke države trude da obnavljaju šume, svetski fond šuma se smanjio do alarmantnih granica. Krčenja za poljoprivredu, požari, izmena kultivacije, prekomerna eksploatacija, nezakonita seča, sve je to uzelo svoj danak, a nažalost najviše u Jugoistočnoj Aziji (u kojoj je Kongres održan). Rezultat je da sve više ljudi zavisi od sve manje šuma. Kongres je ustanovio da je na vlade svih zemalja pala velika obaveza da, preko svojih nadležnih organa za šumarstvo, brinu o svakom hektaru šume, kako bi one bile što korisnije za sve ljude. Isto tako, zaključeno je da treba utvrditi praktične i realne pokazatelje o trendovima razvoja šumarstva, koji bi mogli korisno poslužiti svim nacionalnim organima za šumarstvo. Kongres je podvukao da je u nekim zemljama, koje su poboljšale gazdovanje šumama, došlo do povećanja produktivnosti i poboljšanja kvaliteta, što je bitno s obzirom na zahteve koje će svet postaviti ovoj grani. Nažalost, ovo se ne odnosi na tropske šume koje su teritorijalno smanjene i čiji je kvalitet ugrožen. Pri masovnim sečama, odnosno eksploataciji, najčešće su stradala najkvalitetnija stabla, pa je tako površina pod šumama nezakonskom sečom postala ne samo manja, već je i kvalitet šume uveliko degradiran. Kongres je, nadalje, ustanovio da ovakva situacija ističe druge probleme sa kojima se treba suočiti u borbi da se pronađe put za što efikasniju zaštitu šuma i puno intenzivniju harmoniju sa ljudima koji žive u šumama ili blizu njih. Kongres je zaključio da su šumska područja još uvek velika, da što se tiče ukupne vegetacije zauzimaju najveći deo, da su potencijali za daljnje uzgajanje i proizvodnju, kao i širenje, ogromni. Kongres je vrlo ozbijno apelovao na sve vlade |