DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1979 str. 58 <-- 58 --> PDF |
— sve stručne poslove obavljaju stručnjaci s odgovarajućim stručnim kvalifikacijama, itd. U preradi drveta konstantno raste obim proizvodnje, a kvalitet proizvoda je već dostigao zavidan nivo. Najviše stope rasta su u proizvodnji namještaja, drvnih ploča, celuloze i papira. 4. U uvodnom delu svog referata Svetislav Damjanovi ć daje osnovne podatke o zemlji, stanovništvu, društveno-političkom sistemu, kao i opšte podatke o šumarstvu i njegovoj ulozi u privredi i spoljno-trgovinskoj razmeni. Posle opštih podataka daje se kratak istorijat začeća i evolucije ideje samoupravljanja i pregled osnovnih komponenata samoupravnog sistema: društveno vlasništvo na sredstvima za proizvodnju i prirodnim resursima, samoupravljanje kao poseban vid demokratije, udruživanje rada i sredstava, kombinovanje planskog i tržišnog sistema u privredi i društveno planiranje. U narednom poglavlju autor definiše mesto i ulogu šume i šumarstva u sklopu samoupravnog sistema i opisuje osnovne institucije za upravljanje i reprodukciju šuma i njihovo funkcionisanje u sklopu sisema. Centralno mesto u referatu zauzima deo koji se odnosi na samoupravne zajednice u šumarstvu. Pošto je izložio status organizovanosti SlZ-a, autor prelazi na izlaganje o ciljevima i zadacima ovih zajednica, daje njihov sastav i metode rada što ilustruje primerom SlZ-e za region Ljubljane. U analizi sredstava za rad SlZ-a u šumarstvu autor ukazuje na različita rešenja, po republikama i pokrajinama, kao ilustraciju prirodnih i društveno-ekonomskih specifičnosti i bogatstva inicijativa. Najzad, u završnom delu autor izlaže iskustva, probleme i perspektive u razvoju samoupravnih interesnih zajednica u šumarstvu. On ističe da prvi rezultati ukazuju da uvođenje samoupravljanja u šumarstvu menja društveni status šuma i šumarstva u pravcu dalje demokratizacije upravljanja šumskim resursima. U samoupravnom sistemu šume postaju sve manje objekti manipulisanja otuđenih društvenih super-struktura, a sve više briga onih kojima one služe — tj. radnih ljudi i građana. Samoupravni pristup šumarstvu u okviru jugoslavenskog samoupravnog društva pretpostavlja novi društveni status šumskih resursa i nove odnose između šumarstva i društva koji će odražavati ne samo rastuće društvene potrebe u odnosu na šume već i rastuće mogućnosti društava da striktno primeni ekološki zdrav i ekonomski nužan princip reciprociteta u duhu osnovnog gesla Kongresa »Šume za narod«. AKTIVNOST ZEMLJE DOMAĆINA Zemlja domaćin — Indonezija dala je izuzetan značaj Kongresu. Kongres je otvorio lično predsednik Indonezije Suhart o i tom prilikom održao prigodan govor istakavši veliki značaj koji ima šumarstvo za čitavo čovečanstvo, a posebno za privredu nekih zemalja u razvoju. Za Republiku Indoneziju, na sadašnjem stepenu razvoja, šumarstvo ima veliki značaj, a u budućnosti će ovaj značaj još više porasti. Predsednik Republike Indonezije lično je primio sve šefove delegacija i zadržao se sa njima u jednočasovnom razgovoru, a potom je razgledao sav izložbeni prostor Kongresa u kome su izložena dostignuća u kompleksu drveta čitavog sveta. Ovu izložbu je inače otvorila supruga predsednika Republike Indonezije. 184 |