DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1977 str. 107 <-- 107 --> PDF |
POVJESNI PODACI O POČETKU PANČIĆEVA SLUŽBOVANJA U SRBIJI U Životopisu Josifa Pančića, datom kao prilog Spomenici1), oslanjajući se pretežno na autobiografske podatke velikog naučnika, St. Jakovljević kaže da je Pančić, došavši u Srbiju, maja 1846. godine, sa preporukom Vuka Karadžica2), najpre nekoliko meseci proveo kao lekar u selu Miloševu, a potom skupljao biljke na Crnom Vrhu i Belici, odakle je, početkom 1846-e, otišao u Beograd i tu saznao da je po »visočajšem« rešenju primljen u službu i postavljen za okružnog fizikusa u Negotinu. On dalje kaže: »Ali kako je Pančić proveo oko 6 meseci u Jagodini i upoznao se sa velikim brojem ljudi, to su ga i Jagodinci tražili za lekara«. Ovdje je, kao dopunu, citirao i samog Pančića: ». . . oni i njihova traženja pretegnu i ja tako dobijem Jagodinu«. Jakovljević, u nastavku, kaže da je »kontrakt o njegovom postavljenju izišao 3 februara 1847. godine«. Budući da je Pančić jedno od najvećih imena srpske nauke u XIX stoleću, valjalo bi se zadržati na arhivskoj građi koja određenije govori o ovom tako značajnom trenutku za razvoj botanike u Srba, a ispravlja i neke hronološke netačnosti, uslovljene Jakovljevićevom omaškom ili Pančićevom nedovoljnom preciznonšću, a možda i zaboravom, u autobiografskim beleškama. »Podkrepljeno s dokumentima osvedočavajućim za njegovu u struci Ijekarskoi pribavljenu nauku«, Josif Pančić je 18. jula 1846. godine podneo molbu Popečitelstvu vnutrenni Djela »da bi se za Okružnog Fisikusa gdi na uprazdnjeno mjesto takovog u Srbii postavio«. Tek posle pet meseci, 19. decembra popečitelj Ilija Garašanin izvestio je »Visoko slavni Sovjet« o toj molbi i o izgledima za njeno pozitivno rešenje. Pošto je dotadašnji privremeni fisikus okružija Krajinskog, dr Hariš, »u sljedstvu svoevolne negove ostavke« 3. jula 1846, razrešen dužnosti, posle čega se »natrag u Cesariju povratio«, to mesto je ostalo upražnjeno, a kako je »neobhodima potreba drugog ljekara ukazana«, Popečiteljstvo, kao zamenu, predlaže »spomenutog Doktora Pančića, kao čoveka sposobna, i praktičeski(j) vješta«, napominjući da bi ono njega već postavilo »da on nie strannij poddannik «, kakvom »postoeće Uredbe naše prepatetstvuju djejstvitelnu u Srbii službu Pravitelstvenu imati«. Sovjet je umoljen da donese rešenje da li će ´) Spomenica Josifa Pančića — Posebna izdanja SKA, Spomenice, knj. 10, Beograd, 1939, 37—38. 2 Boraveći u Beču, 1845—1846, Pančić je uspostavio veoma prijateljske odnose sa Vukom i Miklošićem. |