DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1977 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Ovako obračunate relativne vrednosti semena oštećenog od insekata prilično isu bliske vredinostima šturog semena pojedinih grupa šišarica, što se vidi iz podataka tabele for. 5. Tako, analizom 3000 kom zrna semena iz šišarica prve grupe izdvojeno je 718 kom ili 23,93% šturih semenki, dok je iz 3500 pregledanih zrna semena iz šišarica druge grupe izdvojeno 677 kom ili 19,34% a iz 3800 kom zcrna iz šišarica treće grupe izdvojeno je 760 kom ili 20,00% šturog semena (tab. tor. 5). Upoređivanjem proporcija šturog isemena vidi se da između šišarica druge i treće grupe nema razlika, dok je u semenu iz šišarica prve grupe bilo 1,2 puta više šturih zrna nego u ostalim grupama, što je signifikantno na nivou od 1%. Upoređivanjem zbirnih vrijednosti podataka tabela for. 1, 4 i 5, može se dobiti jasnija slika o parametrima osnovnih frakcija koje utiču na smanjenje prinosa semena kod proizvodnje i dorade istog. Pregledom 37 818 kom zrna semena dobijenog iz uzorka od 900 kom šišarica, izdvojeno je 3625 kom ili 9,59 semenki oštećenih od insekata. Međutim, pregledom 7775 kom zrna semena dobijenog iz uzorka od 178 kom samo napadnutih šišarica, izdvojeno je 1163 kom ili 14,96°0 oštećenih semenki, što sa šturim semenom od 20,92%, izdvojenim iz uzorka od 10.300 kom zrna, čini značajnu negativne stavku od 35,88´°0, koju svakako treba imati u vidu pri kalkulacijama u savremenoj proizvodnji semena u semenskim sastojinama ili plantažama a naročito sa pojedinačnih plus stabala. Činjenica da relativne vrednosti šturog semena, a verovatno i relativne vrednosti šišarica i semena oštećenih od insekata, variraju u zavisnosti od niza faktora a naročito od klimatskih elemenata, što se može videti i na primeru semena jele (MARKOVIĆ, Lj., 1974), ne umanjuje vrednost dobijenih podataka, već ukazuje na potrebu svestranijeg i dugotrajnijeg proučavanja ove materije u našim uslovima. ZAKLJUČAK Na tri uzorka od po 300 kom šišarica crnog bora (Pinus nigra Arn.) koje su se razlikovale po bolji ´ljuspi, analiziran je intenzitet otećenja semena od insekata i zastupljenost šturog semena, pa se na osnovu dobijenih podataka smože zaključiti slledeće: Seme iz šišarica sa crno zelenom bojom ljuspi bilo je u znatno većem broju oštećeno od insekata nego seme dobij eno iz šišarica sa svetilo smeđom Mi crnom bojom ljuspi, između kojih je inače razlika u oštećenom semenu neznatna. Prema broju šišarica u čijem je semenu bilo oštećenih zima od insekata, pojedine grupe su se međusobno znatno razlikovale. Među ovima su najimanje zastupljene šišarice sa svetio smeđom bojom ljuspi, zatim šišarice sa crnom bojom, dok su šišarice sa crno zelenom bojom bile najviše napadnute od insekata. Relativne vrednosti oštećenog semena obračunate na broj semena dobijenog samo iz napadnutih šišarica pojedinih grupa bliske su vrednostima šturog semena, koje je inače nešto više zastupljeno kod šišarica sa svetio smeđom bojom nego kod ostale dve grupe, između kojih pak nema razlika. Nezavisno od boje šišarica, frakcije šturog semena i semena oštećenog od insekata čine značajnu negativne stavku (35,88%) u proizvo´dnji i doradi semena crnog bora, o čemu svakako treba voditi računa pri kalkulacijama u savremenoj proizvodnji semena ove vrste. 158 |