DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1977 str. 47 <-- 47 --> PDF |
O tome što stoji u osnovi pojave razlika u boji šišarica crnog bora, odnosno u kojoj su meri one prouzrokovane uticajem sredine a u kojoj su determinisane genski, nema dovoljno podataka, što će biti predmet posebnih ogleda. Međutim, proučavajući osobenosti fruktifikacije Pinus nigraArn., VIĆENTIĆ, M., (1954) ističe da ikoirišćeni uzorci šišarica predstavljaju srednje genetske vrednosti pojedinih populacija u kojima su razlike u boji šišarica dosta velike iz čega se, u vezi sa ovim, već mogu izvesti zaključci. I ROSNEV, B., (1963, 1972) ističe da su boja šišarica belog bora i oblik apofiza nasledne karakteristike i imogu služiti kao sigurniji dijagnostički parametar ikod selekcije nego dimenzije i oblik šišarica. S druge strane, prema podacima koje navodi LISTOV, A. A., (1963), boja šišarica belog bora ubranih zimi ostaje pri čuvanju neizmenjena i vrlo se malo menja prilikom sušenja, dok .se pri ranijem branju njihova boja menja, što u izvesnoan smislu nije u skladu sa podacima navedenih autora. Ipak, postojeće razlike u boji šišarica ovog ogleda, ubrane istog dana i u istoj populaciji, sa fiziološki jednako ´kvalitetnim semenom, dozvoljavaju da se makar i uslovno može govoriti o ranim i -kasnim formama šišarica. Nezavisno od toga čime je ta pojava uslovljena, ona ukazuje da su razlike u relativnoj brojnosti napadnutih šišarica prouzrokovane ili od strane jedne vrste insekata sa produženim periodom rojenja ili sa više generacija, čije rojenje i polaganje jaja koincidira sa pogodnošću mikroekoloških uslova pojedinih grupa šišarica, o čemu je već bilo reci. Takođe je moguća i predpoistavka da se radi o nekoliko vrsta insekata čije se rojenje takođe poklapa sa najpogodnijim morfofiziološkim stanjem šišarica za polaganje jaja i razvoj larvi. U svakom slučaju za odgovor na ovo pitanje treba izvršiti detaljnija proučavanja štetnih insekata. Pre svega sakupljanjem šišarica u više navrata, sve do kasne jeseni, biće moguće da se utvrdi vrsta inisekta koja je u pitanju i rasvefcle otstali problemi vezani za odnose insekat — biljka domaćin. Ovo tim pre što pregledom reprezentativnih uzoraka oštećenog semena iz pojedinih grupa šišarica nisu nađeni ni živi ni uginuli insekti. Determinacija na osnovu izgleda samih oštećenja i oblika odnosno forme izsletnih otvora nije sigurna iako oni ukazuju na izvesne razlike o kojima je reč, što je u skladu sa podacima MARKOVIĆA Lj., (1974), koji indiciraju da oštećenja semena crnog bora, čuvanog duže vreme na skladištu, potiču od više vrsti insekata. Otkrivanje larvi i determinacija insetkata ikoji napadaju šišarice našeg crnog bora, pored teoretskog ima i praktični značaj. Ovo naročito potvrđuju podaci o procentu oštećenog semena dobijeni analizom istog samo iz napadnutih šišarica (tab. for. 4). Tako, od 1725 zima semena dobijenog iz 44 napadnute šišarice prve grupe, bilo je 230 ikom ili 13,33l()/o oštećenih semenki, od 3415 korn zrna semena dobijenog iz 75 šišarica druge grupe bilo je oštećeno 590 ikom ili 17,28´% semenki, a od 2635 ikom zrna semena dobijenog iz 59 oštećenih šišarica treće grupe bilo je 343 kom ili Hfll^/o oštećenih semenki. Slično kao i u prethodnoj analizi i ovde je u semenu šišarica druge grupe bilo 1,3 puta više oštećenih zrna nego u se- menu iz šišarica prve i treće grupe, što je potvrđeno na nivou od 1%, testiranjem razlika proporcija oštećenog semena. |