DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Salama, H. S., Motagally, Z., A. Skatulla, U. (1976): On the mode of action of Dimilin as a moulting inhibitor in some lepidopterous insects. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 80, 4, str. 396—407. Schmutterer , H. (1975): Der Einfluss von Juvenilhormonanalogen auf die Fähigkeiten von Piesma quadratum Fieb. zur Virusübertragung. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 77, Hft. 3, str. 300—306. Sehnal , F., Skuhravy , V. (1976): Effects of juvenoids on Leptinotarsa decemlineata (Col., Chrysomelidae) and considerations on their practical significance. Ztschrift. f. angew. Ent., Bd. 81, Hft. 4, str. 401—412. Skat ulla, U. (1975): Erfolgreiche Versuche mit dem Entwiclungkshemmer PH 6fr—40 zur Bekämpfung von Lymantria dispar L. und L. monacha Anzeiger f. Schädlingskunde, Pflanzschtz., Umwsehtz., Hft. 2, str. 17—18. Spaić , I. (1971): Terenska istraživanja efikasnosti Metationa i Dipterexa protiv gusjenica gubara. Šum. 1. br. 11—12, str. 419—435. Spaić , I., Britvec , B. (1971: Laboratorijska ispitivanja efikasnosti nekih insekticida protiv gusjenica gubara. Šum. 1. 3—4, str. 84—97. Wellinga, K., Mulder, R., van D a a 1 e n, J. J. (1973): Synthesis and Laboratory Evaluation of l-(2,6-Disubstituted benzoyl)-3-phenylureas, a New Class of Insecticides. II. Influence of the Acyl Moiety on Insecticidal Activity. Agricultural and Food Chemistry, Vol. 21, No. 6, str. 993—998. de Wilde, J. (1975): Insektenhormone und Insektenbekämpfung. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 77, Hft. 3, str. 279—286. Zdärek, J., Haragsim, O., Vesely, V. (1976): Action of juvenoids on the honey bee colony. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 81, Hft. 4. str. 392—401. ZUSAMMENFASSUNG Versuche der Bekämpfung des Schwammspinners (Lymantria dispar L.) vermitteis einer neuen Art des Insektizides Der Autor hat im Labor und im Wald die Wirkung des Präparats Dimilin WP-25 auf die Raupen des Schwammspinners geprüft. Die Laboratoriusversuche wurden auf den Raupen des L: — und Lln-Stadiums durchgeführt. Geprüft wurde die Wierkasamkeit einer Suspenzion von 300 g Präparats in 401 Wasser, sowie von 30 g Präparats in 40 1 Wasser. Mit beiden Konzentrationen wurde eine lOö´/otige Mortalität der Raupen in einer Zeitspanne von 12—14 Tagen erreicht (Tab. 1—2). Die Terainversuche (Besprühung eines 70j ähriger Eichenbestandes vom Flugzeug aus mit einer Normalsprühausrüstung mit 40 Düsen und einer Ausbringmenge von 300 g Präparat in 40 1 Wasser per ha) waren enbefalls zufriendenstellend. Das Absterben der Raupen wurde hier allerdings noch langsmer, das Endergebnis jedoch gut — die Raupen wurden vernichtet und der Wald verblieb praktisch unbestädigt. Zum Vergleich der Wirkung wurde ein Teilgebiet des Waldes mit DDT (im Heissnebelverfahren mit Dosis von 3 1/ha eines 15°/oigen Präparats, d. h. 450 g/ha a. S DDT) Behandelt (Tab. 3—6). Primljeno 21. XII 1976. Prof. dr IVAN SPAIĆ dipl. inž. šum. Katedra za zaštitu šuma Šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Šimunska c. br. 25. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 29 <-- 29 --> PDF |
SAŽETAK Laboratorijska istraživanja biološkog efekta Dimilina na gusjenice gubara dala su povoljne rezultate. Istražena je efikasnost suspenzije 300 g preparata u 40 lit. vode i također suspenzije 10 puta manje koncentracije tj. 30 g preparata u 40 lit. vode. S obim koncentracijama postignut je 100%-tni mortalitet gusjenica u roku od 12—14 dana. Terenska istraživanja (orošavanje 70-godišnje hrastove šume iz aviona dozom od 300 g preparata u 40 lit. vode po 1 ha) također su zadovoljila. Ugibanje gusjenica ovdje je, doduše, bilo još sporije, ali je krajnji rezulta dobar — gusjenice su uništene, a šuma sačuvana od brštenja. Međutim, ova količina depozita ne dolazi u obzir za praktičnu primjenu na većim površinama. U tu je svrhu potrebno načiniti formulaciju za primjenu preparata u koncentriranom stanju. LITERATURA Ab del-Ga w a a d, A. A. (1976): Effect of three lunivenile hormone analogues on insects from different orders. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 80, Hft. 4, str. 346-355. Bäumler , W., Salam a H. S. (1976): Some biochemical changes induced by Dimilin in the Gypsy moth Porthretia dispar L. Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 81, Hft. 3, str. 304—310. Beetsma, I., ten Houten, A. (1975): Effectst of juvenile hormone analogues in the food of honeybee colonies (Apis mellifera L.). Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 77, Hft. 3, str. 292—300. va n Daleen , J. J. et al. (1972): A Selective Insecticide with a Novel Mode of Action. Die Naturwiessenschaften, 59. Jhr., Hft. 7, str. 312-313. El-Tantawi, M. A., Belal, M. B., Abdallah, M. D. (1976): Wierkungen von zwei Antihäutungs-Substanzen auf die Raupen von Spodoptera littoralis (Boisd.). Anzeiger f. Schädlingskunde, Pflanzschtz., Umwschtz., Hft. 10, str. 153—155. Fytizas , E. (1976): L´action du TH 6040 sur la metamorphose de Dacus oleae Gmel. (Diptera, Trypetidae), Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 81, Hft. 4, str. 440—444. Gr anett , I., D u n b a r, D. M. (1975): TH 6040: Laboratory and field trials for control of gypsy moth. Journ. Econ. Ent. 68, str. 99—102. Gr anett, J., Dunbar, D. M, Weseloh, R. M. (1976): Gypsy Moth Control with Dimilin Sprays Timed to Minimize Effects on the Parasite Apanteles melanoscelus. lourn. Econ. Ent. 69, No. 3, str. 403—404. Harting e r, C. (1976): Zur Wirkung des Entwicklungshemmer Dimilin auf Gespinstmoten (Yponomeuta ssp.) und ihre Parasiten. Anzeiger f. Schädlingskunde, Pflanzschtz., Umwschtz., Hft. 10, str. 156—158. H i n t z e-P o d u f a 1, Ch. (1975): Über die morphogenetische Wirkungsweise von luvenilhormon und analogen Substanzen auf die Adultenwicklung von Schwärmen und Spinnern. Ztschrift. f. angew. Ent., Bd 77, Hft. 3, str. 286—291. Leuschner , K. (1975): Wirkung von Juvemlhormoanaloga (IHA) in Verbindung mit dem Synergisten Mowilith auf Eier, Larven und Eiparasiten der Kaffenwanze Antestiuspsis spp. (Heteroptera, Pentatomidae). Ztschrft. f. angew. Ent., Bd. 77, Hft. 3, str. 313-317. M u 1 d e r, R., G i j s w i j t, M. J. (1973): The Laboratory Evaluation of Two Promising New Insecticides Which Interfere with Cuticle Deposition. Pestic. Sci., No. 4, str. 737—745. Post, L. C, Vincent, W. R. (1973): A New Insecticide Inhibits Chitin Synthesis. Die Naturwiessenschaften, 60. Jhr., Hft. 9, str. 431—432. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Navedeno je da je u Jelju osim gubara bilo i mrazovaca (Operophthera brumata L., Hibemia defoliaria CL, Hibernia aurantiaria Esp.). Gusjenice mrazovaca, uginule u fazi presvlačenja, također su nalažene na kontr. pločama pa je očito da Dimilin i na njih jednako nepovoljno djeluje kao i na gubara. Kontr. D a t u m pl. 4.V 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 1 .E 0 0 0 0 0 0 0 2 4 6 3 4 5 3 4 1 2 1 4 3 2 23 -E 5 0 0 00 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 3 33 2 2 0 5 3 6 5 7 3 6 3 5 0 2 2 3 3 2 3 2 2 1 1 1 4 DDT 0 0 0 0 7 15 1 8 2 1 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Tab. 5 - Broj mrtvih gusjenica na kontr. pločama. - Anzahl der toten Raupen auf den Kottafeln. Kontr. Uspoređeni dani % pl. Komparierte Tage mortaliteta 1 .L 24.V : 11.V 61,78 2 ´ i 24.V : 11.V 87,18 3 5 24.V : ll. V 93,63 4 DDT 24.V : 7.V 99,75 Tab. 6 - Postotak mortaliteta na opažačkim mjestima. Prozentsatz der Mortalität an den Beobachtungsstellen. Pregledao sam Jelje i u prvoj polovici lipnja. Tada se ovdje nije više moglo pronaći nijednu živu gusjenicu niti kukuljicu, a krošnje stabala bile su praktički potpuno sačuvane. U to vrijeme u drugim netretiranim nizinskim šumama (na pr. Budigošće, šumarija Koska u okolici Osijeka) još uvijek su brstile gubareve gusjenice Lv i LV| stadija ili su se na stablima mogle naći njegove kukuljice. Ujesen 1976. god. u Jelju nije pronađeno ni jedno jedino gubarevo jajno leglo. Prema preporuci proizvađača Dimilin je u Jelju apliciran iz aviona u dozi od 300 g preparata otopljenog u 4 lit. vode po 1 ha. Treba reći da unatoč već spomenutim povoljnim svojstvima Dimilina kao selektivnog insekticida ova doza ne dolazi u obzir za primjenu na većim šumskim površinama zbog prevelikog depozita po jedinici površine. U Jugoslaviji smo već odavno odustali od aviokemijskog tretiranja šuma otopinama preparata u vodi (emulzijama ili suspenzijama) i orijetirali smo se na primjenu koncentriranih preparata. Može se slobodno reći da smo u tome prednjačili u Evropi. Metoda toplog zamagljivanja, s kojom imamo velika pozitivna 30-godišnja iskustva, omogućuje primjenu od svega 3 lit/ha koncentriranog preparata. Doza od 40 lit/ha nema kod nas nikakvih šansa. No vjerojatno će se Dimilin (diflubenzurol) moći formulirati i kao aerosol za primjenu toplim ili hladnim postupkom. Tada će on steći velike izglede da zamijeni sintetičke dodirene insekticide, koji su za sada još u upotrebi. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Kontr. Datum pi. 4.V 5. Ć. 7. 8. 9. 10. II . 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 1 ~ 0,02 0,02 0,04 0,20 0,20*0,20 0,30 0,40 0,20 0,30 0,20 0,20 0,30 0,30 0,50 0,60 0,55 0,60 0,65 0,50 0,60 2 E 0,01 0,01 0,04 0,07*0,08 0,20 0,20 0,10 0,20 0,10 0,20 0,20 0,20 0,20 0,20 0,30 0,04 0,02 0,10 3 5 0,01 0,01 0,01 0,03 0,04*0,10 0,30 0,40 0,40 0,45 0,50 0,30 0,50 0,60 0,65 0,40 0,40 0,50 0,20 0,15 0,10 4 DDT 0,10 0,10 0,20 0,70*0,20 0,15 0,50 0,45 0,25 0,30 0,10 0,10 0,10 0,10 0,08 0,04 0,03 0,01 0,01 0,01 Tab. 3 - Dnevne količine gusjeničnih ekskremenata (u cm ) na kontrolnim pločama (* = dan tretiranja). - Tägliche Kotmengen (in cm ) auf den Kottafeln (* = Tag der Befliegung). Datum 5.V 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. !5. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. z j-900 7950 7250 6600 6050 5550 5100 4600jl200 38003450 3150 2800 2500 2200 2000 1800 1600 1400 1300 f 6,85 6,11 5,58 5,08 4,65 4,27 3,92 3,54 3,23 2,92 2,65 2,42 2,15 1,92 1,70 1,54 1,38 1,23 1,08 1,00 1 ~ 0,14 0,24 1,12 1,02 0,93 1,28 1,57 0,71 0,97 0,58 0,53 0,73 0,64 0,96 1,02 0,85 0,83 0,80 0,54 0,60 2 ´E 0,07 0,06 0,22 0,35 0,37 0,85 0,78 0,35 0,65 0,26 0,48 0,43 0,38 0,34 0,31 0,41 0,05 0,02 0,10 3 5 0,07 0,06 0,17 0,20 0,46 1,28 1,57 1,41 1,45 1,46 0,79 1,21 1,29 1,25 0,68 0,62 0,69 0,25 0,16 0,10 4 DDT 0,68 1,22 3,91 1,02 0,70 2,14 1,76 0,88 0,97 0,26 0,24 0,21 0,19 0,14 0,06 0,04 0,01 0,01 0,01 Tab. 4 - Broj zrnaca ekskremenata u 1 cm na pojedine dane (z), faktor komparabilnosti (f) u odnosu na 24.V i količine ekskremenata iz fob. 3 preračunate pomoću " f " na dan 24.V (1-4). - Zahl der Kotkörnchen in 1 cm am jewei ligen Tag (z), Komparabilitötsfaktor in Bezug auf den 24.V (f), sowie Kofmengen aus der Tabelle 3 vermittels " f " auf den 24. V umgerechnet (1-4). Iz tab. 4 vidi se kako je sa starošću gusjenica opadao broj zrnaca ekskremenata u 1 cm3. Iz tih brojki izračunat je »faktor komparabilnosti«, s kojom su onda pomnožene količine iz tab. 3. pa su dobijeni podaci tab. 4. Sve količine u tab. 4 obračunate su na onu starost gusjenica odnosno na onu veličinu zrnaca ekskremenata, koju su ona imala 24. V (za obračun je potpuno svejedno, koji se dan izabere). Iz podataka tab. 4 može se izračunati postotak mortaliteta za bilo koji dan nakon tretiranja. Postotak mortaliteta zadnjeg dana opažanja (24. V) u odnosu na dan tretiranja (Jošava 7. V — DDT) odnosno nekoliko dana nakon tretiranja (Jelje 11. V — Dimilin) iskazan je u tab. 6 (DDT kao kontaktni otrov djeluje odmah nakon tretiranja, a Dimilin tek nakon nekoliko dana tj. prigodom presvlačenja — sve gusjenice nakon tretiranja još neko vrijeme normalno brste, što se vidi iz tab. 5). Kako se iz tab. 6 razabire, u Jošavi je 17-tog dana nakon tretiranja DDT-jem bilo uništeno 99,75% gusjenica. (Ovdje je uostalom, kao što se može lako izračunati, već nakon 7 dana mortalitet bio 93,35%). U Jelju je mortalitet manji. On potpuno zadovoljava samo na kontr. ploči br. 3. Treba, međutim, istaknuti da su opažanja u Jelju trajala ukupno 16 dana nakon tretiranja. Do kraja opažanja iz krošanja su stalno padale mrtve gusjenice (v. tab. 5) pa se može pretpostaviti da je tako bilo barem još neko vrijeme po prestanku opažanja. I u laboratorijskim pokusima 100%--t´ni mortalitet dostignut je tek 12—14 dana nakon tretiranja, u prirodi je taj rok svakako još duži. Iz tab. 5, koja sadrži podatke o broju uginulih gusjenica, jasno je vidi razlika u brzini djelovanja između Dimilina i DDT-ja. Kod DDT-ja (kontaktni insekticid) najviše mrtvih gusjenica nađeno je dan-dva iza tretiranja, a nakon 8 dana na pločama ih više nije ni bilo. Kod Dimilina (probavim insekticid) prve mrtve gusjenice pale su na ploče tek dva dana nakon tretiranja, u većem broju su konstatirane tek 4.-toga ili 5.-toga dana, a zatim su stalno nalažene sve do kraja opažanja (16 dana nakon tretiranja). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 26 <-- 26 --> PDF |
TERENSKA ISTRAŽIVANJA Terenska su istraživanja provedena u šumi J e 1 j e (šumarija Cerna, šira okolica Vinkovaca). Ova je šuma nedavno pomlađena, a ostala su neposječena samo dva izolirana odjela čistoga hrasta ukupne površine 47 ha i starosti oko 70 god. Ta su dva odjela poslužila kao pokusni objekt. Jelje je tipični predstavnik slavonskih hrastika, u kojima smo skoro svake godine prisiljeni aviokemijski suzbijati razne defolijatore, prije svega gubara. Na području Vinkovaca i ovoga je proljeća (1976) provedena avioakcija protiv gubara i mrazovaca na površini od 6.217 ha pa su terenska istraživanja Dimilina obavljena u sklopu te akcije. U Jelju je oko 60% stabala bilo zaraženo prosječno s jednim gubarevim leglom. S obzirom na dob sastojine (volumen krošanja) to nije zaraza od koje bi šuma bila totalno obrštena, ali joj je svakako prijetio jaki brst. Ovo tim prije što je ovdje osim gubara postojala i slabija zaraza mrazovaca. Nači n rad a — Kontaminiranje šume Dimilinom obavljeno je pomoću aviona (AN2) s konvencionalnim uređajem za prskanje s 40 sapnica. Po 1 ha upotrebljeno je 300 g preparata (= 75 g aktivne supstance) otopljenog u 4 lit. vode (preporuka proizvođača), šuma je tretirana 8. V ujutro između 7,30 — 9,00 sati. Vremenske prilike pri kraju tretiranja nisu bile najpovoljnije (jačina vjetra 3 stupnja po Beaufortu tj. 4—6 m/sec). U šumi su pod krošnje stabala bile postavljene 3 kontrolne ploče (platna dimenzija 0,8 x 0,8 m razapeta u drvenim okvirima visine oko 10 cm, postavljena na stupove u visini od oko 1 m iznad tla). Na ovim pločama svakoga dana u isto vrijeme sabirane su gusjenične izmetine i brojne uginule gusjenice. Izmetine su mjerene u cm3. Ova su opažanja počela u šumi još 4. V tj. 4 dana prije kontaminiranja. U nedalekoj šumi Jošav a (udaljenost oko 2 km od Jelja) bila je također postavljena jedna kontrolna ploča U Jošavi je postojala zaraza gubara i mrazovaca, po intenzitetu podjednaka s onom u Jelju pa je ta šuma u sklopu operativne avioakcije protiv gusjenica bila kontaminirana DDT-jern (doza 3,0 lit/ha 15%-taog DDT preparata tj. 450 g/ha a. s. DDT-ja). Tretiranje je i ovdje obavljeno avionom i to metodom toplog zamagljivanja. Jošava je poslužila kao komparativni objekt Jelju, kontaminiran standardnim kontaktnim insekticidom (DDT). Rezultat i — Prikupljeni podaci iskazani su u tab. 3, 4 i 5. Tab. 3 sadrži podatke o dnevnim količinama ekstremenata sa kontr. ploča. Već se iz te tabele razabire da na nijednom opažačkom mjestu nije konstatiran 100%-tni mortalitet gusjenica jer su ekstrementi i nakon tretiranja sve do kraja opažanja padali na ploče tj. u krošnjama je još bilo živih gusjenica. Posebnim postupkom — koji sam opisao još 1952. god., a zatim u još nekoliko svojih radova (v. na pr. Šumarski list br. 11—12/1971) — izračunao sam postotak uništenih gusjenica u krošnjama iznad kontrolnih ploča. Postupak se u osnovi sastoji u tome da se količine gusjeničnih ekstremenata učine komparabilnim. One to inače nisu jer uzrastom gusjenice rastevolumen svakoga pojedinog zrnca pa ispočetka 1 om3 sadrži mnogo više zrnaca (jer su ona malena) nego kasnije" kada gusjenice odrastu pa i zrnca postanu mnogo veća. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 25 <-- 25 --> PDF |
dana i tom prilikom prebrojane su mrtve gusjenice. U kontrolnim cilindrima nalazilo se također po 50 gusjenica Lr ili Lm stadija, koje su hranjene nekontaminiranim hrastovim lišćem. Cilindri su se nalazili u laboratoriju (prostorija okrenuta sjeveru) tj. ispitivanje je vršeno pri sobnoj temperaturi. Pokusi su postavljeni 7. V (hrastovi su uprskani 4. V), a trajali su do 21. V tj. 14 dana. D a t u m Br. Koncentracija Srodi j 8.V 9. 10. U . 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21 .V 1 30 g prep. u 40 1 vode 0 0 15 3 3 5 3 3 5 1 ć 1 3 2 2 30 g LHI 0 0 3 2 2 1 7 11 8 4 6 4 2 3 30 g LMI 0 0 1 3 6 9 14 9 2 2 3 1 4 300 g 0 0 1 1 6 10 10 7 4 3 4 4 5 300 g L|ll 0 0 3 7 3 8 10 9 0 2 3 3 2 6 300 g L|ll 0 0 10 4 1 5 9 3 6 7 4 1 7 Kontrola 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 5 2 8 Kontrola 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 5 8 L|ll Tab. 1 - Broj mrtvih gusjenica. - Anzahl der roten Raupen. D a n i -T a g e Br. Koncentracija Stadij 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 30 g prep. u 40 1 vode 0 0 30 36 42 52 58 64 74 76 88 90 96 100 2 30 g 0 0 6 10 14 16 30 52 68 76 88 96 100 III 3 30 g 0 0 2 8 20 38 66 84 88 92 98 100 III 4 300 g 0 0 2 4 16 36 56 70 78 84 92 100 5 300 g 0 0 6 20 26 42 62 80 80 84 90 96 100 LMI ć 300 g 0 0 20 28 30 40 58 64 76 90 98 100 III 7 Kontrola 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8 18 22 8 Kontrola 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10 20 36 L|ll Tab. 2 - Postotak mortaliteta do određenog dana. - Prozentsatz der Mortalität bis zum jeweiligen Tag. Rezultati — su iskazani u tab. 1 i 2. U tab. 1 naveden je broj svakog dana pronađenih mrtvih gusjenica, a u tab. 2 ukupni postotak mortaliteta do određenog dana. Kako se razabire, u sve 4 varijante (manja doza — manje i veće gusjenice te veća doza—manje i veće gusjenice) postignut je lOCP/o-tni mortalitet. Praktički nema nikakve razliku u djelovanju primijenjenih doza iako su se one međusobno deseterostruko razlikovale. 100%-tni mortalitet postignut je nakon 12—14 dana. Tok ugibanja gusjenica od Dimilina bitno se razlikovao od ugibanja uzrokovanog kakvim kontaktnim insekticidom. Kod DDT-ja na pr. lOO^/o-tni mortalitet nastupa već nakon 2 — 3 dana (v. članak SPAIĆ-BRITVEC u Šumarskom listu br. 3—4/1971). Kod Dimilina pak ugibanje je svim varijantama tek započelo 3-ćeg ili 4-tog dana, a 7-og dana mortalitet je iznosio svega oko 50%. Međutim ugibanje se konstantno nastavljalo i nakon 12 — 14 dana mortalitet je uvijek bio 100%. Ovakav tok ugibanja gusjenica uzrokovan je opisanim načinom djelovanja Dimilina. Larve se normalno razvijaju sve do momenta presvlačenja, a tada za njih nastaju poteškoće. Sve gusjenice u pokusu uginule su prigodom presvlačenja, koje nisu mogli do kraja izvesti. 23 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 24 <-- 24 --> PDF |
a ne i na adulte, budući da se oni ne presvlače. Neki su od njih škodljivi samo za pojedine familije ili čak rodove kukaca. Do danas je opisa/no oko 600 JHA, a cijeni se da ih ima oko 3.000 (DE WILDE 1975, HINTZE-PODU FAL 1975, BEETSMA I TEN HOUTEN 1975, SCHMUTTERER 1975, LEU SCHER 1975, ABDEL-GAWAAD 1976. i dr.). U najnovije vrijeme pronađene su materije, koje imaju isti učinak kao i juvenoidi tj. onemogućavaju presvlačenje larvi, ali im je mehanizam dje lovanja sasvim drugačiji. To su inhibitoiri sinteze hitina. Glavni je pred stavnik ove grupe insekticida Dimili n (u fazi eksperimentalne proizvod nje poznat kao PH 60-40), kojega je proizvela nizozemska tvrtka PHILIPS -DUPHAR, ali se već pojavljuju i drugi, na pr. Dc 201 i 202 (EL-TANTAWI, BELAL 1976 i dr.). Dimilin uzrokuje pataloške promjene u endokutikuli (smanjuje za jednu trećinu sadržaj hitina), a osim toga onemogućuje njeno povezivanje s epideromom (SALAMA, MOTAGALLY, SKATULLA 1976. Time kutikuda gubi na čvrstoći pa mišići nemaju potreban čvrsti oslonac. Njihove su kontrakcije prigodom presvlačenje bez efekta. Gusjenice ne mogu odložiti svlak i ugibaju. Aktivna je supstanca Dimilina 1 (-4 klorfenil) 3-(2,6-difluorobenzoil)-urea. Iz ovoga je izvedeno i njeno ime (common name): diflubenzurol. Dimilin (diflubenzurol) je i znanstveno i praktički interesantan insekticid zbog jasno izraženog selektivnog djelovanja (stradaju samo larve, a ostaju pošteđeni svi adluti, dakle i korisni predatorski kornjaši kao i parazitski oponokrilci i dvokrilci). Osim toga vrlo je malene otrovnosti (LDSo oralno za miša više od 4.640 mg/kg). Imao sam prilike ispitati ga laboratorijski i terenski. Bio je to Dimilin WP-25 tj. preparat za suspenzije s 25% aktivne supstance. U ovome članku izvještavam o rezultatima tih ispitivanja. Veliku pomoć u terenskim istraživanjima pružilo mi je Šumsko gospodarstvo »HRAST«, Vinkovci te upravitelji i osoblje šumarija Cerna i Otok. U pokusima su mi neposredno pomagali Ing. D. CPvNKOVIĆ i ing. B. JUREŠA. Svima navedenim organizacijama i osobama izražavam svoju zahvalnost. LABORATORIJSKA ISTRAŽIVANJA Nači n rad a — Istražena je efikasnost koncentracije od 300 g preparata otopljeno u 40 lit. vode (preporuka proizvađača) i drastično manje koncentracije od svega 30 g preparata u 40 lit. vode (u literaturi postoje podaci da je i ona također bila efikasna protiv smrekovog prelca, SKATULLA 1975). Donje grane dvaju jakih stabala hrasta lužnjaka (Q. rabur) u blizini Šumarskog fakulteta bile su pomoću motorne leđne prskalice oprskane suspenzijama preparata, načinjenim u navedenim omjerima. S tih stabala uzimano je kasnije lišće za prehranu gusjenica. Istraživanja su obavljenja odvojeno na gusjenicama gubara (Lymantriadispar) L\ i Lm stadija. U staklene cilindre visine 40 cm, a promjera 22 cm stavljeno je po 50 gusjenica Li ili Lm stadija. Grančice s lišćem, koje je gusjenicama služilo za hranu, bile su utaknute u staklenke s vodom. Lišće je mijenjano svakoga 22 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1977 str. 23 <-- 23 --> PDF |
POKUSI SUZBIJANJA GUBARA (Lymantria dispar L.) S JEDNOM NOVOM VRSTOM INSEKTICIDA Ivan Spaić SAŽETAK. U svijetu se danas intenzivno traga za selektivnim insekticidima, koji bi emilinirali samo štetnika, a sve druge organizme poštedjeli. Jedan od novih insekticida s posebnim načinom djelovanja je Dimilin. On inhibira sintenzu hitina i onemogućujepresvlačenje larvi pa one ugibaju. Na adulte ne djeluje (jer se oni ne presvače) pa prema tome ima sužen spektar djelovanja(larvicid). Dimilin, dakle, pošteđuje parazite i predatore u stadiju imaga. U laboratorijskim i terenskim pokusima na gusjenicama gubara, koji su ovdje opisani, dao je dobre rezultate. Sintetički organski insekticidi, koji su prije četvrt stoljeća otvorili novo poglavlje u zaštiti bilja, već su duže vrijeme izloženi opravdanoj kritici. Uzrok su tome neka njihova svojstva (politoksičnost, spora razgradnja, kumuliranje u organizmima i sumnja da time može biti ugroženo zdravlje ljudi). Upotreba organoklornih preparata čak je zbog toga u mnogim zemljama — također i u Jugoslaviji — zabranjena ili jako ograničena. U svijetu se sada vrše intenzivna istraživanja sa svrhom da se pronađe zamjena politoksičnkn insekticidima. Konačni je idealni cilj pronaći materije sa selektivnim insekticidnim djelovanjem, koje bi eliminirale samo štetnika, a sve druge organizme poštedjele. Za sada još nema nijednog species-specifičnog insekticida. Doduše kemičarima je već uspjelo sintetizirati materije sa seksulanim mirisom ženki raznih gospodarski štetnih insekata — tzv. feromone — pa se oni u određenoj kombinaciji s insekticidima ili na drugi način već koriste u eksperimentima selektivnog suzbijanja mužjaka tih vrsta. Ja sam također ovoga ljeta (1976) proveo pokuse suzbijanja gubara feromonima, o tome izvještavam u drugom članku. Ova metoda ima velike izglede u budućnosti. Korak naprijed u otkrivanju selektivnih insekticidnih materija predstavljaju tzv. »pesticidi treće generacije«. To su juvenikii hormon (JH) i njegovi analozi (JHA) tzv. juvenioidi ili hormonoidi. JH, koji zajedno s hormonom eedyson upravlja postembrionalnim razvojem može u povećanoj količini onemogućiti pravilan razvoj insekta u larvalnom stadiju. JHA pak inhibiraju njegovu funkciju regulatora presvlačenja. Larve se ne mogu presvući pa ugibaju. Radi se, dakle, o insekticidima suženog spektra djelovnja tj. o larvicidima jer ove materije u pravilu djeluju samo na larve, |