DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 48 <-- 48 --> PDF |
PROŠIRENA REPRODUKCIJA Proširena reprodukcija iziskivala bi posebnu obradu. Međutim, sumnjam da bih opravdao poverenje Uredništva uglednog »ŠUMARSKOG LISTA «, ako bih ovde ponovio svoje stavove na ovu temu. Zato ću ovde samo citirati radove u kojima sam izneo te stavove, a to su: »Ekonomika šumskih gazdinstava u svetlosti jednog referata«3 i »Gajenje i seča šuma nisu jedna već dve odvojene delatnosti«4. Povezano s tim radovima i ovim što sam ovde izložio pretpostavljam da se neki od mojih stavova mogu u praksi realizovati. NEKOLIKO ZAKLJUČAKA Iz svega gore izloženog izlazi: — da amortizacija II kao kategorija i kao instrument protivreči samoupravljačkim principima i raspodeli prema radu; kao kategorija ona nije ekvivalent vrednosti nečega što ima svoju materijalnu osnovu, a kao instrument sasvim subjektivno raspoređuje društvena sredstva, koja sem toga, po pravilu, nisu dovoljna za prostu reprodukciju drveta u šumi (baza su sredstva davana šumarstvu u periodu administrativnog upravljana privredom). Sem toga, kao instrument, ona sadrži u sebi kontradikciju u pojmu. Namena joj je da obezbedi sredstva za prostu reprodukciju drveta u šumi, a naziv joj je »amortizacija na regeneraciju šuma«. Regeneracija , kao biološki fenomen, obavlja se bez ljudskog rada, ne stvara vrednost i nema vrednosti, jer ništa ne košta. S pravom se pitam: da li Zavod za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika plaća regeneraciju ozleđenih tkiva povređenog »trudbenika, ili plaća vrednost uloženog multiplikovanog rada lekara i lekova? Odgovor: ovo poslednje. Prema tome, kakvo je realno značenje »amortizacije za regeneraciju« kad se ovom još doda malopre rečeno? Odgovor: skoro nikakvo, iz ovoga izlazi da je »amortizacija za regeneraciju šuma« neodrživa ekonomska kategorija u sistemu samoupravljanja; — potrebno je da se ubedimo: da »šuma« nije osnovno sredstvo koje dotrajava i koje se troši; naprotiv, njena vrednost stalno se povećava (bukva se zamenjuje jelom, ostali tvrdi lišćari — hrastom, vrba — topolom; niske šume se pretvaraju u visoke, degradirane i šikare o očuvane šume itd.). Kakvog smisla ima »amortizacija« kao kategorija, kad ona sa ovakvim pojavama nema veze ni jedan dan, a kamoli godinu-dve itd.? Da libi revalorizacija šume kao vrednosti svake godine bila osnovana, ili se te promene mogu pratiti na drugi način?; — umesto utvrđivanja sredstava za prostu reprodukciju drveta u šunii na bazi amortizacionih stopa, predlažem, utvrđivanje na bazi vrednosti n edovršen e proizvodnje (prirasta po količini, kvalitetu i lokaciji). Na taj način, problem se svodi na utvrđivanje: 3 »ŠUMARSTVO«, Bgd., br. 5—6/1961., str. 175—186. * »PRIVREDNI PREGLED«, Bgd., od 18. IX 1965. |