DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Najvišu proizvodnju i produktivnost imaju radovi sa mekim lišćarima. Najmanju sa bukvom. Sem toga, bukva ima naj manju upotrebnu vrednost. Radi toga: troškovi proizvodnje bukovog drveta po 1 m3 neto mase u najnepovoljnijim uslovima udaljenosti određuju »cenu proizvodnje « ostalim vrstama drveća. To se vidi iz sledeoih analiza. Pre svega, treba navesti obrasce koji će služiti za ove analize: 1. Organski sastav sredstava: K = 80 p + 20 pr, gde je K — ukupna sredstva, p — postojani deo, pr — promenljivi deo sredstava; v 2. Stopa viška rada: v = 100, gde je v´ — stopa viška rada, v — pr višak rada; 3. Profitna stopa (prosečna dobitna stopa): v v´ pr pf = 100 = 100 = 20 P + pr p + pr 4. »Tržišna« cena: R = p + pr + v 5. »Cena proizvodnje«: Cp = p + pr + pf S pretpostavkom: — da je organski sastav sredstava za sve vrste drveća j e d n a k; — da su stope viška rada za pojedine vrste drveća, kako sledi: bukva 100%, ostali tvrdi lišćari 114%, hrast 154%, četinari 165% i meki lišćari 115% i da su ove utvrđene prema odnosima njihovih »tržišnih« cena i cene bukve; — da je profitna stopa jednak a za sve vrste drveća (20%). Dokaz se vidi iz sledeća dva primera odnosno izvoda: bukva: v v´ pr 100 20 pf = 100 = = = 20; p + pr p + pr 100 ostali tvrdi lišćari: 114 20 v pr 100 1,14 1,14 pf = 100 = 100 p + pr 100 114-20 = = 2280 : 114 = 20. ltd. 100-1,14 |