DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 39 <-- 39 --> PDF |
drvo u šumi nema vrednosti i da mu se priznaju samo troškovi za materijal i radnu snagu, analogno u budžetskom sistemu. Međutim, ni proizvodi delatnosti iskorišćavanja šuma nisu finalni; oni se takođe dalje kao sirovina prerađuju i dorađuju, slično drvetu u šumi. Prema tome, razlike nema, a osnovno je, međutim ovo, da se društveno oba rada potvrđuju. Drvo u šumi mora pre nego što krene sa mesta da se valorizuje, pa čak i onda, kad su oba rada objedinjena u rukama iste organizacije. U protivnom, gazdovanje šuma stoji na drvenim nogama, jer nema bilansa. Radni ljudi sve ovo znaju i vide, ali šta vredi, kad administracija to negira. Ona sve vrednosti koje se realizuju u šumi krsti imenom »rente« — ove ili one vrste — koja nije stvorena radom u šumi. Ona vidi samo kolektiv u delatnosti iskorišćavanje šuma koji prezentuje društvu dobra bez vrednosti za skupe pare! Zbog toga je potrebno, da se pitanje proste reprodukcije drveta u šumi još jedamput dobro prouči i na osnovu toga donesu adekvatna rešenja radi zahvata eventualne rente (ekstra dohotka) u cilju zaštite drušvenih interesa. Po mom mišljenju, tome mogu da posluže: cena drveta i njena struktura. Ako bi se one pravilno objasnile i shvatile, pitanje raspodele dohotka prema radu u šumarstvu razrešilo bi se samo po sebi. CENA DRVETA Činjenica je da su proizvodni troškovi drveta u klasičnom smislu reci jednak i za sve vrste drveća po 1 m3 neto mase i da se cene drveta u našim uslovima slobodno formiraju na bazi prometn e vrednosti, a ne na bazi zemlje i njenih različitih uslova proizvodnje koji izazivaju različite troškove; one, po pravilu, obezbeđuju i proizvodne troškove i vrednosti stvorene u obe grane delatnosti. Međutim, ovde treba istaći nešto specifično i karakteristično za ovu oblast proizvodnje, naime, da usled odstupanja konkretnih, prirodnih uslova proizvodnje u odnosu na prosečne, nužn o dolazi u prostoj reprodukciji do raspodele i trošenja ne samo dohotka stvorenog radom, nego i ekstra dohotka koji nije stvoren radom, pošto se u šumi realizuju različite vrednosti zavisno od celokupne proizvodnje drveta u šumi po količini, kvalitetu i lokaciji i stanja šuma u naturalnom i vrednosnom pogledu. Zato se trošenje i raspodela realizovanih vrednosti mora kretati u okviru društveno priznatih vrednosti, a to se vidi dz ukupne cene i njene strukture. Proizvodnja i produktivnost rada u šumi po vrstama drveća na jedinici površine (1 ha), vidi se iz pregleda 1: Pregled 1 Vrsta drveća Prirast m3/ha neto mase Indeks bukva ostali tvrdičetinari meki lišćari lišćari 4,25 4,85 6,40 8,50 100 114 150 200 |