DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 38 <-- 38 --> PDF |
AMORTIZACIJA (II) ZA REGENERACIJU ŠUMA U SISTEMU SAMOUPRAVLJANJA I RASPODELE PREMA RADU Dipl. ing. Nenad PROKOPLJEVIĆ U fazi borbe za reformu, treba utvrditi: prvo, da su uslovi privređivanja u šumarstvu veoma različiti; zatim, da se najveći broj radnih organizacija nalazi u nepovoljnom položaju; i najzad, da je ovakvo stanje posledica, s jedne strane, situacije stvorene prilikom osnivanja radnih organizacija, odnosno, njihovog prelaska na status preduzeća u 1961. godini, a s druge strane, uvođenja u život »amortizacije II«. Na posledicama nastalim iz osnivanja radnih organizacija kao preduzeća, ne bih se zadržavao. Ovde se, po mom mišljenju, radi o problemima šumsko-privrednih područja i njihovog tretiranja, a o tome sam pitanju već jednom ranije izneo svoj stav.1 Zbog toga ću se ovde zadržati samo na protivrečnostima važnim za poslovanje, odnosno praksu, radnih organizacija na relaciji: samoupravljanje — raspodela prema radu — amortizacija II. PROSTA REPRODUKCIJA U šumarstvu sada postoje dv e amortizacije: prva, koja obezbeđuje finansijska sredstva za prostu reprodukciju osnovnih sredstava, kao što su: oruđa za rad, građevinski objekti, šumske komunikacije, oprema i si., i druga, koja služi za troškove: tekućeg pošumljavanja, zaštite šuma, čuvanja šuma i si. Prva je ekvivalent vrednosti koju je osnovno sredstvo utrošilo u procesu proizvodnje, ukoliko su vrednost i dužina veka korišćenja osnovnog sredstva realno utvrđeni odnosno procenjeni. Neslaganje u tome pogledu regu´lišu se revalorizacijom vrednosti i određivanjem novih amortizacionih stopa. Kod druge se o tome ne može uopšte govoriti. Budući da je ova zasnovana na troškovima u uzgoju šuma iz perioda administrativnog upravljanja privredom, kada su šumarstvu davan e mrvic e iz budžeta, nikakva revalorizacija troškova ne bi mogla ovde izmeniti odnose stvorene amortizacionim stopama. Stoga je potrebno tražiti drugačija rešenja koja bi raspodelu dohotka uskladila sa sistemom samoupravljanja. Svaki radni čovek u radnoj organizaciji zna čime se bavi njegova organizacija; između ostalog on zna da za dva osnovna posla (rada) kojima se ona bavi, i to: radom na uzgoju šuma i radom na iskorišćavanju šuma. To, što se drvo realizuje preko delatnosti iskorišćavanja šuma, nije dokaz da i Vidi »Privredni pregled«, Bgd., 9. VII 1954., br. 348. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 39 <-- 39 --> PDF |
drvo u šumi nema vrednosti i da mu se priznaju samo troškovi za materijal i radnu snagu, analogno u budžetskom sistemu. Međutim, ni proizvodi delatnosti iskorišćavanja šuma nisu finalni; oni se takođe dalje kao sirovina prerađuju i dorađuju, slično drvetu u šumi. Prema tome, razlike nema, a osnovno je, međutim ovo, da se društveno oba rada potvrđuju. Drvo u šumi mora pre nego što krene sa mesta da se valorizuje, pa čak i onda, kad su oba rada objedinjena u rukama iste organizacije. U protivnom, gazdovanje šuma stoji na drvenim nogama, jer nema bilansa. Radni ljudi sve ovo znaju i vide, ali šta vredi, kad administracija to negira. Ona sve vrednosti koje se realizuju u šumi krsti imenom »rente« — ove ili one vrste — koja nije stvorena radom u šumi. Ona vidi samo kolektiv u delatnosti iskorišćavanje šuma koji prezentuje društvu dobra bez vrednosti za skupe pare! Zbog toga je potrebno, da se pitanje proste reprodukcije drveta u šumi još jedamput dobro prouči i na osnovu toga donesu adekvatna rešenja radi zahvata eventualne rente (ekstra dohotka) u cilju zaštite drušvenih interesa. Po mom mišljenju, tome mogu da posluže: cena drveta i njena struktura. Ako bi se one pravilno objasnile i shvatile, pitanje raspodele dohotka prema radu u šumarstvu razrešilo bi se samo po sebi. CENA DRVETA Činjenica je da su proizvodni troškovi drveta u klasičnom smislu reci jednak i za sve vrste drveća po 1 m3 neto mase i da se cene drveta u našim uslovima slobodno formiraju na bazi prometn e vrednosti, a ne na bazi zemlje i njenih različitih uslova proizvodnje koji izazivaju različite troškove; one, po pravilu, obezbeđuju i proizvodne troškove i vrednosti stvorene u obe grane delatnosti. Međutim, ovde treba istaći nešto specifično i karakteristično za ovu oblast proizvodnje, naime, da usled odstupanja konkretnih, prirodnih uslova proizvodnje u odnosu na prosečne, nužn o dolazi u prostoj reprodukciji do raspodele i trošenja ne samo dohotka stvorenog radom, nego i ekstra dohotka koji nije stvoren radom, pošto se u šumi realizuju različite vrednosti zavisno od celokupne proizvodnje drveta u šumi po količini, kvalitetu i lokaciji i stanja šuma u naturalnom i vrednosnom pogledu. Zato se trošenje i raspodela realizovanih vrednosti mora kretati u okviru društveno priznatih vrednosti, a to se vidi dz ukupne cene i njene strukture. Proizvodnja i produktivnost rada u šumi po vrstama drveća na jedinici površine (1 ha), vidi se iz pregleda 1: Pregled 1 Vrsta drveća Prirast m3/ha neto mase Indeks bukva ostali tvrdičetinari meki lišćari lišćari 4,25 4,85 6,40 8,50 100 114 150 200 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Najvišu proizvodnju i produktivnost imaju radovi sa mekim lišćarima. Najmanju sa bukvom. Sem toga, bukva ima naj manju upotrebnu vrednost. Radi toga: troškovi proizvodnje bukovog drveta po 1 m3 neto mase u najnepovoljnijim uslovima udaljenosti određuju »cenu proizvodnje « ostalim vrstama drveća. To se vidi iz sledeoih analiza. Pre svega, treba navesti obrasce koji će služiti za ove analize: 1. Organski sastav sredstava: K = 80 p + 20 pr, gde je K — ukupna sredstva, p — postojani deo, pr — promenljivi deo sredstava; v 2. Stopa viška rada: v = 100, gde je v´ — stopa viška rada, v — pr višak rada; 3. Profitna stopa (prosečna dobitna stopa): v v´ pr pf = 100 = 100 = 20 P + pr p + pr 4. »Tržišna« cena: R = p + pr + v 5. »Cena proizvodnje«: Cp = p + pr + pf S pretpostavkom: — da je organski sastav sredstava za sve vrste drveća j e d n a k; — da su stope viška rada za pojedine vrste drveća, kako sledi: bukva 100%, ostali tvrdi lišćari 114%, hrast 154%, četinari 165% i meki lišćari 115% i da su ove utvrđene prema odnosima njihovih »tržišnih« cena i cene bukve; — da je profitna stopa jednak a za sve vrste drveća (20%). Dokaz se vidi iz sledeća dva primera odnosno izvoda: bukva: v v´ pr 100 20 pf = 100 = = = 20; p + pr p + pr 100 ostali tvrdi lišćari: 114 20 v pr 100 1,14 1,14 pf = 100 = 100 p + pr 100 114-20 = = 2280 : 114 = 20. ltd. 100-1,14 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Za ostale vrste drveća dokazi su analogni. Na osnovu gornjih obrazaca i pretpostavki izračunate su: a) »Tržišne« cene po vrstama drveća i 1 m3 neto mase: Pregled 2 Vrsta drveća »Tržišna« cena (R) u din Elementi struktureP pr »tržišne« cene svega bukva 7000 80 20 20 120 ostali tvrdi lišćari hrast četinari meki lišćari 7980 10780 11585 8050 80 80 80 80 20 20 20 20 20 20 20 20 1,14 1,54 1,655 1,15 122,8 130,8 133,1 123,0 Graf 1 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Cene su izračunate na osnovu tekućih ccna u 1965. godini upotrebom sortimenata u 1 m´! neto mase prema »Analizi asortimana eksploatacije šuma«2. Ove cene plaćaju: »cenu proizvodnje« i ekstra dohodak (A) koji nije stvoren radom. Izuzetak čini cena bukve, gde je R = Cp odnosno gde je R — Cp = = A = 0 (nula). b) »Cena proizvodnje« po vrstama drveća i 1 m:5 neto mase: Pregled 3 , »cena Elementi strukture »cene proizvodnje« Vrsta drveća proizvodnie« v sveSa (Cp)udin P ´Pr bukva 7000 80 20 20 120 ostali tvrdi lišćari 7033 80 20 20,56 120,56 hrast 7126 80 20 22,16 122,16 četinari 7152 80 20 22,6 122,6 meki lišćari 7035 80 20 20,6 120,6 Ove cene izračunate su na bazi »cene proizvodnje« bukve. Konkretna »cena proizvodnje« Ibukve je: Cp = p + pr + pf = 80 + 20 + 20 = = 120 = 7000 = 4666 + 1167 + 1167 dinara. Njenom profitu 1167 din dodaje se — zbog veće »tržišne« cene kod ostalih vrsta drveća — otpadajući iznos profita. Postupak je ovakav: Profit bukve 1167 din pomnoži se na primer koeficijentom 1,14 viška rada za ostale tvrde lišćare, pa se dobije vrednost 1330 dinara. Ova vrednost dodaje se ceni koštanja bukve 5833 din (p + pr), pa se dobije vrednost 7163 dinara. Ako se od ove vrednosti odbije »cena proizvodnje« bukve u iznosu od 7000 din, dobija se razlika od 163 dinara. Ako se ova pomnoži sa stopom profita 20% dobija se vrednost 33 dinara. Ako se sada ova vrednost doda profitu bukve, dobija se profit za ostale tvrde lišćare 1200 dinara, što zajedno sa navedenom cenom koštanja (jednakoj ceni koštanja bukve) čini »cenu proizvodnje« 7033 dinara za ostale tvrde lišćare. Analognim postupkom mogu se proveriti i »cene proizvodnje« ostalih vrsta drveća. »Cena proizvodnje« plaća integraln u proizvodnju drveta: vrednost (p + pr + pf) u fazi iskorištavanje šuma i vrednost (pi + pri + pfi) u fazi uzgoja šuma. U oba slučaja misli se u prosečni m uslovima. Drugačije ne može ni da bude: vrednost (p + pr + pf) realizuje se u obliku tzv. individualne cene proizvođača (ICp), dok se vrednost (pi + pri + pfi) kao takva -´ Podaci biv. Ministarstva šumarstva SFRJ, — »ŠUMARSTVO«, br. 1—2/1955., str. 75. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 43 <-- 43 --> PDF |
realizuje samo u prosečni m uslovima. Ovo zato, što se realizacija u obliku individualne cene proizvođača (ICpO ovde ne može direktno ispoljiti, iz razloga, jer smo startovali sa troškovima proizvodnje bukve kao vrste drveća najmanje upotrebne vrednosti, pa su nam oni objasnili kako se formira integraln a proizvodnja drveta. S druge strane, već je utvrđeno, da se zbog »tržišnih« cena formiraju ekstra dohoci (A). Zbog toga, kao i zbog pomenutih prirodnih, organizacionih, ekonomskih i dr. uslova, potrebno je da se u delatnosti uzgoja šuma uvedu i primene sledeće kategorije: — »srednja prodajna cena« drveta u šumi (Ri), koja ne obuhvata ekstra dohodak (A); — »cena proizvodnje« drveta u šumi (CpO; — individualna cena proizvođača (ICpi) drvcla realizovanog u šumi (prinos), kao i drveta proizvedenog u šumi (prirast); Graf 2 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— ekstra dohoci (Ai) po vrstama drveća, izuzev kod mekih lišćara, gde je Ai = 0, kako će se kasnije objasniti kao, posledica postojanja »srednje prodajne cene« i »cene proizvodnje« koja je različita za pojedinu vrstu drveća; i najzad — ekstra dohoci (diferencijalne rente položaja) kao razlike između »cene proizvodnje« (CpO i individualne cene proizvođača (ICpi). To bi, po mom mišljenju, omogućilo: pravilnu raspodelu dohotka, nagrađivanje prema radu, utvrđivanje sredstava za prostu i proširenu reprodukciju drveta u šumi i uopšte racionalno, intenzivno, rentabilno i ekonomično poslovanje u radnoj organizaciji u duhu reforme i njenih zahteva. Zato predlažem: c) »Srednju prodajnu cenu« drveta u šumi (Rj) po vrstama drveća i 1 m3 neto mase: Pregled 4 »brednja Elementi strukture »srednje prodajne cene« Vrsta prodajna cena« drveta u šumi drveća drveta u sumi (Ri) u din Pi Pr vi svega Sve 1167 80 20 20 120 Ova cena je izračunata na osnovu razlike između »cene proizvodnje« (Cp) i individualne cene proizvođača (ICp) u prosečnim uslovima udalje nosti. Jednakos t »srednjih prodajnih cena« drveta u šumi (Ri) za sve vrste drveća posledica je, s jedne strane, jednakih troškova proizvodnje (p + pr), a s druge strane, alikvotnih povećanja »cene proizvodnje« (Cp) i individualne cene proizvođača (ICp) zbog povećanog profita (pf) u odnosu na profit kod bukve u vezi drugačijih »tržišnih« cena (R). Da je cena (Ri) odista vrednost drveta u šumi dokazuje bukva, gde su R = Cp, gde, dakle, drugih sredstava za prostu reprodukciju drveta u šumi, nema. Zbog toga njena »srednja prodajna cena« (Ri) predstavlja »srednju prodajnu cenu« drveta u šumi, te nikakve druge imaginarne vrednosti ne mogu se izmišljati i zamišljati da bi se dobila vrednost inte graln e proizvodnje drveta; i d) »Cehu proizvodnju« drveta u šumi (Cpi) po vrstama drveća i 1 m3 neto mase: Pregled 5 Vrsta drveća »Cena proizvodnje« drveta (Cpi) u šumi u din Elementi Pi strukture drveta pri »cene proizvodnje« u sumi pfj svega bukva 1069,75 80 20 10 110 ostali tvr. 1. 1083,25 80 20 11,4 111,4 hrast 1089,5 80 20 12 112 četinari 1118,5 80 20 15 115 meki lišćari 1167 80 20 20 120 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Ove cene izračunavaju se na bazi »cene proizvodnje« meki h lišćara. Ovo zato, što je produktivnost rada sa ovom vrstom drveća najveća , kako se vidi iz pregleda 1; prema tome, stopa viška rada, glasi: meki lišćari 100% četinari hrast 60% ostali tvrdi lišoari 570/0 bukva 50% Izračunavanje »cene proizvodnje« (Cpi) za ostale vrste drveća na pomenuti način potvrda je principa dijalektičkog materijalizma o jedinstvu su- Graf 3 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 46 <-- 46 --> PDF |
protnosti između grane uzgoja šuma i grame iskorištavanje šuma, s jedne strane, i metoda formiranja cena (vrednosti) po granama, s druge strane. Konkretna »cena proizvodnje« mekih lišćara je Cpi = pi + pri + pfi = = 80 + 20 + 20 = 120 = 1167 = 778 + 194,5 + 194,5 dinara. »Cene proizvodnje« (Cpi) za ostale vrste drveća izračunavaju se redukovanjem profita mehih Mšćara sa pomanutim stopama viška rada. Na pr. četinari: Cpi = 778 + 194,5 + (194,5 x 0,75) = 1118,5 dinara. Graf 4 Četinari din R 11585 9930 8275 6620 cd 4965 t> "O ta 3310 H U O 1655 -0— do 5 6-15 16-25 26-40 41 km 1167 1000 834 667 o 500 l=3 333 167 J I . 0 Analognim postupkom mogu se proveriti i »cene proizvodnje«: hrasta, ostalih tvrdih lišćara i bukve. Usled jednakosti Ri = Cp.i kod mekih lišćara, ekstra dohodak Aj = 0. Sve ostale vrste drveća plaćaju pored »cene proizvodnje« i ekstra dohodak (Ai). |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Sve vrste drveća formiraju u povoljnijim uslovima udaljenosti diferencijalne rente položaja na bazi razlike Gpi — ICpi = A´, > Ü. Termin »diferencijalna renta položaja« namerno sam zadržao. Smatram da je to jedina veličina koju treba tretirati kao »rentu« u šumarstvu. Prema tome, eikstra dohotke A i At ne smatram rentama, nego stvarnim ekstra dohocima zbog vrsta drveća odn. njihovog prirodnog učešća koji bi kao takvi trebalo prvenstveno da služe za prostu reprodukciju drveta u šumi. A tek eventualni ostatak da zajedno sa diferencijalnom rentom položaja služi za Fondove preduzeća i federacije. Cene i njihovi elementi po vrstama drveća i 1 m3 neto mase, mogu se grafički prikazati. Vidi grafikone 1 — 5. Iz grafikona se vide apsolutni iznosi cena i njihovih elemenata. Graf 5 Meki lišH din »050 6900 e 5750 4 600 a> 3450 Cl) o 2300 u o M 1 150 co _L J_ _ 0. 5 6-15 [ 16-25 26-4 41 krTi Kl = Cp 1167 1000 834 667 o 500 333 P1 167 —0 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 48 <-- 48 --> PDF |
PROŠIRENA REPRODUKCIJA Proširena reprodukcija iziskivala bi posebnu obradu. Međutim, sumnjam da bih opravdao poverenje Uredništva uglednog »ŠUMARSKOG LISTA «, ako bih ovde ponovio svoje stavove na ovu temu. Zato ću ovde samo citirati radove u kojima sam izneo te stavove, a to su: »Ekonomika šumskih gazdinstava u svetlosti jednog referata«3 i »Gajenje i seča šuma nisu jedna već dve odvojene delatnosti«4. Povezano s tim radovima i ovim što sam ovde izložio pretpostavljam da se neki od mojih stavova mogu u praksi realizovati. NEKOLIKO ZAKLJUČAKA Iz svega gore izloženog izlazi: — da amortizacija II kao kategorija i kao instrument protivreči samoupravljačkim principima i raspodeli prema radu; kao kategorija ona nije ekvivalent vrednosti nečega što ima svoju materijalnu osnovu, a kao instrument sasvim subjektivno raspoređuje društvena sredstva, koja sem toga, po pravilu, nisu dovoljna za prostu reprodukciju drveta u šumi (baza su sredstva davana šumarstvu u periodu administrativnog upravljana privredom). Sem toga, kao instrument, ona sadrži u sebi kontradikciju u pojmu. Namena joj je da obezbedi sredstva za prostu reprodukciju drveta u šumi, a naziv joj je »amortizacija na regeneraciju šuma«. Regeneracija , kao biološki fenomen, obavlja se bez ljudskog rada, ne stvara vrednost i nema vrednosti, jer ništa ne košta. S pravom se pitam: da li Zavod za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika plaća regeneraciju ozleđenih tkiva povređenog »trudbenika, ili plaća vrednost uloženog multiplikovanog rada lekara i lekova? Odgovor: ovo poslednje. Prema tome, kakvo je realno značenje »amortizacije za regeneraciju« kad se ovom još doda malopre rečeno? Odgovor: skoro nikakvo, iz ovoga izlazi da je »amortizacija za regeneraciju šuma« neodrživa ekonomska kategorija u sistemu samoupravljanja; — potrebno je da se ubedimo: da »šuma« nije osnovno sredstvo koje dotrajava i koje se troši; naprotiv, njena vrednost stalno se povećava (bukva se zamenjuje jelom, ostali tvrdi lišćari — hrastom, vrba — topolom; niske šume se pretvaraju u visoke, degradirane i šikare o očuvane šume itd.). Kakvog smisla ima »amortizacija« kao kategorija, kad ona sa ovakvim pojavama nema veze ni jedan dan, a kamoli godinu-dve itd.? Da libi revalorizacija šume kao vrednosti svake godine bila osnovana, ili se te promene mogu pratiti na drugi način?; — umesto utvrđivanja sredstava za prostu reprodukciju drveta u šunii na bazi amortizacionih stopa, predlažem, utvrđivanje na bazi vrednosti n edovršen e proizvodnje (prirasta po količini, kvalitetu i lokaciji). Na taj način, problem se svodi na utvrđivanje: 3 »ŠUMARSTVO«, Bgd., br. 5—6/1961., str. 175—186. * »PRIVREDNI PREGLED«, Bgd., od 18. IX 1965. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 49 <-- 49 --> PDF |
— cene drveta u šumi i njene strukture (po vrstama drveća) Ri; — »cene proizvodnje« drveta u šumi (Cpi); — ekstra dohodaka A i Ai; — diferencijalne rente položaja (A´i); — ukupne vrednosti realizacije (ukupan prihod); i — ukupne vrednosti nedovršene proizvodnje drveta u šumi (prirasta). Potrebne pretpostavke: organski sastav sredstava proizvodnje (K), »tržišne « cene (R), stopa viška rada (v´) i profitna stopa (pf) moraju biti poznati. Ove podatke treba da obezbedi statistika. Ako su pomenute pretpostavke poznate odnosno obezbeđene, individualne kalkulacije lako se uklapaju u gore navedeni sistem. Pomoću individualnih kalkulacija dobijeni elementi omogućavaju: — utvrđivanje sredstava za prostu reprodukciju drveta u šumi; i — nagrađivanje prema radu po granama delatnosti uzgoja šuma i iskorištavanje šuma; i najzad — povezano sa prethodnim stavom, gde je — između ostalog — rečeno, da se problem svodi na utvrđivanje »ukupne vrednosti proizvodnje drveta u šumi«, treba utvrditi, da ovo pitanje ne bi trebalo da pravi poteškoće. Prilikom donošenja odluke o »šeći« — vulgarno rečeno —, ona je ili već po- Vw — Vn znata, ili se mora izračunati po formuli E = Z ± , gde: E — etat u (»seča«), Z — prirast, Vw — zbiljna drvna zaliha, Vn — normalna drvna masa, u — skraćeno upotrebno vreme, nužn o se — kako se vidi — mora znati priras t (Z) drvne mase u šumi (nedovršen proizvod): po količini, po kvalitetu (vrsta drveća) i po lokaciji, razume se, za pojedinu vrstu drveća. U protivnom, svesno se ide na liniju neracionalnog i štetnog gazdovanja šumama, koje nema presedana. Prema tome, kada se na pitanje prirasta pravilno odgovori, dobijaju se materijalne osnove i uslovi za utvrđivanje vrednosti proizvodnje drveta u šumi koju stvara živi rad, prema metodologiji koju sam izložio u poglavlju »CENA DRVETA«. SUMMARY AMORTIZATION (II) FOR THE REGENERATION OF FORESTS IN THE SYSTEM OF SELF-MANAGEMENT AND DISTRIBUTION ACCORDING TO WORK The author states that in the foresty of Yugoslavia there exist two amortizations: one (I) which ensures the financinal means for a simple reproduction of basis funds, as are instruments of work, engineering constructions, forest transport means, equipment, etc., another (II) serving for the costs of the running reforestation, forest protection, guarding of forests, etc. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1976 str. 50 <-- 50 --> PDF |
The former amortization (I) is related to the means of production, as in every other production, while the task of the latter (II) is to settle the costs of the regeneration of forests. But, as the regeneration of forests is a biological phenomenon, i. e., running without human work, thus not creating values and accordingly having no value, it is necessary to search for other solutions according to which the distribution of income should be harmonized with the system of self-management. Therefore the author suggests that the means for the simple reproduction should not be determined on the basis of amortization rates but of unifinisched production (increment by quantity, quality and location). BILJEŠKA. Ova rasprava ing. Prokopljevića različito je ocijenjena po stručnim recenzentima rukopisa za Šumarski list, pa se Uredništvo nada da će i u širim stručnim krugovima izazvati pažnju i opsežniju diskusiju. O NAPREDKU ZOOLOGIJE U HRVATSKOJ ZA POSLIEDNJIH 50 GODINA Dne 5. prosinca p. g. čitao je u javnoj sjednici matematičko-prirodoslovnog razreda jugoslavenske akademije, pravi član g. prof. S. Brusina, razpravu: »O napredku zoologije u Hrvatskoj za posliednjih 50 godina«. Akademik je nadalje, iztaknuo, kako je zoologija još danas u Hrvatskoj prava pepeljuga i to zato, što ne satno obični sviet, nego i izobraženi, pače i učeni ljudi neznaju još cieniti njezinu veliku vriednost. Prvi zoološki članak s ove sirane Velebita izda g. 1856. velezaslužni pok. akademik Ž. Vukasovič na njemačkom jeziku. Iza njega pojavio se odmah šumar I. E 11 in ger, ko j i je g. 18 57. napisao prvu hrvatsku knjigu, te ga zato akademik proglasu je prvim hrvatskim zoologom. (Šumarski list, 1886. g., str. 43) |