DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1976 str. 56 <-- 56 --> PDF |
Taksacijski podaci dendrometrijskih analiza stabala (srednje sastojinsko stablo bez kore) Visina Prsni promjer Drvna masa deblovine Starost Prirast Prirast Prirast Stabla Stabla Stabla Vrsta PoDrec. 1 Tekuć. Popreč. [ Tekuć. Poprečni Tekući »_god_ . m cm gm mm gj mJ a) Usporedni prikaz za američki borovac po dekadama Tabela 2. 10 4,1*8 44,8 44,8 5,20 5,2 5,2 0,0082 0,00082 0,00062 20 11,82 59,1 73,4 16,20 8,1 11,0 0,1259 0,00629 0,01176 30 17,30 56,7 55,7 27,97 7,6 6,8 0,3773 0,012258 0,02546 40 19,59 49,2 35,0 27,52 6,8 4,9 0,6071 0,015170 0,02650 b) Usporedni prikaz glavnih vrsta u 40. god. Tabela 3. AB 19,6 49,2 35,0 27,5 6,8 4,9 0,6071 0,01517 0,02650 ZD 23,2 58,1 38,5 25,2 6,3 6,2 0,5668 0,01417 0,01873 EA 20,4 51,0 31,6 23,5 5,9 3,6 0,4602 0,01151 0,01810 OB 18,0 45,1 34,8 20,1 5,0 4,0 0,3140 0,00785 0,01472 OS 17,7 44,4 37,7 19,6 4,9 4,7 0,2960 0,00986 0,01608 CB 15,8 39,5 33,1 15,1 4,8 3,4 0,2446 0,00611 0,01120 Oznake vrsta: AB = američki borovacZD = zelena duglazija FA = evropski ariš OB = običan bor OS = obična smreka CB = crni bor SUŠENJE AMERIČKOG BOROVCA U MLADIM KULTURAMA I RAD NA TOM PROBLEMU Prvo sušenje američkog borovca u nas registrirano je 1965. god. u kulturi »Bučice«, područje Šumarije Krapina. Martinović (5) je proveo određena istraživanja u toj kulturi, i konstatirao da se sušenje javlja u dijelu kulture na lapornoj rendzini, koja sadrži 11—35flA> CaC03. U zaključku on kaže da bi to mogao biti glavni razlog usporenog rasta i sušenja borovca. Time je potvrdio u literaturi poznatu činjenicu, da borovac ne podnosi vapnena tla. Prije nekoliko godina zapaženo je pojedinačno i grupimično sušenje borovca u mladim kulturama u centralnoj Hrvatskoj, pretežno na pseudogleju. U cilju izučavanja tog problema izabrana su četiri reprezentativna objekta: »Zagorje«, Šumarija Krnjak; »Velika Buna«, Šumarija Velika Gorica; »Izimje«, Šumarija Jastrebarsko; »Dugave«, Šumarija Bjelovar. Na svim lokalitetima intenzitet sušenja je podjednak i vanjski simptomi su isti. Iglice postaju svjetložute, venu poprimaju smeđecrvenu boju i ostaju na izbojku. Intenzivnije sušenje počima najčešće na donjem vlažnijem dijelu padine i u mikrodepresijama. Zbog ove činjenice borovac se u praksi sve više izostavlja iz planova za pošuml javan je, i postoji tendencija da ga se potpuno napusti. Na odabranim lokalitetima iskolčane su pokusne plohe. Na njima se prati dinamika sušenja stabala i vrše druga istraživanja. U 1972. god. provedena su |