DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 69 <-- 69 --> PDF |
7. Novonastali sastojinski odnosi u periodu posle provedenih seča su uslovili da je godišnja veličina »ostalog« pomeranja visinske krive bukve (pros. 18,5 crn/god.) veća od upoređivane u periodu pre ovih seča (pros. 6,6 cm/god.). Na osnovu izloženog može se zaključiti da su uvedene — meliorativne — seče u istraživanom oglednom polju SPP II delimično uslovile, povećanjem tekućeg visinskog prirasta jele i bukve u periodu posle njihovog izvršenja i »računskim« podizanjem srednjih visina odgovarajućih debljinskih stepena (kod bukve), konstatovano pomeranje visinskih kriva ovih vrsta drveća u periodu 1964/65 — 1968/69. godine. (Da li je uticaj uvedenih seča na pojavu pomeranja visinskih kriva jele i bukve trajnog karaktera ili je to samo kratkotrajna reakcija na ove seče, pokazaće dalja istraživanja ovog problema i na većem broju stalnih oglednih polja na Goču). Pošto u većem delu fakultetske šume Goč — Gvozdac uvedene seče imaju meliorativni karakter, što je slučaj i u svim našim približno prebirnim sastojinama koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje, to se na osnovu ovih istraživanja, kao i nekih koja su u toku, mogu izvesti sledeći praktični zaključci: — Konstatovano povećanje tekućeg visinskog prirasta jele i bukve u periodu posle provedenih seča i »računsko« podizanje srednjih visina odgovarajućih debljinskih stepena (pri ovim istraživanjima samo kod bukve, što nije osnov za tvrdnju da do istog ne dolazi i kod jele u drugim sastojinama) ukazuje i još jednom potvrđuje postavku da je pomeranje visinskih kriva stalno prisutna pojava u svim našim približno prebirnim sastojinama, koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje. — Prisutnost istraživane pojave u svim približno prebirnim sastojinama, koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje, ukazuje da se pri svakom novom uređivanju obim dosadašnjih taksacionih radova neophodno proširi i na visine. To jest, radi bržeg ostvarivanja postavljenih ciljeva budućeg gazdovanja u svim približno prebirenim sastojinama, odnosno njihove brže konverzije u ekonomski najoptimalnije stanje, nužno se nameće potreba što tačnijeg određivanja osnovnih veličina (sadašnje stvarne zapremine i zapremine u međuvremenu posečenih stabala) na kojima se zasniva obračun tekućeg zapreminskog prirasta. Stoga bi se konstrukcijom visinskih kriva pri svim novim uređajnim radovima u ovim približno prebirnim sastojinama, odnosno uzimanjem u obzir nastalog pomeranja visinskih kriva u toku proteklog uređajnog razdoblja, izbegao uticaj ove pojave na nastanak greške pri obračunu tekućeg zapreminskog prirasta, kao i na ostale negativne posledice koje proizilaze iz netačno određene navedene veličine. LITERATURA 1. As s mann, E. (1953.): »Die Verlagerung der Höhenkurven von Plenterwaldflächen und ihre Ursachen« — »Allgemeine forst und Jagdzeitung«. 2. Bankovdć, S. (1971.): »Istraživanje uticaja pomeranja visinske krive u neizgrađenim prebirnim tipovima na tačnost određivanja zapremine i zapreminskog prirasta pri primeni kontrolne metode« — magistarski rad, rukopis. |