DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 68 <-- 68 --> PDF |
ćanjem tekućeg visinskog prirasta bukve u posmatranom intervalu vremena, uvedene seče su delimično dovele i do pojave pomeranja visinske krive ove vrste drveća u periodu posle njihovog izvršenja. ZAKLJUČCI Na osnovu analize rezultata istraživanja mogu se izvesti sledeći zaključci: 1. Konstatovana tendencija udaljavanja unutrašnje izgrađenosti jele i bukve od tipičine prebirne u periodu pre provedenih seča (1954/55 — 1964/65) može se zapaziti u periodu posle (1964/65 — 1968/69). Konstatovano udaljavanje unutrašnje izgrađenosti jele i bukve od tipične prebirne u periodu posle provedenih seča delimično je nastalo i kao posledica »mehaničkog — računskog« uticaja izvršenih (meliorativnih) seča, jer se većom sečom najtanjih kategorija stabala smanjilo njihovo relativno učešće u odgovarajućim linijama raspodele, a povećalo u srednje jakim i jakim. 2. Pojava pomeranja visinskih kriva jele i bukve u periodu pre provedenih seča nastala je, najverovatnije, samo kao posledica konstatovanog nagomilavanja debelih i visokih stabala u sastojini i iz toga proizašlog udaljavanja njihovih struktura od tipične prebirne, odnosno približavanja strukturi tipičnih jednodobnih sastojma. 3. Konstatovano pomeranje visinskih kriva jele i bukve u periodu posle provedenih seča, za razliku od perioda pre, uslovljeno je i daljim udaljavanjem njihovih struktura od tipične prebirne i meliorativnim karakterom izvršenih seča u istraživanom oglednom polju. 4. Identičnost visinskih kriva jele premera 1964/65. godine, sa i bez posečenih stabala, ukazuje da uvedene seče «nisu uslovile »računsko« pomeranje krive ovog premera. Stoga se može zaključiti da je konstatovano pomeranje visinske krive jele u periodu posle provedenih seča uslovljeno daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od (tipične prebirne i proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena. 5. Konstatovano »računsko« podizanje srednjih visina debljinskih stepetna iznad 50 cm ukazuje da je i ovaj uzrok delimično uslovio pojavu pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča. Stoga se može zaključiti da je konstatovano pomeranje visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča uslovljeno daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne, proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena i »računskim« podizanjem srednjih visina navedenih debljinskih stepena. 6. Zajedničko delovanje konstatovanih uzroka na pojavu pomeranja visinskih kriva jele i bukve u periodu posle provednih seča uslovilo je i proizašli odnos u veličinama godišnjih pomeranja u upoređivanim intervalima vremena, to jest da je veličina godišnjih pomeranja visinskih kriva jele (pros. 12,5 cm/god.) i bukve (pros. 25,5 cm/god.) u periodu posle provedenih seča veća od upoređivane u periodu pre (pros. 7,0 cm/god. i pros. 6,6 cm/god.). |