DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 45 <-- 45 --> PDF |
ZAKLJUČCI Iz prethodnih izlaganja proizlaze sledeći zaključci: 1) Spolnost je polazna osnova selekcije, oplemenjivanja i uzgoja šumskog drveća koje se razmnožava generativno (semenom). 2) Spolnost pojedinih šumskih vrsta treba bolje i potpunije izučavati i to sa biološkog, fiziološkog i genetskog aspekta. 3) Naslednost mnogih osobina šumskog drveća ne može se uspešno pratiti nezavisno od njihove spolnosti. 4) Pri uzgoju dvodomih vrsta drveća treba u buduće veću pažnju pridavati zastupljenosti i procentualnom odnosu muških i ženskih stabala u svim sastojinama i šumama jer od toga zavisi njihova vrednost i proizvodnost. 5) Osobine šumskog drveća nasleđuju se kako preko autosoma tako i preko spolnih hromosoma pa i o tome treba voditi računa pri regulisanju spolne strukture u sastojinama. 6) Pri uzgoju jednodomih vrsta drveća spolnost dolazi do izražaja u vidu veće ili manje muškosti odnosno ženskosti stabala. 7) Jačina spolne izraženosti kod jednodomog drveća naročito je značajna pri selekciji semenskih sastojina, obnovi prirodnih šuma i uopšte svuda gde urod igra odlučujuću ili važnu ulogu. 8) Jačina spolne izraženosti kod jednodomog drveća značajna je i s obzirom na rast i prirast stabala. 9) Spolnost je polazna osnova selekcije, oplemenjivanja i uzgoja i šumskog drveća koje se razmnožava vegetativno (iz panjeva, žila, korenja, grana, reznica, motki i si.). 10) Treba nastojati da se dobri genotipovi svih vrsta šumskog drveća (bilo da se one razmnožavaju generativno ili vegetativno) najpre klonskim putem razmnože i prošire, ali pri tome obavezno naučno sagledavati problematiku vezanu za spolnost polaznog materijala. Pri selekciji i uzgoju šumskog drveća na bazi njihove spolnosti javljaju se i brojni problemi. Ukoliko su bar ispravno sagledani, shvaćeni i postavljeni onda je cilj ovih izlaganja postignut. LITERATURA 1. Benča t F. (1959): Hermafrodicke kvetv na Pinus mugo ssp. mughus Dom., Acta dendrologica, Opočno 2. Borojević S. Boro jević K. (1971): Genetika, Novi Sad 3. Gal j per n G. A. (1949): O lesnoj sosne v SSSR, Priroda, br. 5, Moskva 4. JovančevićM . (1964): Dvospolne cvasti u smrće, Narodni šumar, Sarajevo 5. Jovanovi ć B., Tucovi ć A. (1962): Redak slučaj jednodomosti (monoecije) kod domaće crne topole (Populus nigra L.), Topola, br. VII—VIII, Beograd 6. Jovanovi ć B., Tucovi ć A. (1964): Pojava jednodomosti i hermafroditnih cvetova kod nekih hibridnih topola, Topola, br. 44, Beograd 7. Krstini ć A. (1971): Pojava jednodomosti i hermafroditizma kod hibridne vrbe, Topola, br. 83—85, Beograd 8. May S. (1961): Jedan redak primerak dvodomosti topole Populus deltoides March., Topola, br. 19, Beograd 9. Me Kusic k A. V. (1968): Humana genetika, Beograd — Zagreb 10. Ne krasov a T. P. (1954): O dvudomosti laplandskoj sosne, Botaničeskij žurnal XXXIX, Moskva — Leningrad |