DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 42 <-- 42 --> PDF |
kom korom. To su obavezno stabla muškog spola. Ali pored njih javljaju se u približno istom brojnom odnosu (50%) i muška stabla sa ispucalom korom. Ženska stabla opet su sva odreda sa ispucalom korom. Polovina njih je prenosilac (heterozigotna) a polovina nije (homozigotna). U sledećoj generaciji (četvrti red rodoslova) postupak se ponavlja na isti način. Iz svega proizlazi da se glatka kora jasike i sve druge recesivne osobine pod kontrolom gena lociranih na X-hromosomu ispoljavaju isključivo na muškim stablima. Ženska stabla mogu biti (ali ne moraju) samo prenosioci osobina. U sasvim izuzetnim slučajevima ona mogu biti i nosioci osobina ovog tipa (kao homozigotne recesivne jedinke). Sve to samo po sebi dovoljno jasno govori šta selekcioneri i uzgajivači u pojedinim slučajevima treba i moraju da čine da bi svojom intervencijom genetski i ekonomski poboljšali sastojine sa kojima gospodare. O složenijim oblicima nasleđivanja osobina dvodomnih vrsta nećemo ovom prilikom govoriti. To će biti predmet posebnih razmatranja i izlaganja. B. Jednodomne vrste Jednodomo drveće je istovremeno i muško i žensko. Postoji mišljenje da se kod njih radi o tzv. fenotipskom ispoljavanju spola. Pod normalnim uslovima, naime, fiziološki procesi potstiču pojedine njihove biseksualne ćelije da obrazuju ili muške ili ženske spolne organe (cvetove). U vezi sa time tvrdi se da je najčešći smeštaj ženskih cvasti u vršnom delu krune kod jele, smrče, omorike i nekih drugih vrsta uslovljen odnosima ishrane. Međutim, ostaje ipak nedovoljno objašnjena činjenica da se ponekad i kod normalno jednospolnih cvasti pojavljuju cvetovi drugog spola. Kod breze, npr., uočeno je da uz odvojene spolne cvasti izuzetno dolaze i dvospolne cvasti (androgine ili ginandrene, zatim dvospolne cvasti i odvojeni sterilni muški cvatovi itd.). Najbolji primer izrazito fenotipskog ispoljavanja spola pruža biljka Hyacinthus orientalis L. (zumbul). Naime, pod uticajem visokih temperatura potiskuju se muške tendence u njenim polenovim zrncima i stimuliše razvoj ženskog spolnog aparata embrionove kesice. Iako somatske ćelije jednodomog drveća nisu po svojoj strukturi, hemijskom sastavu i funkciji spolno različito obeležene ipak se i kod njih skoro redovno susreću stabla koja se nasledno više ili manje odlikuju muškim odnosno ženskim osobinama. U istim stanišnim i sastojinskim uslovima prva stalno rađaju slabije a druga bolje. Ta pojava ima i praktičan značaj. U semenskim sastojinama ili bilo kojim drugim sastojinama u kojima se očekuje rađanje odnosno podmlađivanje, slabije rodna ili sasvim jalova stabla su nepoželjna. Ali baš ta stabla redovno brže rastu pa su u toj funkciji svuda i uvek dobro došla. Očigledno je da se u spomenutom slučaju radi o tzv. genotipsko m ispoljavanju spola. To se može i naučno objasniti. Jedinke koje nisu tipično ni muške ni ženske nego ispoljavaju prelaz (mešavinu) između jednog i drugog spola u genetici se nazivaju interseksi. Dobar primer za to pruža opet vinska mušica (Drosophila melanogaster). Citogenetski je dokazano da kod nje spol ne određuje Y-hromosom nego kvantitativni odnos autosoma i X-hromosoma (tabela 3). |