DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 37 <-- 37 --> PDF |
15 R U U n u 5 12 3 H ? K M * ÜH «» SS H Kl n u n u n u 6 7 8 9 10 11 12 b 7 8 9 10 11 12 # « ff tt yz « Ö « w « /7 « n x» a» » (i «»*» ** ** »* )? a i/ 22 X y 7? 20 2/ 22 XX Slika 2.: Autosomi i spolni hromosoni kod čoveka (Ievo) i žene (desno) poredani u kariotip (prema Me Kusick-u) nut ćemo se samo na najosnovnije i najjednostavnije oblike nasleđivanja osobina dvodomog šumskog drveća iako smo svesni da se taj postupak stvarno odvija po daleko složenijim shemama. Hteli bismo da sa nekoliko primera samo ukažemo na praktičnu vrednost čitave ove problematike. / Nasleđivanje autosomnih dominantnih osobina Poznato je da je deblo naše jasike (Populus tremula L.) obično vrlo kratko. Međutim, skoro svuda, a naročito u nekim brdskoplaninskim područjima Bosne, ima lokalnih populacija, sastojina, grupa i pojedinačnih stabala jasike i sa izrazito dugim deblom (kao kod johe). Prema mnogim zapažanjima i jedan i drugi tip debla pojavljuje se u skoro svim sastojinama jasike ali je dugo deblo relativno češće kod muških nego kod ženskih stabala (klonova). Sa gledišta selekcije i uzgoja važno je poznavati kako se nasleđuje dužina debla da bi se na osnovi te spoznaje odgovarajućim zahvatima sastojine genetski meliorisale i ekonomski poboljšale. S obzirom da je šumsko drveće, iz sasvim objektivnih razloga, genetski još uvek nedovoljno ili sasvim slabo proučeno, pri tumačenju njegovih pojava služićemo se najčešće primerima iz područja humane genetike, poljoprivredne genetike i zoogenetike jer su zakoni nasleđivanja opšteg značaja pa ono što vredi za jednu vrstu organizama vredi istovremeno i za drugu. Držimo li to na umu pa na osnovu nekih indikacija i analogija pretpostavimo da se kratko deblo jasike nasleđuje dominantno preko autosoma onda se prenošenje ove osobine sa jedne generacije na drugu i sa jednog spola na drugi odvija po istoj shemi kao, na primer, šestoprstost i druge neke anomalije koje je humana genetika relativno dobro proučila. Shematski prikaz pokazuje da u svakoj sastojini jasike, sastavljenoj od muških i ženskih stabala (klonova), teoretski svaka jedinka može biti nosilac i prenosilac kratkog debla ukoliko se ta osobina nasleđuje dominantno preko autosoma. Polen ili seme sa takvog jednog stabla redovno prenosi ovu nepoželjnu osobinu i na drugi spol. Oni je predaju svakoj narednoj generaciji stalno obuhvatajući sve veći broj jedinki. Ako je jedno od roditeljskih stabala (bilo muško ili žensko) heterozigotno na ovu osobinu u potomstvu se pojavljuje i selekcijom se može izdvojiti polovina (25% muških i 25% žen |