DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 35 <-- 35 --> PDF |
no posle kulminacije visinskog prirasta. Smatra se, naime, da do tog perioda organske materije, stvorene procesom asimilacije, drveće koristi najviše za izgradnju i razvoj organizma a posle toga jedan deo te materije troši i za orbazovanje cvetova i plodova. Postoji i mišljenje (Morozov ) da određeni unutrašnji (fiziološki) razlozi utiču na drveće da troši akumuliranu rezervnu materiju za fruktifikaciju zbog koje nastaje opadanje prirasta. Bez obzira koje je od ova dva mišljenja ispravnije ostaje nepobitna činjenica da između plodonošenja tj. spolnosti na jednoj strani i visinskog, debljinskog i zapreminskog prirasta stabala na drugoj strani postoji sigurna korelacija. Međutim, u šumskim sastojinama nikada i nigde sva stabla ne rađaju podjednako. Kod tipično dvodomih vrsta redovno rađaju samo ženska stabla. Kod jednodomih vrsta rađaju samo ona stabla kod kojih je ženskost jače ili bar dovoljno izražena. Naučno je dokazano da kod bukve samo ta rodnija stabla posle svakog obilnijeg plodonošenja imaju skoro potpuno ispražnjene sržne zrake, da umanjuju prirast za 1,5 do 2,5 puta i da posledice toga umanjenja ispoljavaju u toku najmanje dve naredne godine (Har t ig). Brojna opažanja su pokazala da su muška stabla zdravija ne samo kod jasena i jasike nego i kod ostalih topola, vrba i svih drugih dvodomih vrsta. Izgleda da su i kod jednodomih vrsta zdravija ona stabla koja ispoljavaju srazmerno veći stepen muškosti i obrnuto. To je zato što je otpornost šumskog drveća prema bolestima, insektima i svim nepovoljnim ekološkim uticajima fiziološka osobina koja se, kao i sve druge osobine, nasleđuje povezano sa spolom. Zato spolnost i sve drugo što je u vezi sa njome treba posmatrati i tumačiti najviše sa aspekta genetike. Spolnost sa aspekta genetike* A. Dvodomne vrste Čoveka je od davnina zanimalo pitanje kako se kod dvodomnih vrsta, kod kojih postoje muške i ženske jedinke, nasleđuje spol (Vi đako v i ć, 1966). U savremenoj genetici prevladava mišljenje da se kod ovih vrsta radi o tzv. genotipskom ispoljavanju spola. U vezi s time stoji se na stanovištu da kod dvodomnog šumskog drveća muška stabla, pri redukcionoj deobi, obrazuju dva tipa polenovih zrna. Prvi od njih determiniše muški a drugi ženski spol naredne generacije. To je dokazano citogenetskim putem. Kod svih dvodomnih organizama zapaženo je, naime, da postoje autosomni hromosomi i spolni hromosomi. Kod čoveka. na primer, razlikuje se 44 autosomna hromosoma i dva različita (XY) spolna hromosoma, a kod žene 44 autosomna hromosoma i dva ista (XX) spolna hromosoma (slika 2). Kod vinske mušice (Drophila melanogaster) genetska konstitucija mužjaka je * U razmatranje su uzete važnije šumsko-uzgojne osobine (dužina, pravnost i zdravost debla, te tekstura kore) bez obzira da li su one kvantitativnog ili kvalitativnog karaktera. Radi lakšeg praćenja predavanja i razumijevanja mehanizma nasljeđivanja spomenutih svojstava uzeti su prilično jednostavni modeli iz humane genetike. Prema tome, radi se o hipotezama, koje treba samo da ukazu na genetske mogućnosti i posljedice uopšte povezane sa spolom (Autor). |