DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 31 <-- 31 --> PDF |
SELEKCIJA I UZGOJ ŠUMSKOG DRVEĆA NA OSNOVAMA NJIHOVE SPOLNOSTI* Prof. dr MILORAD JOVANČEVIĆ (Katedra za fiziologiju i oplemenjivanje šumskog drveća Šumarskog fakulteta u Sarajevu) Odavno je poznato da se šumsko drveće razmnožava na dva načina: spolnim putem (pomoću semena) i nespolnim putem (pomoću izbojaka, izdanaka, zakorenjivanjem grana, motki, reznica i si.). Iako suštinski dijametralno različita oba spomenuta načina su sa gledišta oplemenjivanja značajna. Spolno razmnožavanje omogućuje rekombinaciju naslednih osnova (gena) i ujedno stvaranje novih biotipova, formi, rasa i dr. Nespolno razmnožavanje pruža priliku da se fenotipski i genotipski vredne jedinke (plus stabla) neograničeno sačuvaju i razmnože. U oba slučaja selekcija i uzgoj se moraju zasnivati na dobrom poznavanju zakona nasleđivanja osobina odnosno na osnovama genetike. Pri tome se pretpostavlja još i dobro poznavanje spolnosti svake pojedine vrste. SPOLNO RAZMNOŽAVANJE ŠUMSKOG DRVEĆA Spolnost sa aspekta biologije Ako muški i ženski spolni organi (cvetovi) dolaze na istom drvetu govori se o jednodomim (monoecijskim) vrstama. Pri tome se razlikuju dvospolni i jednospolni cvetovi u zavisnosti od toga da li su muški i ženski spolni organi združeni u istim ili različitim cvetovima. Od jednodomog šumskog drveća imaju: a) jednospolne cvetovc smrče, jele, borovi, ariši, breze, bukve, johe, hrastovi, grabovi itd. b) dvospolne cvetove bagrem, sremza, divlja jabuka, divlja kruška, divlja trešnja, lipe itd. Ako se muški i ženski spolni organi (cvetovi) normalno pojavljuju na različitim stablima govori se o dvodomim (diecijskim) vrstama. Od šumskog drveća imaju: c) dvodome cvetove tisa, smrijek, ginko, vučji trn, božikovina, plutnjak, rujevi, topole, vrbe itd. * Predavanje održano 15. 3. 1973. god. na Šumarskom fakultetu u Zagreubu u okviru međukatedarske saradnje u oblasti šumarske genetike. |