DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 26 <-- 26 --> PDF |
ograničenom naporu da se obezbedi trajno ciklično obilje genetičke raznovrsnosti i prirodnih dobara. Mogućnosti očuvanja genofonda prirodnih šuma u našoj zemlji razmatrali su V i d a k o vi ć-Ž u f a, 1966; V i d a k o v i ć, 1970; Tucović, 1972 i drugi. Oni smatraju da se genofond prirodnih šuma može očuvati: a) konzerviranjem zrelih sastojina (prirodni rezervati, nacionalni parkovi, i semenske sastojine, manje grupe stabala i si. i b) podizanjem specijalnih novih sastojina (živim arhivima, semenskim plantažama, testovima provenijencija i potomstva i si.). Kako su mogućnosti za konzerviranjem zrelih sastojina ograničene, pojavljuje se potreba reprodukcije prirodnih populacija i njihovo očuvanje u specijalnim kulturama. Odabran i do sada fiksiran materijal predstavlja znatnu vrednost za oplemenjivanje šumskog drveća jer se može bolje međusobno komparirati i koristiti u unutrašnjoj i međunarodnoj razmeni. 4. Zaključci, čovek je postao jedan od najmoćnijih evolucionih faktora koji interveniše u svim osnovnim zbivanjima što se odigravaju u okviru biosfere. Pečat koji je čovek utisnuo u savremenu epohu razvitka prirode takav je i toliki da se danas već nalazimo u etapi prevođenja biosfere u sferu života koja je kontrolisana razumom čoveka. Uloga oplemenjivanja biljaka u ostvarivanju rastućeg delovanja čoveka na dalji razvitak biosfere ogleda se u: 1. Voljnom skretanju biocenotičkih sila životnih zajednica u korist živih bića koja su čoveku neposredno potrebna. To se u najvećoj meri postiže kroz prevođenje prirodnih populacija u više ili manje kulturne zajednice, čija se izgradnja i trajno održavanje može ostvariti samo pod stalnom kontrolom čoveka. 2. Osetnom ubrzanju procesa više ili manje usmerene promenljivosti od strane čoveka. Zahvaljujući današnjem poznavanju procesa specijacija na bazi genetičkih mehanizama — ovakvo genetičko prevođenje prirodnih u višeili manje kulturne biocenoze mogućno je znatno ubrzati i ostvariti usmerenu mikroevoluciju prirodnih populacija. Usled toga već danas nastupa etapa razumne i planske kontrole genetskog kvaliteta veštačkih i prirodnih populacija. Brzina promena u prirodi pod dejstvom čoveka raste sve više sa porastom naučnih saznanja. Ona je postala naročito velika za poslednjih 10C godina što ukazuje na grandiozan preobražaj prirode, a koji bi se mogao figurativno uporediti sa intenzivnošću eksplozije u dimenzijama geološko^ vremena. 3) Efikasnoj zaštiti primarnog genetičkog bogatstva u najširem smislu (»očuvanje genofonda«). Težnja ka neograničenom korišćenju prirodnih sastojina danas postojećih vrsta drveća i žbunja mora ustupi mesto ka neograničenim naporima da se obezbedi trajno ciklično obilje prirodne varijabilnosti. 4) Usmercna evolucija biljaka od strane čoveka, prevazilazi snage pojedinih naroda i zahtevaju koordiniran napor ne samo u okviru naše zemlje već i u međunarodnom obimu. Sa osvajanjem prostora i proširivanjem kulturnog okvira, sa prenošenjem sve većeg broja vrsta ili kulturnih biljaka iz jedne oblasti u drugu, čovek je bitno pojačao jedinstvo čitave biosfere. Oblici njegovog intenzivnog iskorišćavanja prirode nužno moraju potpasti pod uvid međunarodnog obima. |