DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 24 <-- 24 --> PDF |
nih u više ili manje kulturnne populacije mogućno je znatno ubrzati i ostvariti usmerenu mikroevoluciji prirodnih populacija. Usled toga već danas nastupa etapa razumne i planske kontrole genetskog kvaliteta veštačkih i prirodnih populacija. Brzina promena u prirodi pod dejstvom čoveka raste sve više sa porastom naučnih saznanja. Ona je postala naročito velika za poslednjih 100 godina što ukazuje na grandiozan preobražaj prirode, a koji bi se mogao figurativno usporediti sa intenzivnošću eksplozije u dimenzijama geološkog vremena. Tablica 1 Dejstvo selekcije na tok prestrojavanja populacije u zavisnosti od koncentracije dominantnog gena (A) u populaciji kada je s = 0.001 Br°J Koncentracija homo- i heterozigota generacija pri dominantnom, a u zgradi pri recesivnom nasle° đ na đivanju mutacije jedna mutanta na 2 mutante na 11739 milion individua mili on individua (321444) O.OOP/o 1 »/ 6 920 1 ">/« 50 «/„ 4 919 50 «Vo 95 / 11664 95 »/o 99,9»/o 309 790 99,9 "Vo 100 Vo praktično nije moguće 1 mutanta na milion individua 99.9Vo 364 832 Razvitak novih grana savremene genetike, odnosno populacione i evolucione genetike, omogućio je da se oplemenjivači biljaka aktivno umešaju u stvaralački mikroevolucioni proces prirode, jer je taj proces u svetlosti naših današnjih potreba i preterano spor i nedovoljno efikasan, te nam ne daje uyek željene rezultate. Šira primena principa oplemenjivanja biljaka u rasadničkoj proizvodnji (Stilinović, 1972 i drugi) uzgoju (V i d a k o v i ć, 1971; Jovančević, 1972) i uređivanje šuma obezbeđuje povoljnije uslove za intenzivnije osnivanje kulturnih biocenoza u šumarstvu i hortikulturi. Proces usmerenog prevođenja prirodnih populacija u više ili manje kulturne populacije kroz uzgoj i uređivanje šuma sve više zahteva multiđisciplinirani prilaz pri organizovanju biljne proizvodnje u šumarstvu i hortikulturi, odnosno zahteva sve intenzivniju saradnju rasadničara, uzgajivača, ekologa, fiziologa, entomologa, fitopatologa i uređivača naših šuma. C. Efikasna zaštita primarnog genetičkog bogatstva u najšire m smislu . Moderni sistem iskorišćavanja prirode kroz kulturne biocenoze zahteva stalnu kontrolu čoveka. Ovde u prvom redu dolazi kontrola koja se proširuje na budućnost odnosno na ceo niz posledica današnje delatnošti čovekove koji će se u bližoj ili daljoj budućnsti javiti. Smanjivanje prostora pod šumama u svetu nije samo rezultat nerazumnog gazdovanja i nehatnog uništavanja paljenjem i sečom u toku vekova radi dobi |