DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Na taj način čovek pokraj tri osnovne biljne formacije, šumske, travne i pustinjske, koje je duboko izmenio, stvorio je još jednu novu, kvalitativno različitu, koja obuhvata prostore za proizvodnju biljne hrane, voća i drveta za industrijsku preradu i ogrev. Ti novi ekosistemi izgrađeni su potiskivanjem i izmenom prvobitnih životnih zajednica, odlikuju se novom i trajnom kombinacijom organskih vrsta, koja se održava stalnom delatnošću čoveka. Danas je moguće razlikovati dve osnovne grupe kulturnih biocenoza: 1) agrarne i 2) biocenoze gradskih, industrijskih i turističkih naselja. Agrarne biocenoze obuhvataju kulturna polja u širokom smislu reci (useve, livade, pašnjake, vrtove, voćnjake, šumske kulture, intenzivne nasade, šumske plantaže), i nastale su pretežno na meslima iskrčene šume. Karakteristično je za njih da su u pogledu kombinacije biljnih vrsta, njihovog sastava, negovanja, regulisanja i održavanja u punoj zavisnosti od čoveka. Upadljiva karakteristika većine agrobiocenoza je monokultura, sistem gajenja samo jedne vrste kulturnih biljaka. Biocenoze gradskih i industrijskih naselja sasvim su osobene. Na tim mjestima su uslovi života sasvim izmenjeni. Te biocenoze odlikuje sasvim oskudna vegetacija, tako da oni prestavljaju kulturnu pustinju. Bogat i raznovrstan živi svet javlja se u gradskim parkovima, drvoredima i vrtovima, koji prestavljaju veštački stvorene zajednice biljnih vrsta, često stranih po poreklu. Poseban vid promene životnih uslova u ovim naseljima predstavljaju zagađivanje vazduha, zemljišta, tekućih i drugih voda industrijskim otpacima, kao i nečistoćom ljudskih naselja. Uslovi života se u mnogim naseljenim mestima veoma pogoršavaju. Posledice toga su radikalne izmene u sastavu zajednica, iščezavanje nekih vrsta i opšte osiromašenje života u zagađenim sredinama. Sa naglom industrijalizacijom naše zemlje, zagađivanje zemljišta i naših velikih reka i njihovih pritoka naročito, javlja se kao ozbiljan problem koji se mora rešavati i uz pomoć genetike i oplemenjivanja biljaka. Kulturne biocenoze, koje grade moderan čovekov okvir života raznolike su po svom karakteru i značaju. Njihova zajednička karakteristika leži u tome da je usled stalnog dejstva i kontrole čoveka u njima onemogućen proces prirodnog sukcesivnog smenjivanja, jer se radi čovekovih potreba stalno održavaju na izvesnoj vrsti pionirskog stupnja, koji obezbeđuje održavanje kulturnih vrsta biljaka. U izgradnji i održavanju kulturnih ekosistema, čovekovo dejstvo se ogleda u: 1) prethodnom uništavanju ili izmeni prvobitnih biocenoza, 2) stvaranju novog, kvalitetno različitog vegetacionog pokrivača koji omogućuje izgrađivanje novih zajednica, 3) veštačko održavanje tako stvorene biocenoze putem sprečavanja procesa prirodne sukcesije, 4) sistematskom oduzimanju jednog dela organske produkcije i delimično vraćanje oduzetih materija u vidu đubriva. Bez tog dejstva, kulturna priroda brzo iščezava. Šumska kultura, intenzivni nasad ili plantaža, prepušteni slobodnoj prirodi, bivaju brzo zamenjeni prirodnim zajednicama čiji sastav odgovara opštim ekološkim uslovima odgovarajuće geografske oblasti. Izgradnja kulturnog okvira rezultat je dakle krupnih i dalekosežnih promena koje čovek već vekovima vrši u prirodi. Te su promene dovele do stvaranja novih životnih zajednica koje ranije nisu postojale u prirodi i koje predstavljaju najintenzivniji oblik čovekovog iskorišćavanja žive prirode. 386 |