DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1974 str. 21 <-- 21 --> PDF |
na čitavu biosferu, što dolazi do punog izražaja naročito u oblasti oplemenjivanja biljaka. 3. Uticaj oplemenjivanja na voljno skretanje mehanizama obrazovanja vrste u korist biljnih oblika koje su za čoveka neposredno potrebne. Osnovni principi oplemenjivanja biljaka zasnovani su na zakonima evolucije organskog sveta odnosno u voljnom skretanju mehanizma obrazovanja vrste u korist biljnih oblika koje su čoveku neposredno potrebne. Oplemenjivanje biljaka odražava rezultate evolucionog procesa, usmerenog čovekom prema njegovim ciljevima. Usmerena evolucija u granicama oplemenjivanja biljaka, razlikuje se od prirodne evolucije preciznom kontrolom faktora, koji obezbeđuju sve veći uticaj čoveka na prevođenju biosfere u noosferu. U procesu oplemenjivanja biljaka ovaj uticaj ostvaruje se: A. Prevođenjem prirodnih populacija u više ili manje kulturne populacije, B. Osetnim ubrzavanjem procesa više ili manje usmerene mikroevolucije od strane čoveka, i C. Efikasnom zaštitom primarnog genetičkog bogatstva u najširem smislu. Visoka produktivnost kulturnih biljaka i drugih gajenih vrsta, koju čovek danas postiže kroz proces oplemenjivanja, normalno se ne bi mogla ostvariti u neizmjenjenim životnim zajednicama, u kojima je brojnost jedne vrste rezultat nekontrolisane igre biocenotičnih sila. Čovek međutim interveniše u toj igri tako što menja i preobražava životne zajednice i odnose u njima, u težnji da u njima ostvari dominiranje upravo onih organskih oblika koje želi. To se u najvećoj meri postiže upravo kroz stvaranje novih kulturnih biljaka odnosno kulturnih zajednica. A. Prevođenje prirodnih u više ili manje kulturne populacije . Osvajajući sve prostranije oblasti u kojima ranije nije stanovao, menjajući prvobitne uslove života i podešavajući ih svojim potrebama i iznad svega, pretvarajući naseljeni prostor u proizvodni prostor, čovek progoni ili napušta živa bića koja ne može ili ne želi da gaji, a zadržava ili unosi druga koja mu koriste. Na taj način; on namesto prvobitnih stvara nove delove prostora za život i nove životne zajednice koje se u prirodi bez njegove delatnosti, ne bi mogli stvoriti ni održati. Rezultat čovekovih svesnih poduhvata menjanja i iskorištavanja prirode je kulturni okvir, koji prestavlja najviši stupanj izmene lica sveta (S t a n k o v i ć, 1962). Kulturni okvir se ubrzano širi na čitavu biosferu. Uzaludno je danas tražiti u čitavoj oblasti naseljenog dela zemljine površine »prirodne« predele koji ne bi nosili na sebi pečat čovekove delatnosti, čak ne više ni u oblastima nekada neprohodnih tropskih prašuma, savana ili tajgi. Umesto prvobitnog prirodnog okvira, svuda se susreće samo izmenjeni okvir, prirodni predeli u većem ili manjem obimu prevedeni su u kulturne predele koji čine normalni okvir života čoveka. Čak i kod primitivnih naroda, sa oskudnom tehnikom, prirodni okvir vidno je izmenjen i nosi odlike kulturnog okvira. |