DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 15 <-- 15 --> PDF |
VARIJACIJA U INSERCIJI GRANA KOD ARIŠA (Larix sp.) RAZNIH PROVENIJENCIJA Dr PINTARIČ KONRAD, dipl. ing UVOD O značenju otklona grana (ugla koje formiraju grane sa osovinom stabla) govore KLEINSCHMIT (1), ROHMEDER-SCHOENBACH (10), SCHOBERFROEHLICH (11) i dr. Tako, kvalitet stabla je utoliko bolji ukoliko je ugao koji formiraju grane sa osovinom stabla veći (10). Kod svih stabala je mogućnost prirodnog čišćenja od grana veća, deblo je punokrvnije te je i vrijednost proizvedene drvne mase veća. Kod dugovječnih biljaka, kao što je drveće, postavlja se pitanje da li se na osnovu ranih dijagnoza mogu dati i određene prognoze, odnosno, da li će se određena osobina ustanovljena u mladosti zadržati i kasnije, u srednjem i starijem dobu. Ukoliko između ovih razvojnih stadija postoji uža korelacija, na osnovu ranije dijagnoze možemo dati i sigurniju prognozu. KLEINSCHMIT i(l) je utvrdio da kod ariša u toku cijelog života otklon grana ostaje gotovo isti, osim ako ne dođe do promjena koje su nastale nepredviđenim vanjskim faktorima. Zato pomoću rane dijagnoze možemo odrediti i buduću vrijednost pojedinih provencijacija ariša. Pošto je pri unošenju stranih vrsta drveća u šume Bosne ariš značajna vrsta, potrebno je već sada dati preporuke u pogledu provencijacija od kojih se mogu očekivati najbolji ekonomski rezultati. Stoga se kod naših istraživanja trebalo odgovoriti na slijedeća pitanja: 1. Da li postaje razlike u otklonu grana kod provencijencija evropskog i japanskog ariša? 2. Da li postoje signifikantne razlike u otklonu grana između alpskog, karpatskog (uključivo sudetski) i japanskog ariša? 3. Da li postoje razlike u otklonu grana kod potomstva pojedinih stabala iste provenijencije. Metoda rada Na oglednoj plohi Batalovo brdo sa arišem raznih provenijencija, koja je postavljena u okviru II. Internacionalnog ogleda sa arišem raznih provenijencija 1958/59, starim 7 godina, u tri ponavljanja na po 10 najviših sta |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 16 <-- 16 --> PDF |
bala (30 stabala po provenijenciji), na trećem pršljenju odozgo (pršljen formiran u petoj godini) izmjerene su insercije svih grana. U tu svrhu formirane su slijedeće kategorije: grane viseće (ugao veći od 90°) 1 grane horizontalne (ugao 70—90") 2 grane srednje strme (ugao 40—69°) 3 grane strme (ugao manji od 40°) 4 Kod provenijencija sa potomstvom koje potiče sa raznih stabala, mjeren je otklon grana odvojeno po matičnim stablima sa kojih je sjeme sabrano i to po mogućnosti na po 10 stabalaca po jednom sjemenskom stablu (Prov. 2, 50, 51, 52, i 59—11). INSERCIJA GRANA ARIŠA RAZNIH PROVENIJENCIJA MÖDERBRUGG 1 SCHONWIES 2 LAMERAU 9a STERZING PLAINS KRNOV-RADIN 50 100 1350m X-1,62 1100m X =1,77 610m X =1,92 1000m12-2 X =1,81 ,00 500 X = 1,91 80 60 / // 40 20 / / I 2 3 1 2 3 4 1 2 3 4 položaj qrana CERNY VAH 5 1 ŠTRB´SKE PLESO BREZ0VICKA59JI DUNKEJ-D HYBRID JAPANSKI ARI5 100, 780.830 m X= 1,73 !360-1380m X = 1,6 3 820-840 X = 1,57 184-425 X-1,56 29 X 1,54 60 60 40 / \ / 20 1 2 3 « 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 t 2 3 4 Pri obradi prikupljenih podataka obračunate su srednje vrijednosti, varijanca, standardna devijacija i srednja greška. Za analizu varijance primijenjen je DUNCAN-ov »multiple rang test« (13), a za uspoređenje populacija alpskog, karpatskog i japanskog ariša obrazac po kome se utvrđuje signifikantnost razlika dva prosjeka (4). Kod oznake signifikantnosti poslužili smo se slijedećim simbolima: razlike dva prosjeka nisu signifikantne 0 razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,10 x razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,05 XX razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,01 XXX razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,001 XXXX |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Zbog ograničenosti prostora odustalo se od detaljnijeg opisa obrade podataka, naročito biometrijske analize. Rezultati istraživanja Podaci o provenijencijama i oglednim plohama, koje su predmet ovih istraživanja, mogu se naći u radovima PINTARIĆ-a (6, 7), a u tabeli 1 su dati podaci samo za naziv provenijencije i nadmorsku visinu. Prosječne vrijednosti oklona grana po provenijencijama prikazane su ´u tab. 1, a relativno učešće stabala po kategorijama insercije grana Au) graf. 1. Prosječna vrijednost otklona grana za cijelu plohu iznosi 1,726. Kod evropskog ariša se prosječne vrijednosti kreću između 1,57 (prov. 59—II) i 1,92 (prov. 9a), a na ponavljanjima (u pojedinim blokovima) od 1,51 do 2,09. Kod obje provenijencije japanskog ariša, prosječni stepen insercije grana iznosi 1.56 (prov. 29) odnosno 1,54 (jap. ariš). Ako u grupi evropskog ariša analiziramo odvojeno alpski ariš s jedne, te karpatski i sudetski ariš s druge strane, vidimo da se kod alpskog ariša vrijednost insercije grana kreće između 1,77 i 1,92 (u prosjeku 1,83), a kod karpatskog sa sudetskim arišem između 1.57 i 1,91 (u prosjeku 1,71). OTKLON (INSERCIJA) GRANA Tab. 1 Provenijencija a Prosjek «I 6 3.5 CS c/5 & rt2> PQ a 1 Möderbrugg 1350 m 3 1,82+ 0,0082 22,35*** 2 Schönwies 1100 m 3 1,77+ 0,0100 17,52*** 9a Lamerau 610 m 3 1,92+ 0,0002 110,85*** 12—2 Sterzmg/Flains 1000 m 3 1,81+ 0,0264 68,45*** 50 Krnov/Radim 400—500 m 3 1,91+ 0,1560 12,11*** 51 Cierny Vah 780—830 m 3 1,73+ 0,0934 18,60*** 52 Štrbske Pleso 1360—1380 m 3 1,63 +0,0970 16,75*** 59—11 Brezovička 820—840 m 3 1,57+ 0,0246 63,99*** 29 Dunkold Hybrid 185—425 m 3 1,56+ 0,140 11,17*** — Japanski ariš — 3 1,54 ± 0,112 13,79*** ´rosjek za cijelu oglednu plohu 1,73 ± 0,176 9,83*** Sign kant U tab. 2 se vidi da na osnovu rezultata DUNCAN-ovog testa, od ukupno 45 upoređenja dva prosjeka, samo u 10 slučaja (oko 22%) postoje signifikantne razlike kod p = 0,05 i 0,10. U tab. 3 dati su rezultati uspoređenja populacija alpskog ariša sa karpatskim, alpskog ariša sa japanskim i karpatskog ariša s japanskim arišem, vidimo da su između alpskog i karpatskog ariša razlike signifikantne kod p = 0,001, između alpskog i japanskog ariša kod p = 0,01, dok između karpatskog i japanskog ariša nisu ustanovljene signifikantne razlike. Iz ovih uspoređenja možemo zaključiti da se populacije alpskog ariša i po inserciji grana jasno odvajaju od karpatskog i japanskog ariša. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Iz grafa 1 se vidi da je kod pojedinih provencijencija relativno učešće stabala po kategorijama različito, što se prema KLEINSCHMIT-u (1) može očekivati i u starijem dobu pa i potomstvu. Dok su kod pojedinih provenijencija zastupljene samo dvije kategorije, kod drugih su u većem ili manjem postotku zastupljene sve četiri kategorije insercije grana. I kod potomstva, koje potiče sa različitih stabala iste provenijencije, postoje znatne razlike, koje su čak i veće nego između provenijencija (graf. 2). INSERCIJA GRANA ARlŠA ISTE SJEME 51-2 X= 1,06 !00 80 \ 60 \ 40 \ 20 \ 12 3 4 51-a /. X=2,4 2 !00 80 60 A 40 / \ SABRANO SA RAZLIČITIH ´ CERNY VAH 51 51-6 X\t1,72 GRAF. 2 PROVENIJENCIJE STABALA 51-7 7= 2,1 i / /\ V 1 2 3 4 12 3 4 položaj grana. 51-9 y=2,20 A ´ / / \ 20 / V / V 51-11 X=1,52 __^. 12 3 4 1 2 3´ 4 12 3 4 položaj grana INSERCIJA GRANA Rezultati analize varijanse po Duncan-u Varijabilitet Provenijencija Blokovi Ostatak Ukupno Suma Stepen kvadrata slobode SQ FG 0,4898 9 0,0266 2 0,4661 18 0,9825 29 Tab. 2 Prosjek kvadrata DQ 0,0546 0,0133 0,0259 — |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Signifikantnost Provenijencija P r o v e n i j Japan, ariš 29 e n c i j a 59—11 52 Primjedba 9a XX XX XX X 50 XX XX XX 0 1 X X 0 0 12—2 X 0 0 0 INSERCIJA GRANA Utrđivanje razlika između alpskih, sudetsko-karpatskih i japanskih provenijencija ariša Tab. 3 P r o v e n i j e n c i j a varijansa sa Standardna devijacija s Signifikantnost t alpski ariš sudetskokarpatski ariš 0,0131 0,115 14,8**** alpski ariš japanski ariš 0,0031 0,056 5,8*** karpatski ariš japanski ariš 0,0166 0,129 1,50 TOK INSERCIJE GRANA SA PROMJENOM NADMORSKE VISINE U graf. 3 prikazano je kako utiče nadmorska visina na prosječnu inserciju grana po provenijencijama. Izdvojili smo dvije populacije, alpski i karpatski ariš, i posebno ih promatrali, jer se pokazalo da su u pitanju dva skupa koja se bitno među sobom razlikuju. Kao što se vidi, s povećavanjem nadmorske visine grane zauzimaju horizontalniji položaj, što je u skladu sa prilagođavanjem populacija određenim ekološkim uvjetima, po 197 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 20 <-- 20 --> PDF |
scb.no negativnom djelovanju snijega. Osim toga što u odnosu na alpski ariš provenijencije karpatskog ariša sa istih nadmorskih visina imaju položitije grane, linearni trend pokazuje da je kod alpskog ariša opadanje stepena insercija grana blaži nego kod karpatskog ariša. Diskusija 0 značaju poznavanja otklona grana na stablu, kada je u pitanju proizvodnja drvne mase po količini i vrijednosti, govore mnogi autori (1, 2, 3, 8, 10, 11 i dr.) i svi se slažu u konstataciji da kod izdvajanja plus stabala i kod njege stabala treba odabirati i pomagati one jedinke ili populacije čija stabala, pored ostalih željenih osobina, imaju položitije grane. Pokazalo se, naime, da su takve jedinke otpornije na oštećivanja od snijega, da se brže čiste od grana, da imaju punodrvnijc deblo i da je kvalitet proizvedene drvne mase bolji. Međutim, takve jedinke, koje imaju još i tanke i kraće grane, nisu sposobne za konkurentsku borbu s jedinkama koje imaju duge i strme .grane, tako da su već u ranije doba istisnute iz sastojine. Na kraju ostaju biološki jače, ali po kvaliteti lošije jedinke (i, 11). Naša is traživanja su pokazala da je, kod ariša starog 7 godina, učešće stabala sa pojedinim stepenima insercije grana različito. Kod nekih provenijencija zastupljene su svega dvije, a kod drugih i sve četiri kategorije insercije grana, što ukazuje, da ukoliko želimo dobiti kvalitetnije jedinke, moramo intervenirati već u ranijim razvojnim fazama, po mogućnosti uklanjanjem stabala sa jako razvijenim krošnjama i strmim granama. U protivnom, ove će, zahvaljujući većoj konkurentskoj sposobnosti, istisnuti kvalitetnije tako da neće doći do popravljanja genetskih osobina stabala koja sačinjavaju jednu populaciju. Nesumnjivo je utvrđeno da postoje signifikantne razlike između alpskog s jedne te karpatskog i japanskog ariša s druge strane, i da su u pogledu insercije grana provenijencije karpatskog i japanskog ariša bolje, te im, ukoliko druga svojstva zadovoljavaju (brzina rasta, kvalitet debla), prilikom odabiranja provenijencije ili vrste ariša, koje će se unositi u našu zemlju, moramo dati prednost. SCHOBER-FROEHLICH (11) su na osnovu rezultata svojih istraživanja ustanovili isto tako da japanski ariš ima položitije grane nego alpski ariš. Danas se, nažalost, ovom momentu ne poklanja dovoljno pažnje, jer se najčešće uvoze one provenijencije ariša koje se mogu na tržištu nabaviti, a ne one koje bi po svojim svojstvima bile najbolje. Naša istraživanja su pokazala, da i unutar iste provenijencije postoje stabla čije potomstvo ima različite siepene insercije grana, a kako prema KLEINSCHMIT-u (1) i SCHOBER-FROEHL1CH-U (11) kod mlađih, srednjedobnih i starih stabala insercija grana ostaje u uskoj korelaciji (bitno se ne mijenja), prilikom izbora plu s stabal a u ranijoj dobi i pri provođenju njege sastojina, potrebno je jedinke sa položitijim i kraćim granama odabirati i pomagati. Treba naglasiti da upravo u fazama najintenzivnijeg prirašćavanja (guštik, tanji letvenjak) u borbi za prostor, nestaju upravo one jedinke koje bi dale najvrijeđniju drvnu masu. Zato je u ovim fazama naša pomoć neophodno potrebna. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Već od ranije poznata konstacija da se promjenom ekoloških uvjeta mijenjaju i morfološke osobine jedinki koje sačinjavaju jednu populaciju, došla je do izražaja i u našim istraživanjima. Najzastupljenije su one forme, koje su se najbolje prilagodile datim ekološkim uvjetima. S povećanjem nadmorske visine grane su sve položitije, jer su se jedino te jedinke pokazale otpornim na nepovoljne uvjete većih nadmorskih visina (snijeg, led, vjetar), dok su manje otporne forme postepeno nestajale ili se njihov broj znatno smanjio u populaciji. Ova činjenica je ustanovljena kako kod alpskog tako i kod karpatskog ariša. Međutim, SCHOBER-FROEHLICH (11) navode da ariši koji potiču iz područja većih nadmorskih visina daju prednost jedinkama sa strmim granama te se po tome jasno razlikuju od drugih provenijencija. Čini nam se ipak da su zaključci do kojih smo došli logičniji. ZAKLJUČAK Na oglednoj plohi sa arišima raznih provenijencija starim 7 godina, koja je postavljena u okviru II Internacinalnog ogleda sa arišem raznih provenijencija 1958/1969, ujesen 1965. godine, na trećem pršljenu odozgo (pršljen formiran u petom godini), mjerena je insercija grana. Na osnovi rezultata provedenih istraživanja došli smo do slijedećih zaključaka: 1. Kod provenijencija ariša koje se nalaze na oglednoj plohi, stepen insercija grana je različit i kreće se između 1,57 i 1,92, u prosjeku 1,726. 2. Relativno najstrmije grane imaju provenijencije alpskog ariša, zatim dolaze provenijencije karpatskog. Najpoložitije grane ima japanski ariš. Između alpskog ariša s jedne, te karpatskog i japanskog ariša s druge strane, postoje signifikantne razlike, što znači da su u pitanju dva odvojena skupa, populacije, koje se i po inserciji grana bitno razlikuju. 3. I kod potomstva koje potiče sa raznih stabala postoje razlike u inserciji grana. Te su razlike čak i veće nego između provenijencija. Ova konstatacija je neobično značajna te je treba koristiti prilikom odabiranja plu s stabal a i prilikom provođenja njege. 4. Provenijencije iz većih nadmorskih visina, kako kod alpskog tako i kod karpatskog ariša, imaju položitije grane, što je posljedica prilagođavanja nepovoljnim uvjetima, posebno snijegu. 5. Pri izboru provenijencija, ukoliko druga svojstva zadovoljavaju, treba uzimati one kod kojih su grane položitije, jer je to garancija da će se proizvesti vrijednija drvna masa (bolje prirodno čišćenje od grana, veća punodrvnost). 6. I u mlađim razvojnim fazama potrebno je pomagati jedinke sa položitijim granama, jer su druga istraživanja pokazala da postoji uska korelacija u položaju grana mladih i starih stabala te se na osnovu rane dijagnoze može dati prilično sigurna prognoza. 7. Pošto su jedinke sa položitijim granama biološki slabije i za konkurentsku borbu manje sposobne, ukoliko želimo popraviti genotip jedne populacije, već u najranijim razvojnim fazama treba pomagati jedinke sa položitijim granama. U protivnom će one biti istisnute te će se genotipske osobine u pogledu insercije grana pogoršati. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 22 <-- 22 --> PDF |
LITERATURA 1. Kl e i n s chm i t, R. (1955): Einzelstammabsaaten von Plusvarianten der europäischen Lärche (Larix decidua Mill.) aus frei abgeblühtetem Saatgut als Hilfsmittel zur Beurteilung der Erganlagen. Zeitschrift für Fostrgenetik, No 1. Frankfurt a/M. 2. Kurth , A. (1946): Untersuchungen über Aufbau und Qualität von Buehendickungen. Mitteilungen der Schweizerischen Anstahl für das forstliche Versuchswesen, XXIV Band, Heft 2., Zürich. 3. Leibundgut, H. (1966): Die Waldpfege, Bern. 4. Linder , A. (1951): Statistische Methoden für Naturwissenschafter, Mediziner und Ingenieure, IL Auflage, Basel. 5. Pintarić , K. (1958): Studie zum Lärchenanbau in Bosnie. Radovi Poljoprivredno- šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, No 2, B. Šumarstvo, Tom 2, sv. 2., Sarajevo. 6. P i n t a r i ć, K., Z e k i ć, N. (1966): Prirast ariša raznih provenijencija na oglednim plohama na području FŠD »Igman«. Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta za šumarstvo u Sarajevu, God. XL, knjiga 2, sv. 2, Sarajevo. 7. Pintarić , K. (1969): Prirast u visinu i debljinu ariša raznih provenijencija na oglednoj plohi Batalovo brdo kod Sarajeva. Festschrift Hans Leibundgut. Beiheft zu Zeitschriften des Schweizerischen Forstvereins, No 46, Zürich. 8. Pintarić , K. (1969): Njega šuma, Sarajevo. 9. Pintarić , K. (1970): Istraživanje gazdovanja u bukovim šumama (završni izvještaj, rukopis). Institut za šumarstvo, Sarajevo. 10. Rohm e der, E., Schoenbach, H. (1959): Genetik und Züchtung der Waldüme. Hamburg, Berlin. 11. Schober, R., Froehlich, J. H. (1967): Der Gahrenberger Lärchen-Provenienz versuch. Schriftenreihe der Forstlichen Fakultät der Universität Göttingen, Band 37/38, Frankfurt a/M. 12. Schober , R. (1969): Schaftgüte-Ansprache in Lärchen-Provenienzversuchsflächen und Ergebnisse des Lärchenherkunftversuches Haard in Haltern. Allgemeine Forst- und Jagdzeitung, 140. Jahrgang, Heft 4. Frankfurt a/M. 13. Weber , E. (1967): Grundriss der biologischen Statistik, VI Auflage, Stuttgart. ZUSAMMENFASSUNG DIE ASTWINKELUNTERSCHIEDE BEI LAERCHEN (LARIX sp.) VERSCHIEDENER HERKUNFT Auf der Versuchsfläche Batalovo Brdo bei Sarajevo am 7 Jahre alten Lärchen, am dritten Quirl von oben, wurde der Astwinkel gemessen. Es wurden folgende Stufen taxiert: hängende Aeste (Astwinkel mehr als 90") ... . 1 Wagerechte Aeste (Astwinkel 70<>— 90») 2 mittel steile Aeste (Astwinkel 40—69») 3 steile Aeste (Astwinkel unter 40«) 4 200 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Aufgrund von durchgeführten Untersuchungen sind wir zu folgenden Schlüsse gekommen: 1. Bei verschiedenen Lä-Herkünften ist der Atswinkel sehr verschieden und schwankt zwischen 1,57 und 1,92. 2. Die Alpenlärchon haben die steilsten Aeste; an der zweiten Stelle sind die Herkünfte aus Karpathen; bei dem Lä-Hybrid und der Japanlärche wurde der grösste Astwinkel festgestellt. Zwischen den Alpenlärchen einerseits und Karpathen- und Japanlärchen andererseits bestehen signifikante Unterschiede, was deutet, dass es sich un zwei Lä-Populationen nach Astwinkol handelt. 3. Auch bei Nachkommenschaften gleicher Herkunft, aber von verschiedenen Bäumen, bestehen im Astwinkel signifikante Unterschiede, welche manchmal grösser sind als zwischen Provenienzen. 4. Herkünfte aus höheren Lagen haben grösserem Astwinkel, was der Anpassung auf ungüstige ökologische Bedingungen (Schnee) zugestrieben wird. 5. Bei der Herkungftswahl sollen jene Herkünfte Vorzug haben welche mehr wagerechte und kurze Aeste haben, da sich die Astreinigung schneller vollzieht und die Stämme vollholziger sind. 6. Da die Individuen mit wagerechten Aesten biologisch schwächer sind, um den Genotyp zu verbessern, ist es notwendig diese schon von Jugendphase zu begünstigen. |