DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 22 <-- 22 --> PDF |
racionalizacije nege sastojine. Uvida radi u njih, prikazćemo Wagenknecht-ove varijante šematskih, kombinovanih i selektivnih seča (si. 1). Šematske varijante u redovima su prikazane na crtežima: a, b, c, d, e i f, a na pruge na crtežu g. Kombinovana seča nege je prikazana na crtežu i, a selektivna na crtežu h. Na poseban način je interesantna racionalizacija seče nege sastojina, koje predlaže Venet (2). On se sastoji u sledećem: u sastojinama koje se nalaze u periodu podmlatka i mladika se predviđa da međusobna udaljenost odabranih stabala bude 10 m. Na površini (S) čija je veličina 1 ha izdvajaju se 400 parcela sa ukupnom površinom od 0,25 ha, što odgovara S/4. Površina jedne parcele je 2,5 X 2,5 m = 6,25 m- (SI. 2). U okviru ovih parcela se razlikuju 100 parcela, obeleženih sa A., u kojima će kasnije biti izdvojeno i obeleženo po 1 odabrano stablo. Ukupna površina ovih 100 parcela je S/16, odnosno 625 m´~. Ostalih 300 parcela su obeležene sa B. Na njima će se nalaziti samo prateća stabla, tj. stabla koja treba da potpomognu rast izabranih stabala na parcelama A. Između ovih parcela su prosečne prošeke širine 2,5 m. Ukupna površina svih prosečenih prošeka — traka SM iznosi 7.500 m2, odnosno 3 S/4. Oslobađanje stabala u fazi podmlatka i mladika izvršiće se dakle samo na površini S/4, a ne na čitavoj površini kao što se do sada praktično radilo. Ovim će se postići znatna finansijska ušteda jer je mehanizovano prosecanje pruga sigurno jeftinije nego klasično ručno, a prethodno obeležavanje 100 odabranih stabala je olakšano prethodnom podelom čitave sastojine na kvadrate. Prof. Venet napominje da ovaj predlog još nije dospeo u tekuću praksu i smatra da bi ga trebalo kompleksno ispitati putem ogleda, gde treba utvrditi: koji tip mašine koristi za seču ili lomljenje seči namenjenog materijala; kolika će biti cena koštanja po 1 ha i dr. U pogledu starosti smatra da bi najidealnije bilo da se ove intervencije izvode u što mlađim sastojinama. Stabla budućnosti da budu u što pravilnijem međusobnom razmaku. Poželjno je da se ova stabla i obeleže prstenom na prsnoj visini. Broj odabranih, elitnih stabala po 1 ha treba utvrditi na osnovu stanja jedne starije šume iste vrste drveća i istog boniteta sredine, na osnovu ispitivanja oblika i veličine krošnje stabala, koja se nalaze na različitim rastojanjima. TEHNIKA IZVOĐENJA DOZNAKE Sastav ekipe za izvođenje ovog tipa doznake čine 5 članova. Četiri člana raspoređena u dve radne grupe od po 2 člana vrše izbor stabala budućnosti, njihovo obeležavanje i doznaku stabala za seču. Peti član je zapisničar. On evidentira odabrana stabla i stabla za seču. Da bi se što racionalnije iskoristilo vreme, dan u oči rada u sastojini se projektuju tzv. osovine za kretanje omotavanjem jednog konopca (SI. 3). Projektovanje osovina se vrši ručnom busolom. Za bazu za polazak, odnosno početak rada obično se uzima neka tačka paralelna sa putem udaljenja 2 m. od njega. Rastojanje između odabranih stabala je unapred određeno, D = 10 m. U iskolčenom pravcu kretanja označen konopcem na bazi za polazak postavi se prva značka, a druga na D me |