DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Racionalizacija tehnologije seča nege obuhvata: — razvrstavanje, klasifikaciju sastojina prema obliku zahvata, načinu nege i mogućnosti površinske i starosne integracije; — podelu sastojina radi preglednosti radilišta, odnosno uklanjanja materijala; — određivanje tehnike zahvata, vreme početka nege, jačinu i interval između dva uzastopna zahvata, lokaciju zahvata i vrstu uzgojnog tretmana; — organizaciju rada pri obeležavanju i iskorišćavanju sastojina i — neposredno korišćenje i uklanjanje materijala dobivenih iz uzgojnih zahvata uključujući tu i sredstva za iskorišćavanje. TEHNIKA IZVOĐENJA SECA I NJENI OBLICI PRI RACIONALIZACIJI NEGE SASTOJINA Iako je zamisao o racionalizaciji seča nege sastojina davnašnjeg porekla ipak se za racionalizaciju seča nege sastojina i danas može slobodno reći da je ona praktično na nivou incijalne faze. Značajan prilog na ovom polju su dali: Wagenknecht (11), Leibundgut (6), Venet (2), M u s i 1 (7) i Jurca (4). U našoj zemlji koliko nam je iz literature poznato na ovom polju nije rađeno, pa zbog toga ovaj problem kako za šumarsku praksu tako i nauku zaslužuje poseban interes. U tehnici racionalizacije seča kao mera nege sastojina sve seče nege su svrstane u tri kategorije i to u: a) Selektivne — odabiranje i ostavljanje pojedinačnih najboljih stabala u sastojini. Ovde svi do sada poznati oblici mera negovanja sastojina kao što su: seče osvetljavanja podmlatka, seče čišćenja i prorede (niska, visoka, prebirna, francuska visoka proreda, prebirna proreda Borgreov-a, Schädelinova selektivna proreda, metod intenzivnog proređivanja i progale ili seče prostora). Praktično svi dosadašnji poznati oblici seča kao mere negovanja šuma su obuhvaćeni zajedničkim imenom »Selektivne prorede«. b) Šemalske — odstranjivanjem celih redova ako se radi o kulturama ili odstranjivanjem svih stabala na uskim ili širim prugama ako se radi o mladim sastojinama nastalih prirodnim putem. Glavni nedostatak ovog metoda je u tome što se sečenjem celih redova ili pruga u sastojini uklanjanju i sva stabla budućnosti, stabla sa najboljim fenotipskim osobinama. No pošto se ovaj metod preporučuje samo za mlađe sastojine i samo na 20—25% površine od ukupne površine sastojine, to ovaj nedostatak nije mnogo bitan iz razloga što na netrctiranim površinama, koje čine 75—80% od ukupne površine mlade sastojine ima uvek dovoljan broj stabala budućnosti koja će ostati do zrelog doba sastojine. c) Koinbinovane — seče kao mere nege u sebi mogu da spoje sve prednosti selektivne i šematske metode, vezane i za uzgojnu i ekonomsku stranu. One su pogodne za većinu gustih mladih sastojina i kultura. Ovaj metod je naročito pogodan u sastojinama čije je stanje takvo da selektivnim intervencijama nisu mogli biti usklađeni i ekonomski momenti. Postoji čitav niz različitih oblika varijanti šematskih i kombinovanih intervencija seča kao mera negovanja sastojina, koje su uklopljene u sistem |