DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Racionalizacijom seča nege sastojina se želi da se sečc nege vremenski maksimalno koncentrišu s najvećim intenzitetom korišćenja, tj. da se interval između dve uzastopne sečc u jednoj istoj sastojini produži. Ovim zahtevima se princip Heyer-a i Schädelina intenzivne nege »na vreme, umereno i često«, koji baziraju isključivo na pojedinačnom odabiranju stabala, menja i glasi »na vreme, retko, ali zato jako«. Za ove principe su se zalagali još Bohgdanecky (1890 g.), Kreutzer (1914 g.) i Gerhart (1924 i 1932 g.). Za realizaciju ovih mera danas su moguća dva puta. Prvi polazi od iskustva Skandinavskih šumara kojeg su usvojili i šumari obe Nemačke. On se temelji na smanjenju broja biljaka po jedinici površine, stvaranjem relkog sklopa u mlađem periodu života ssatojine. Ova koncepcija, malog broja sadnica po hektaru pretpostavlja da po podizanju sastojine ili kulture relativno dugo, do oko 20-te godine starosti, neće biti potrebna nega sastojine. Druga koncepcija bazira na realizaciji jakih jednokratnih seča, naročito u stadijumu podmlatka (mladika), na gustom sklopu i velikom broju individua po hektaru. U ovakvim uslovima se pri nezi javlja mogućnost racionalizacije seča nege putem koncentracije zahvata kako po vremenu i masi tako i primeni novih tehnoloških koncepcija. Pošto je momentalno zatečeno slanje u našim mladim sastojinama takvo da one bez obzira da li su nastale prirodnim ili veštačkim putem (osnovanim često sa 10—20 hiljada biljaka po ha) pripadaju sastojinama sa velikim brojem biljaka i vrlo dobrim obrastom, to se u njima može vrlo dobro primeniti fitotehnika sa racionalizovanim uzgojnim sečama. Ona je za naše uslove pogodna i zbog toga što se njenom tehnologijom smanjuje učešće živog ljudskog rada u kojem mi momentalno oskudevamo. Koncepcija jakih zahvata u mladim sastojinama ima za cilj da blagovremenim i racionalnim zahvatima u periodu podmlatka i mladika smanji ili čak isključi dalje zahvate seča čišćenja. Jaki zahvati su mogući samo u mlađem periodu života sastojine, podmlatku i mladiku, dok su u starijim i zapuštenim sastojinama vrlo rizični. Za koju ćemo se uzgojnu koncepciju odlučiti zavisiće mnogo i od konkretnih uslova staništa. U uslovima staništa visokih proizvodnih vrednosti koristićemo mogućnost maksimalnog smanjenja broja individua, a na siromašnim, sa dobrom prirodnom obnovom treba iskoristiti sav prirodni podmladak u kojem kasnije primeniti princip jakih zahvata. Pored iznetog, kada se radi o izboru metoda seča nege sastojine ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je način i obim sprovođenja nege sastojina uvek bio određivan potrebama ljudskog društva, potražnjom za određenim dimenzijama, vrstom i kvalitetom. Francuska proreda je na primer nastala kao re zultat potreba za debljim hrastovim i bukovim trupcima, za brodogradnju i nameštaj, a Borgreov-ea kao potreba za bukovom deblovinom za proizvodnju parketa. U prilog ovome iz istorijata nastanka pojedinih oblika proreda možemo navesti puno primera, pa je sigurno da ni novi racionalni principi nege neće biti imuni od ekonomskih momenata. Ovde takođe treba ukazati da su momenti koji danas utiču na izbor seča kao mera nege sastojina znatno mnogobrojniji nego ranije. Nega sastojina danas u celini, a pogotovu seča proreda ne bazira samo na uzgojnim i ekonomskim principima kao ranije, već se težište problematike, u prvom redu zbog nedostatka radne snage i momenata koji proizilaze iz ne 15 |