DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 14 <-- 14 --> PDF |
letvenjakii odgovara srednje doba sastojim. U ovom periodu života sastojine i u jednom i u drugom slučaju (klasifikaciji) se izvode seče proreda kao mere nege šuma. U odraslim sastojinama, starim preko 1/2 ophodnje u zemljama zapadne Evrope se izvode ili dalje prorede ili progale. Ovaj period života sastojine po istočnoevropskoj klasifikaciji najčešće pada u doba dozrevanja sastojine i vezan je za seče progala (seče prostora, svetle prorede). I po pitanju karakteristika životnih pojava vezane za pojedine periode života sastojina takođe postoje vrlo različita mišljenja ne samo između dve pomenutc klasifikacije, već i unutar klasifikacije koja se primenjuje u srednjoj i zapadnoj Evropi. No, pošto težište ovog rada nije na rasvetljavanju terminoloških pojmova vezanih za pojedine periode života jednodobnih sastojina, već na problemu racionalizacije seča kao mera negovanja šuma u ce lini, to ovaj problem ovde nećemo tretirati. U pogledu klasifikacije raznih oblika pojedinih seča kao mera negovanja šuma najdalje se otišlo kod seča proreda. Danas su pored mnogobrojnih va rijanti najpoznatije sledeće proredne seče: niska, visoka i prebirna proreda (prorede nemačkih oglednih stanica), francuska visoka proreda, prebirna proreda Borgreov-a, Schädelinova selektivna proreda, Danska proreda, Michaelis- ova proreda, Srpska proreda, metod intenzivnog proređivanja Dekanica i dr. Pošto su karakteristike i iznetih proreda i ostalih pomenutih oblika seča kao mera negovanja šuma našoj stručnoj javnosti dobro poznate to se ni na njima ovde nećemo detaljnije zadržavati. Sve napred je izneto u cilju što lakšeg razumevanja negovanja sastojina u određenim periodama života. . ´ .„; ;;.^ i&-´V´"A.A*.^ >|%J ;4^ s OSVRT NA RANIJE I DANAŠNJE USLOVE RADA PRI NEZI SASTOJINA Sve seče kao mere nege sastojina, koje su se do pre desetak godina izvodile u praksi, bez obzira o kojem periodu života šume se radilo, su imale selektivan karakter, bilo da se radilo o »negativnom« ili »pozitivnom« odabiranju. Međutim, radikalne, društveno-ekonomske i tehničke promene u poslednjih 10 do 15 godina u svetu, naročito u zemljama sa razvijenom industrijom, dovele su sa jedne strane zbog lakših mogućnosti zarada radnika u industriji i zaostale tehnike u šumarstvu sa druge, pa zato i velikih fizičkih napora u šumarstvu, do odlaska velikog broja manuelne radne snage iz šumarstva u industriju. Stalni porast nedostataka manuelne radne snage u šumarstvu, slaba proda tankih drvnih sortimenata, a sa tim i permanentno nepovoljan odnos između troškova i prihoda od seča nege šuma, onemogućavali su da se nega sastojina normalno izvodi po postojećim načinima i imperativno nalagali i nauci i praksi da ovaj problem što racionalnije rese. Pitanje racionalizacije nege šume je danas, zbog krize u plasmanu tankog drveta koje se dobija sečama nege, gorući problem šumarstva Evrope. U Švaj carskoj, na pr. samo u poslednjih nekoliko godina zarada šumskih radnika je povećana za 160% (od 2,2 na 5,7 Fr. na čas). |