DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 13 <-- 13 --> PDF |
UDK 634.0.24 PROBLEM RACIONALIZACIJE SEČA NEGE SASTOJINE Dr ing. STEVAN JOVANOVIC, van. prof. Univerziteta u Beogradu UVOD Pod sečama kao merama nege sastojine podrazumevaju se sve scče koje se izvode u sastojinama, u vremenu od postanka neke mlade sastojine, bez obzira da li je ona osnovana prirodnim putem, osemenjavanjem ili veštačkim, sadnjom ili setvom, do doba njene fizičke zrelosti, odnosno njenog prirodnog obnavljanja. Ovim sečama se nastoji da se u periodu mladosti i srednjeg doba sastojine svesno usmeri rast i razvitak kako pojedinih stabala tako i sastojine u celini. Za iste periode života sastojine, ne samo u različitim zemljama, već i u jednoj istoj postoje različiti termini, a sa tim u vezi i različite klasifikacije seča kao mera negovanja sastojina. U zemljama srednje i zapadne Evrope, u životu i razvoju neke jednodobne sastojine se razlikuju sledeće periode života: mladik; guštik (gustik, cestar, kolosek) i letvenjak, pa sledstveno tome i sledeće seče nege vezane za njih: tiega mladika (negativno odabiranje); nega guštika (pozitivno odabiranje) i seča proreda vezana za doba tanjeg, srednjeg i debljeg letvenjaka. Pored ovoga, u ovoj klasifikaciji su obuhvaćene i seče progala ili svetlih proreda, koje su vezane za period života sastojine u drugoj polovini njene ophodnje. U zemljama istočne Evrope u ciklusu životnog razvića jednodobnih sastojina se razlikuje sledeće periode života: podmlađak, mladik, srednje doba, doba dozrevanja i zrelo doba sastojine. U okviru ovih životnih faza sastojine razlikuju se sledeće seče kao mere nege: seča osvetljavanja podmlatka, vezana za period ranog podmlatka; seča. čišćenja vezana za period kasnog podmlatka i ranog mladika; seča proreda vezana za period kasnog mladika i srednje doba života sastojine i seča progala (seča prostora ili seča osvetljavanja) vezana za period dozrevanja sastojine. Iako prva klasifikacija životnog razvoja sastojine kada su u pitanju seče kao mere nege sastojina razlikuje 3 periode (mladik, guštik i letvenjak), a druga 4 (podmlađak, mladik, srednje doba i doba dozrevanja) životnog ci klusa, one obe ipak obuhvataju eelokupni životni ciklus sastojine. Pošto su obe pomenute klasifikacije u upotrebi u našoj zemlji, to ćemo ih ovde radi lakšeg uvida u seče kao mere nege sastojina svesti na zajednički imenitelj. Naime, nezi mladika po srednje i zapadno evropskoj klasifikaciji u istočnoevropskoj klasifikaciji odgovara rani, srednji i kasni podmlađak, odnosno seča osvetljavanja podmlatka i rana seča čišćenja sastojine; guštika (cestar, kolosek) odgovara period mladika, odnosno kasna seča čišćenja sastojine; a * Ovaj rad je saopšten na sastanku Sekcije uzgajivača šuma nastavnika šumarskih fakulteta Jugoslavije, održanog od 26—28. 10- 1972. godine u Debelom Lugu, Zrenjaninu i Valjevu. 9 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 14 <-- 14 --> PDF |
letvenjakii odgovara srednje doba sastojim. U ovom periodu života sastojine i u jednom i u drugom slučaju (klasifikaciji) se izvode seče proreda kao mere nege šuma. U odraslim sastojinama, starim preko 1/2 ophodnje u zemljama zapadne Evrope se izvode ili dalje prorede ili progale. Ovaj period života sastojine po istočnoevropskoj klasifikaciji najčešće pada u doba dozrevanja sastojine i vezan je za seče progala (seče prostora, svetle prorede). I po pitanju karakteristika životnih pojava vezane za pojedine periode života sastojina takođe postoje vrlo različita mišljenja ne samo između dve pomenutc klasifikacije, već i unutar klasifikacije koja se primenjuje u srednjoj i zapadnoj Evropi. No, pošto težište ovog rada nije na rasvetljavanju terminoloških pojmova vezanih za pojedine periode života jednodobnih sastojina, već na problemu racionalizacije seča kao mera negovanja šuma u ce lini, to ovaj problem ovde nećemo tretirati. U pogledu klasifikacije raznih oblika pojedinih seča kao mera negovanja šuma najdalje se otišlo kod seča proreda. Danas su pored mnogobrojnih va rijanti najpoznatije sledeće proredne seče: niska, visoka i prebirna proreda (prorede nemačkih oglednih stanica), francuska visoka proreda, prebirna proreda Borgreov-a, Schädelinova selektivna proreda, Danska proreda, Michaelis- ova proreda, Srpska proreda, metod intenzivnog proređivanja Dekanica i dr. Pošto su karakteristike i iznetih proreda i ostalih pomenutih oblika seča kao mera negovanja šuma našoj stručnoj javnosti dobro poznate to se ni na njima ovde nećemo detaljnije zadržavati. Sve napred je izneto u cilju što lakšeg razumevanja negovanja sastojina u određenim periodama života. . ´ .„; ;;.^ i&-´V´"A.A*.^ >|%J ;4^ s OSVRT NA RANIJE I DANAŠNJE USLOVE RADA PRI NEZI SASTOJINA Sve seče kao mere nege sastojina, koje su se do pre desetak godina izvodile u praksi, bez obzira o kojem periodu života šume se radilo, su imale selektivan karakter, bilo da se radilo o »negativnom« ili »pozitivnom« odabiranju. Međutim, radikalne, društveno-ekonomske i tehničke promene u poslednjih 10 do 15 godina u svetu, naročito u zemljama sa razvijenom industrijom, dovele su sa jedne strane zbog lakših mogućnosti zarada radnika u industriji i zaostale tehnike u šumarstvu sa druge, pa zato i velikih fizičkih napora u šumarstvu, do odlaska velikog broja manuelne radne snage iz šumarstva u industriju. Stalni porast nedostataka manuelne radne snage u šumarstvu, slaba proda tankih drvnih sortimenata, a sa tim i permanentno nepovoljan odnos između troškova i prihoda od seča nege šuma, onemogućavali su da se nega sastojina normalno izvodi po postojećim načinima i imperativno nalagali i nauci i praksi da ovaj problem što racionalnije rese. Pitanje racionalizacije nege šume je danas, zbog krize u plasmanu tankog drveta koje se dobija sečama nege, gorući problem šumarstva Evrope. U Švaj carskoj, na pr. samo u poslednjih nekoliko godina zarada šumskih radnika je povećana za 160% (od 2,2 na 5,7 Fr. na čas). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 15 <-- 15 --> PDF |
STANJE MLADIH SASTOJINA I PERSPEKTIVE NEGE ŠUMA Statistički podaci kako u svetu tako i kod nas pokazuju da se površine sastojina stasalih za negu ne menjaju i pored vrlo prisutne činjenice da će do 2000-te godine nastati određeno pomeranje funkcije šume od šume kao objekta za eksploataciju drvne mase ka šumi čija će namena prevashodno biti higijensko-dekorativno estetska i kreativna. Pretpostavlja se da će do 2000-te godine 70"0 površina pod šumama i dalje imati uglavnom eksploatacioni karakter. Pored ovoga i onih 30% sastojina sa posebnom namenom u mlađem periodu života se moraju negovati. U našoj zemlji, na primer, zbog obimnih čistih seča za vreme II svetskog rata i vrlo intenzivnih pošumljavanja u periodu posle rata površine šuma pod mladim sastojinama, u kojima treba da se sprovode seče kao mere negc šuma su u porastu u odnosu na raniji period i na površine pod starijim sastojinama. Savremena iskustva praktične i naučne uzgojne aktivnosti preko rezultata dobivenih na oglednim površinama ukazuju da se kako u mladim gustim sastojinama nastalih prirodnim putem tako i veštački osnovanim sastojinama, samo korišćenjem prirodnih faktora sredine ne mogu postići optimalni ekonomski rezultati. Zbog toga se u sastojinama najmlađih dobnih razreda ne mogu izostaviti seče nege šuma. Ovome treba dodati i to da realizacija zamisli o plantažnom načinu podizanja i gajenja šuma danas u svetu u odnosu na privredne šume, sa brojnim genotipovima, predstavlja kap vode u moru, i da on nije na tom stepenu da bi se sa njim do 2000-te godine moglo računati sa bitnijim promenama današnjeg stanja u nezi šuma zbog dorastanja. Ako bacimo samo letimično pogled na stanje mladih sastojina u našoj zemlji doći ćemo do zaključka da velike površine mladih sastojina, bez obzira da li se radi o prirodno nastalim ili veštački osnovanim sastojinama, sa malim izuzetkom kod nas do 10-te, 15-te godine uopšte nisu negovane. Praktično seče kao mere negovanja su izostajala Zbog ovoga su ove sastojine vrlo guste. Stabla su im ili suviše visoka, sa malim krošnjama ili suviše granata (kod lišćara) pa su zato neotporna na biotičke i abiotičke nepogode, naročito sneg i kitine. Ove sastojine u većoj starosti imaju visok procenat fenotipski loših i potištenih individua. Zato je ekonomska vrednost ovih sastojina relativno niska. Gak i kod sastojina u kojima su prve intervencije nega izvedene oko 10 do 20-te godine, ali sa slabim intenzitetom, u starosti između 30 i 40 godine iz njih dobijamo takođe tanak materijal. Da bi se ovakvo stanje otklonilo, odnosno poboljšalo, još pre 120 godina je Heyer po principu »na vreme, umereno i često« predlagao da se u sastojinama do 20-te godine starosti u praksi provedu najmanje 3 intervencije seča kao nege sastojina. Što se tiče obima nege šuma danas, možemo sigurno tvrditi da šumska privreda ni u jednoj evropskoj zemlji ne računa sa zapošljavanjem većeg broja radnika. Naprotiv, svuda se nastoji da se postigne bitno smanjenje učešća živog rada. Zbog ovoga je neophodno da se i kod nas već od danas pomišlja na problem racionalizacije seča kao mera nege šuma. Suština racionalizacije seče nege šuma treba da bude ta, da sa manjim brojem radnika po jedinici površine nego do sada, sa manjim finansijskim sredstvima, obezbedimo takav život i razvoj u mladim sastojinama da one u kasnijem periodu budu otporne na sve biotičke i abiotičke faktore, a da pri tom daju i najveću moguću drvnu masu visokog kvaliteta. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 16 <-- 16 --> PDF |
BEMATSKI OBLICI SECA Slika 1 Eematski oblici nege u redove o ®o o o®o© o o o o®o © o © © © © ® o o®o o OoO® o o o o®o © o o ® © o o ©o o ® © © © © o ®o o © ©o © © o o ® o © o o o©o 0 O © o o 0 O ©O oO o ®o®o © o © © © o © © O o O © o o o o ®o© o o o O oo © O © © © © © © ©o © © Oo O o o ©o® o o ®o® o o ©o© o o © ®o O ®0 o o a b c ci oblik Šemat.ski oblici nese u redove "ÜT" S X ooo©ooo o® ooo © ooo n P OOO© OOO O © © O O 0 O O 0 11 :.;. © OOO ©OOO O © OOO oOOO jH; o OOOo OOO oooOoooQo H OOO oOOO OoOOOoOOO , : ´;´; i´ : o OOO oOOO O O O O O ° ° O 0 :´. ] o OOO oOOO OoOOOoOOO : © OOO o OOO © ©© O O 0 O O O i :} i l ) ©OOO® OOO 0®000 ©OOO! H i i „i.iji B Selektivni oblik nege snstojine Kombinovani oblik sastojine nec-e o o O 0 o oo : Oo . 0 o ° °0 Oo ´ °o ! °o o „ ° o °o ´ o O o ° oo °0 O °o ; oo 0 o ´ 0 ° o o o 0 o -io o 0 o 0 o °o 0° °o oo 0 o O Oo o o . oo - 0 o o o 0 o Oo ´ o´ i0 OO oO 0 o o o o o o Oo ° °o }. 0 O oo oo 0 o Oo´ o 0 ° o 1 oo o ° o o 0 o o °° o° o °o o0; o° o o o o°o o o o o ° o o o o ° o o °Oo o ´ c ;´o° o 0 oo .o o : o O oo0 oOo o Oo o oo ´>´ o°°o o uo o o °oo °o o o c o0 Oo O o p o O ostavljena stabla posle seče ^ = posečena stabla |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 17 <-- 17 --> PDF |
MEDJUSOBNA UDALJENOST STABALA. A 2,5 B 5 5l 1 10 1 1 1 i 2,5 1 B : 10 . 1 2,5 1 1 1 A- 2,5 B Pare elic a A ( sa ´budućim odabranim stablima): 2,5x2,5 » 6,25 md N po ha = loo Sx = 625 nT = S/16 Paroelice B ( sa pratećim stablima): 2,5x2,5 6,25 mc N po ha = 4oo-loo 3oo S2 = 1875 m2 - 3S/16 S, + S2 = 625 + 1875 » 25oo m - S/4 Prosečne trake - širina * 2,5 m S, 75oo m2 = 3S/4Slika 2 13 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 18 <-- 18 --> PDF |
TEHNIKA DOZNAKE m c m "Druga značka H c >« rl OÖ Prvi izvršioc « no prve grupe (vodja) « e o a Prvi izvršioc Drugi izfvržioc Prva značka Prva značka druge grupe prve grtjpe 6C s K3 01 o p. ri M 3 E n Drugi izvrš. Druga značka Druga snačka Druge grupe ft "i o ´ H O ft o ft ri 3H Baza za polazak _ ´ ..... _ Pliva _znacka Pgva značka 5 lo "d/? T~" Slika 3. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Racionalizacijom seča nege sastojina se želi da se sečc nege vremenski maksimalno koncentrišu s najvećim intenzitetom korišćenja, tj. da se interval između dve uzastopne sečc u jednoj istoj sastojini produži. Ovim zahtevima se princip Heyer-a i Schädelina intenzivne nege »na vreme, umereno i često«, koji baziraju isključivo na pojedinačnom odabiranju stabala, menja i glasi »na vreme, retko, ali zato jako«. Za ove principe su se zalagali još Bohgdanecky (1890 g.), Kreutzer (1914 g.) i Gerhart (1924 i 1932 g.). Za realizaciju ovih mera danas su moguća dva puta. Prvi polazi od iskustva Skandinavskih šumara kojeg su usvojili i šumari obe Nemačke. On se temelji na smanjenju broja biljaka po jedinici površine, stvaranjem relkog sklopa u mlađem periodu života ssatojine. Ova koncepcija, malog broja sadnica po hektaru pretpostavlja da po podizanju sastojine ili kulture relativno dugo, do oko 20-te godine starosti, neće biti potrebna nega sastojine. Druga koncepcija bazira na realizaciji jakih jednokratnih seča, naročito u stadijumu podmlatka (mladika), na gustom sklopu i velikom broju individua po hektaru. U ovakvim uslovima se pri nezi javlja mogućnost racionalizacije seča nege putem koncentracije zahvata kako po vremenu i masi tako i primeni novih tehnoloških koncepcija. Pošto je momentalno zatečeno slanje u našim mladim sastojinama takvo da one bez obzira da li su nastale prirodnim ili veštačkim putem (osnovanim često sa 10—20 hiljada biljaka po ha) pripadaju sastojinama sa velikim brojem biljaka i vrlo dobrim obrastom, to se u njima može vrlo dobro primeniti fitotehnika sa racionalizovanim uzgojnim sečama. Ona je za naše uslove pogodna i zbog toga što se njenom tehnologijom smanjuje učešće živog ljudskog rada u kojem mi momentalno oskudevamo. Koncepcija jakih zahvata u mladim sastojinama ima za cilj da blagovremenim i racionalnim zahvatima u periodu podmlatka i mladika smanji ili čak isključi dalje zahvate seča čišćenja. Jaki zahvati su mogući samo u mlađem periodu života sastojine, podmlatku i mladiku, dok su u starijim i zapuštenim sastojinama vrlo rizični. Za koju ćemo se uzgojnu koncepciju odlučiti zavisiće mnogo i od konkretnih uslova staništa. U uslovima staništa visokih proizvodnih vrednosti koristićemo mogućnost maksimalnog smanjenja broja individua, a na siromašnim, sa dobrom prirodnom obnovom treba iskoristiti sav prirodni podmladak u kojem kasnije primeniti princip jakih zahvata. Pored iznetog, kada se radi o izboru metoda seča nege sastojine ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je način i obim sprovođenja nege sastojina uvek bio određivan potrebama ljudskog društva, potražnjom za određenim dimenzijama, vrstom i kvalitetom. Francuska proreda je na primer nastala kao re zultat potreba za debljim hrastovim i bukovim trupcima, za brodogradnju i nameštaj, a Borgreov-ea kao potreba za bukovom deblovinom za proizvodnju parketa. U prilog ovome iz istorijata nastanka pojedinih oblika proreda možemo navesti puno primera, pa je sigurno da ni novi racionalni principi nege neće biti imuni od ekonomskih momenata. Ovde takođe treba ukazati da su momenti koji danas utiču na izbor seča kao mera nege sastojina znatno mnogobrojniji nego ranije. Nega sastojina danas u celini, a pogotovu seča proreda ne bazira samo na uzgojnim i ekonomskim principima kao ranije, već se težište problematike, u prvom redu zbog nedostatka radne snage i momenata koji proizilaze iz ne 15 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 20 <-- 20 --> PDF |
dostatka radne snage, znatno premcšta na kolosek tehnoloških pitanja, neposrednu tehniku iskorišćavanja i uklanjanja drvnog materijala, naravno sve uz puno poštovanje svih uzgojnih principa. Ukratko rečeno, sadašnje stanje mladih sastojina u svetu i kod nas karaklerišu sledeći momenti: — velike površine pregustih sastojina, sa malim krošnjama i suviše vitkim deblima, šio dovodi do njihove neotpornosti na sve biotičke i abiotičke faktore; — svakogodišnji enorman broj kalamiteta prouzrokovanih snegom, ve trom i kitinama koji izazivaju stalan porast slučajnih i neželjenih seča; — nega malog intenziteta i kratki uzgojni intervali, česta navraćanja u istu sastojinu; — kriza u plasmanu tankih dimenzija drveta, koje se dobija negom; — nedostatak manuelne radne snage i neophodnost sniženja troškova seča nege u celini; — nedovoljna mehanizacija i racionalizacija rada pri nezi mladih sastojina i — neusavršena tehnologija seča i izvlačenja drvne mase. Iz iznetog stanja u oblasti nege sastojina izlazi da dosadašnji načini in tervencija u pogledu produktivnosti rada u novo nastalim uslovima nisu održivi, te se moraju bitno menjati, racionalizirati. Cilj racionalizacije nege sastojine je, da se sa najmanje troškova uzgajaju vredne, zdrave i otporne sastojine koje će maksimalno prirašćivati. Racionalizacija nege sastojina sama sebi nije cilj. Ona je sredstvo i put ka najekonomičnijem poboljšanju stanja sastojina. Ona se odvija na dva ko loseka i to: a) u neposrednoj tehnici gajenja i b) u tehnologiji iskorišćavanja i uklanjanja posečenog materijala. Racionalizacija uzgojnog dela sastojine se sastoji u pojednostavljenoj fitotehnici, koja sva iskorišćavanja od seča nege čini ekonomičnim. Ona nikako ne srne da bude samo formalna improvizacija »novih modernih mera«, već mora da se temelji na svrsishodnim koncepcijama i naučno zasnovanim metodama. Zbog toga su pogrešna shvatanja da zbog pojednostavljene teh nologije, odnosno racionalizacije seča nega neće, kao do sada, trebati toliko visokog stručnog kadra. Naprotiv, racionalizacija nege šuma zahteva vrlo stručan i sposoban kadar. Bez visoko stručnog šumarskog osoblja se o ekonomičnoj i jednostavnijoj nezi uopšte ne može govoriti. Ne može neko pojednostaviti i racionalizovati proces nege sastojina ako do detalja ne poznaje osnovne uzgojne principe; suptilne bioekološke karakteristike pojedinih šumskih vrsta drveća; ako pri izboru ne poznaje prednosti i nedostatke pozitiv nog i negativnog u sastojini; ako ne zna pogodnosti slabog, srednjeg i jakog zahvata; ako ne zna najpovoljnije vreme zahvata kako sa uzgojnog gledišta tako i u pogledu plasmana; ili pak kada zahvat treba odložiti ili izostaviti. Zbog svega ovoga će šumarski kadar sa najvišim kvalifikacijama biti uvek jedan od najvažnijih karika u lancu kompleksnih mera racionalizacije seča kao mera negovanja šuma. Ih |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Racionalizacija tehnologije seča nege obuhvata: — razvrstavanje, klasifikaciju sastojina prema obliku zahvata, načinu nege i mogućnosti površinske i starosne integracije; — podelu sastojina radi preglednosti radilišta, odnosno uklanjanja materijala; — određivanje tehnike zahvata, vreme početka nege, jačinu i interval između dva uzastopna zahvata, lokaciju zahvata i vrstu uzgojnog tretmana; — organizaciju rada pri obeležavanju i iskorišćavanju sastojina i — neposredno korišćenje i uklanjanje materijala dobivenih iz uzgojnih zahvata uključujući tu i sredstva za iskorišćavanje. TEHNIKA IZVOĐENJA SECA I NJENI OBLICI PRI RACIONALIZACIJI NEGE SASTOJINA Iako je zamisao o racionalizaciji seča nege sastojina davnašnjeg porekla ipak se za racionalizaciju seča nege sastojina i danas može slobodno reći da je ona praktično na nivou incijalne faze. Značajan prilog na ovom polju su dali: Wagenknecht (11), Leibundgut (6), Venet (2), M u s i 1 (7) i Jurca (4). U našoj zemlji koliko nam je iz literature poznato na ovom polju nije rađeno, pa zbog toga ovaj problem kako za šumarsku praksu tako i nauku zaslužuje poseban interes. U tehnici racionalizacije seča kao mera nege sastojina sve seče nege su svrstane u tri kategorije i to u: a) Selektivne — odabiranje i ostavljanje pojedinačnih najboljih stabala u sastojini. Ovde svi do sada poznati oblici mera negovanja sastojina kao što su: seče osvetljavanja podmlatka, seče čišćenja i prorede (niska, visoka, prebirna, francuska visoka proreda, prebirna proreda Borgreov-a, Schädelinova selektivna proreda, metod intenzivnog proređivanja i progale ili seče prostora). Praktično svi dosadašnji poznati oblici seča kao mere negovanja šuma su obuhvaćeni zajedničkim imenom »Selektivne prorede«. b) Šemalske — odstranjivanjem celih redova ako se radi o kulturama ili odstranjivanjem svih stabala na uskim ili širim prugama ako se radi o mladim sastojinama nastalih prirodnim putem. Glavni nedostatak ovog metoda je u tome što se sečenjem celih redova ili pruga u sastojini uklanjanju i sva stabla budućnosti, stabla sa najboljim fenotipskim osobinama. No pošto se ovaj metod preporučuje samo za mlađe sastojine i samo na 20—25% površine od ukupne površine sastojine, to ovaj nedostatak nije mnogo bitan iz razloga što na netrctiranim površinama, koje čine 75—80% od ukupne površine mlade sastojine ima uvek dovoljan broj stabala budućnosti koja će ostati do zrelog doba sastojine. c) Koinbinovane — seče kao mere nege u sebi mogu da spoje sve prednosti selektivne i šematske metode, vezane i za uzgojnu i ekonomsku stranu. One su pogodne za većinu gustih mladih sastojina i kultura. Ovaj metod je naročito pogodan u sastojinama čije je stanje takvo da selektivnim intervencijama nisu mogli biti usklađeni i ekonomski momenti. Postoji čitav niz različitih oblika varijanti šematskih i kombinovanih intervencija seča kao mera negovanja sastojina, koje su uklopljene u sistem |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 22 <-- 22 --> PDF |
racionalizacije nege sastojine. Uvida radi u njih, prikazćemo Wagenknecht-ove varijante šematskih, kombinovanih i selektivnih seča (si. 1). Šematske varijante u redovima su prikazane na crtežima: a, b, c, d, e i f, a na pruge na crtežu g. Kombinovana seča nege je prikazana na crtežu i, a selektivna na crtežu h. Na poseban način je interesantna racionalizacija seče nege sastojina, koje predlaže Venet (2). On se sastoji u sledećem: u sastojinama koje se nalaze u periodu podmlatka i mladika se predviđa da međusobna udaljenost odabranih stabala bude 10 m. Na površini (S) čija je veličina 1 ha izdvajaju se 400 parcela sa ukupnom površinom od 0,25 ha, što odgovara S/4. Površina jedne parcele je 2,5 X 2,5 m = 6,25 m- (SI. 2). U okviru ovih parcela se razlikuju 100 parcela, obeleženih sa A., u kojima će kasnije biti izdvojeno i obeleženo po 1 odabrano stablo. Ukupna površina ovih 100 parcela je S/16, odnosno 625 m´~. Ostalih 300 parcela su obeležene sa B. Na njima će se nalaziti samo prateća stabla, tj. stabla koja treba da potpomognu rast izabranih stabala na parcelama A. Između ovih parcela su prosečne prošeke širine 2,5 m. Ukupna površina svih prosečenih prošeka — traka SM iznosi 7.500 m2, odnosno 3 S/4. Oslobađanje stabala u fazi podmlatka i mladika izvršiće se dakle samo na površini S/4, a ne na čitavoj površini kao što se do sada praktično radilo. Ovim će se postići znatna finansijska ušteda jer je mehanizovano prosecanje pruga sigurno jeftinije nego klasično ručno, a prethodno obeležavanje 100 odabranih stabala je olakšano prethodnom podelom čitave sastojine na kvadrate. Prof. Venet napominje da ovaj predlog još nije dospeo u tekuću praksu i smatra da bi ga trebalo kompleksno ispitati putem ogleda, gde treba utvrditi: koji tip mašine koristi za seču ili lomljenje seči namenjenog materijala; kolika će biti cena koštanja po 1 ha i dr. U pogledu starosti smatra da bi najidealnije bilo da se ove intervencije izvode u što mlađim sastojinama. Stabla budućnosti da budu u što pravilnijem međusobnom razmaku. Poželjno je da se ova stabla i obeleže prstenom na prsnoj visini. Broj odabranih, elitnih stabala po 1 ha treba utvrditi na osnovu stanja jedne starije šume iste vrste drveća i istog boniteta sredine, na osnovu ispitivanja oblika i veličine krošnje stabala, koja se nalaze na različitim rastojanjima. TEHNIKA IZVOĐENJA DOZNAKE Sastav ekipe za izvođenje ovog tipa doznake čine 5 članova. Četiri člana raspoređena u dve radne grupe od po 2 člana vrše izbor stabala budućnosti, njihovo obeležavanje i doznaku stabala za seču. Peti član je zapisničar. On evidentira odabrana stabla i stabla za seču. Da bi se što racionalnije iskoristilo vreme, dan u oči rada u sastojini se projektuju tzv. osovine za kretanje omotavanjem jednog konopca (SI. 3). Projektovanje osovina se vrši ručnom busolom. Za bazu za polazak, odnosno početak rada obično se uzima neka tačka paralelna sa putem udaljenja 2 m. od njega. Rastojanje između odabranih stabala je unapred određeno, D = 10 m. U iskolčenom pravcu kretanja označen konopcem na bazi za polazak postavi se prva značka, a druga na D me |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 23 <-- 23 --> PDF |
tara od prve u pravcu kretanja. Na mestu svake od te dve značke izabere se, obeleži i klupira jedno stablo i glasno očita njegov prečnik, javljajući i njegovu vrstu. Takođe se izvrši doznaka stabala predviđenih za seču, tj. stabla koja ometaju razvoj izabranih stabala. Kada je to urađeno nosilac značke br. 1 prelazi nosioca značke br. 2. za rastojanje D metara, pobada svoju značku, i na tom mestu odabira stablo i ponavlja sve radnje pri izboru kao i kod prethodno izabranog stabla. Sve ovo se ponavlja dok se čitava površina ne tretira. Ovaj način organizacije omogućava da se u prošeku tretira 4—6 hektara na dan. Ukoliko je podmladak i suviše mlad onda se stablo obeležava samo provizorno jednom vertikalnom trakom. Između linija odabranih stabala ne radi se ništa u principu sve dotle dok se to drvo ne može prodati u dubećem stanju. Ako se kasnije ukaže mogućnost prodaje tada se može sprovesti proreda na prostoru između osovina hoda tzv. međutinih traka, imajući pri tome u vidu da dobro prateće stablo može živeti u »društvu odabranih« s tim da im pomaže. Pri svemu ovome je ideal da se sečom kao merom nege ostvari složena sastojina po obliku ili formi, (sa dva ili više spratova), i to: nadstojnog, sastavljenog od krošnji odabranih stabala i podstojnog — kodominantnog sa uzgojnom ulogom. ZAKLJUČAK Imajući u vidu da se racionalizacijom u oblasti seče kao posebnom merom negovanja šuma u mladim sastojinama, primenom posebne fitotehnike, organizacije i tehnologije može postići najveća ekonomičnost šumske proizvodnje, Zavod za gajenje šuma Šumarskog fakulteta u Beogradu je u toku 1971—-1972. godine započeo istraživanja u oblasti racionalizacije seča kao mere negovanja sastojina. Ogledi u ove svrhe su postavljeni na području pogona Preduzeća za gazdovanje šuma »Boranja« u Valjevu, u šumi Magleš na planini Povlenu u veštački podignutim kulturama crnog i belog bora, — Pinus nigra i Pinus silvestris, starim 20 godina i kulturama čiste smrče — Picea excelsa, stare 33 godine i na području šumske sekcije Kosjerić — šumsko gazdinstvo Titovo Uzice na planini Bukovi u kulturi crnog bora — P. nigra, staroj 20 godina. Ogledi na Maglešu se nalaze na staništu brdske bukve — Fagetum montanum serbicum, a ogledi na području šumske sekcije Kosjerić na staništu Pinetum nigrae-silvestris. Svaki ogled se sastoji od garniture 5 stalnih oglednih površina u kojima su zastupljene sledeće uzgojne varijante seča, koje u kompleksu zadataka postavljenim istraživanjima imaju za cilj iznalaženje optimalnih mera racionalizacije pri nezi sastojina: na prvoj oglednoj površini provedena je čisto šematska intervencija seča nege (proreda) sa vađenjem svakog četvrtog reda, odnosno 25% od ukupnog broja stabala, a približno iste i mase, jer se radi o jednodobnoj sastojini; na drugoj površini je provedena kombinovana seča nege (šematska + selektivna) sa ukupnim intenzitetom od 35´%, od čega 25% dolazi na šematsku intervenciju, a 10% na selektivnu. Na trećoj i četvrtoj oglednoj površini je primenjena selektivna intervencija i to na trećoj sa 25% intenziteta, isti kao kod šematske na prvoj oglednoj površini, a na četvrtoj 35%, isti kao kod kombinovane na drugoj oglednoj površini. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Na kraju ovoga rada sa posebnim zadovoljstvom ističemo da je opera tiva ova istraživanja svesrdno prihvatila i pomogla. Kolege iz pomenutih rad nih organizacija su i sami učestvovali u oformljenju ovih ogleda. Ne čekajući konačne, kompleksne rezultate ovih istraživanja oni su sami već za svoja područja odabrali neke najekonomičnije varijante, koje danas primenjuju u svojim operativnim zadacima. Ovim istraživanjima, tj. primenom nekih od iznetih varijanti racionalizacije seča, u operativi su praktično, započeti temelji racionalizacije seča kao mera negovanja šuma u SR Srbiji, za kojima se upravo danas oseća posebna potreba. LITERATURA 1. BunuševacT. : Tehnika gajenja šuma. Beograd, 1950. g. 2. Vene t I.: Pratique de la pre-designation des arbres de place — Ecole Nationale du Genie Ruval des Eaux et des Forets. Nancy 1970. Prevod šumarstvo 3—4 1970. g. Beograd. 3. Dekanici. : Metod intenzivnog proređivanja sastojina visokog uzrasta. Jug.polj.- šum. centar br- 46. Beograd, 1964. g. 1. Jurc a J.: Racionalizace vychovy mladych lesnich porasty. Podnikove reditestvi statnich lesu v Brne. 1970. Brno. 5. Ko es tier I. N.: Die Waldpflege. Frankfurt a/14. 1951. 6. Leibundgut H.: Die Waldpflege. Bern 1966. 7. Musi l A-: Současna problematika porostni vychovy- Podnikove reditelstvi statnich lesu v Brne. 1970. Brno. 8. Petrović D., Marković Lj.: Nega šuma u Srbiji. Polj-šum. Komora NRS. Knjiga 4., Beograd 1960 g. 9. Pintarić K.: Nege šuma. Sarajevo 1969 g. 10. S h a e d e 1 i n W.: Die aus lese durchforstung als Erzichungsbetrie höchster Wertleistung- Bern 1942. 11. Wagenknech t E.: Raüonalisirung der Jungebestendespflege als Mitel zur Leistungssteierung der Wälder. How to increase Forest Productyvity. Praha, 1968. 12. Hege r A.: Lehrbuch der forstlichen Voratspflege, Berlin 1955. Summary PROBLEM OF RATIONALIZING IMPROVEMENT FELLINGS IN THE STAND Taking into consideration that through rationalization of fellings — as special tending operations in young stands — by applying a special phytotechnique, organization and technology the highest economy in forest production can be achieved, the Institute for Silviculture of the Forestry Faculty, Beograd, initiated in 1971—1972 investigations on the rationalization of fellings as a measure of stand improvement. To this purpose experiments were laid out in the region of the Forest Enterprise »Boranja«, Valjevo, in the Forest District Magleš on Povlen Mountain, in artificially established 30 year-old cultures of Black and Scots Pines (Pinus nigra and P. silvestris), and in 33 year-old pure culture of Norway Spruce (Picea excelsa); also in the Forest District of Kosjerić (the Forest Enterprise Titovo Uzice) on Bukovi Moutain, in a 20 year-old culture of Black Pine (Pinus nigra). The experiments on Magleš are laid out on the habitat of montane Beech (Fagetum montanum serbicum), while the experiments in the Forest District Kosjerić are on the habitat of Black and Scots Pines (Pinetum nigrae-silvestris). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1973 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Each experiment is composed of a set of 5 permanent sample plots on which are represented those variants of improvement fellings which aim at finding optimal measures of rationalization of stand tending: on the first experimental plot was performed a purely schematic intervention through improvement fellings (thinnings) by removing every fourth row, i. e. 25% of the total stem number and approximately 25"/d of the volume, because it is a question of an even-aged stand. On the second plot was performed a combined improvement felling (schematic + selective) with a total intensity of 35°/o, of which the schematic intervention accounted for 25"/o and the selective intervention for 10" o. On the third and fourth plots a selective intervention was applied — on the third plot with 25n/o intensity (same as in the schematic intervention on the first plot), and on the fourth plot with 35°/o intensity (same as in the combined intervention on the second plot). Thus, through these investigations, i. e. by applying several of the presented variants for the rationalization of fellings in forestry practice, were laid down the first bases for a rationalization of fellings as measures for tending forests in the SR of Serbia, for which special need is now being felt. |