DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1972 str. 38 <-- 38 --> PDF |
jer u nastaloj situaciji veoma brzog i progresivnog povećanja zagađenosti vazduha, vode i prehrambenih proizvoda, turizam mora brže i jače reagovati u prvom redu u zajednici sa šumarstvom i šumskom privredom. Prema dosadašnjim kretanjima, stanju i ocenama budućeg kretanja domaćeg i inostranog turizma u srednjoročnom planu do 1975. i u projekciji do 1985. godine perspektive razvoja su sledeće: Godina: 1965. 1970. 1975. 1985. (varijante) Noćenja turista u milionima Domaći 22 26 35 70 do 100 Strani 11 23 40 70 do 150 Ukupno 33 49 75 140 do 250 Devizni priliv u milionima dolara Ukupno 106,2 330,0 800 1.800 do 2.700 Prosečno dolara po jednom noćenju Prosečno 9,45 14,7 18,0 16 do 18 Kap aciteti za smeštaj u 000 ležaja Ukupno 427 696 900 2.140 do 2.970 Ugostitelj, objekti: 93 176 270 610 do 870 Komplemen tarni objekti 334 520 630 1.530 do 2.100 Stopa rasta 1971/75. za domaće turiste 6,2, za strane 12,0 Ukupna potrošnja u međunarodnom turističkom prometu Evrope u 1985. "odini ceni se na 1.220 miliona noćenja ili oko 26,4 milijarde dolara, i smatra se da bi Jugoslavija u tom prometu mogla da učestvuje sa oko 10%. Za obezbeđenje zacrtanih potrebnih kapaciteta biće potrebno investiciona ulaganja društvenog ugostiteljskog sektora prosečno godišnje oko 2.300 mil. dinara, u čemu bi bankarska sredstva trebala da učestvuju sa 80% a 20% vlastita sredstva. Osim toga računa se još i sa oko 400 mil. dinara ulaganja građana u komplementarne turističke objekte. Računa se svakako i sa delom finansijskog kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj za učešće u finansiranju izgradnje atraktivno turističkih objekata iz projekta za Južni i Severni Jadran (Dubrovnik, Budva, Makarska (vodovod), Portorož i si.) koji bi imali novih smeštajnih kapaciteta oko 12.000 ležaja. Navedene cifre, podaci i procene analizirane su sa više aspekata i izba lansirani su, pa one u svom ukupnom (globalnom) iznosu i krupnim pokazateljima zaslužuju pažnju za opštu orijentaciju. Možda će do nekih strukturnih promena doći, naročito sa aspekta zaštite čoveka i sredine u kojoj živi od za gađenosti vazduha, vode, hrane i da će tehnički progres uticati na promenu života i na neke modifikacije turističke potrošnje, no bitno je naglasiti da tu |