DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 46     <-- 46 -->        PDF

/hb. 2.
SASTOJWMA rLffLLM/CA — ßLSrAt/DLSG/iOMDfLÄCHL


DeSljinsAi sfepen.cm


7,5 V,5 fZ5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5^52,5 575 62,5 67,5 72,5 77,5


Surc/imessersfufe.n, cm


3SĆA


TAi/ML 0,53 0,53 0,53 0,44 0,36 0,33 0,33 0,57 0,53 1,30 1,56 0,92 1,43 1,24 2,83
7LAfLlJA//CA


8UMVA


GßUWPLÄCHZ 0,27\0,52 0,71 1,19 1,19 1,49 1,99 2,41 1,59 2,16 1,30 1,23 1,79 1,24 094


BVCML


my ha


{/MI/P//0


0,80,1,05 1,15 1,63 1,55 1,82 2,32 2,98 2,12 3,46 2,86 2,15´ 3^2. 2,48 3,77


Z(/SAJt/iLt/


PosfofaA učešća
öufoe i´Je/s u deöijenskim
sfepenima


1,8 2,3 2,2 2,6 3,3 4,3 3,0 4,9 \4/ 4,6 3,5 5,4


Proz&fffae/ier Anteif V *,s 3,1
der ßucfie und Tanne
in Durcbmeesersiufen


öeö/JinsAi sfepen,on mawMo


S2,5 87,5 92,5 97,5 102,5 107,5112,5117,5122,5127,5 132,5137,5142,5


Dwxämesserstufen, cm /mESAttr


JLIA


rAAJNE 2/4 3,01 3,36 5,n 4,13 2,72 1,99 2,17 3,5* 2,57 2,80 -1,64 48,73
7L/fLUU/CA


BVH.VA.


WWDFLÄOME 0,53 -0,S7 21,2-5


g(/CAfL


ir>y/>a.


l/HUP/JO


2,67 3,01 4,03 5,23 4,13 272 1,99 2,17 3,54 2,57 2,80 -1,64 69,96


Zi/SA/f/teu


PosMaJc učešća.
5uAve e´Jefc t/ dedijin$//
im stepenima


3,8 i$ 5,8 7,5 5,9 3,9 2ß 3,1 5,1 3,7 4,0 2A 100,0


Prozenfae/ter Anćeil
der ßucne and Tanne
in Durcöm&ssersfufen


Kulminacija drvne mase nastupa u vrlo jakom debljinskom stepenu od
97,5 cm. Distribucija drvne mase po debljinskim stepenima može se smatrati
da je binomska i ako postoje između nekih stepeni veće razlike.


I ovdje dolazi do izražaja konstatacija, koju smo istakli kod zbroja temeljnica,
da je najveće grupiranje drvne mase u najjačim debljinskim stepenima
kako se to vidi iz danog histograma. Na jake debljinske stepene otpada od ukupne
drvne mase 70%, dakle veći postotak nego što je to slučaj kod zbroja
temeljnica.


4. VISINE
Visine su stabala jele i bukve mjerene u cilju utvrđivanja bonitetnog razreda
staništa kao i u cilju kubiciranja stabala. Izmjerene su visine grupirane
s obzirom na prsni promjer u debljinske stepene i izravnane.


Podatke donosimo u tabeli 4 i si. 7.


Kako se iz tih podataka vidi, do debljine od 45 cm bukova stabla su viša
od jelovih, a poslije tog stepena niža. Uzrok je tome brži rast bukve u mladosti,
a jele u kasnijoj dobi. Najviša izravnana visina jele iznosi 47 m, a bukve
36 m.


358