DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1972 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Apsolutni godišnji temperaturni minimum maksimum °C Dana »C Dana Rab — 7,6 15. 2. 1956. 37,0 5. 7. 1952. Zadar — 8,6 8. 2. 1956. 35,7 3. 7. 1952. Sinj —24,2 17. 2. 1956. 38,4 5. 7. 1950. Ston — 7,2 25. 1. 1954. 39,4 10. 8. 1950. Cibača — 8,5 24. 1. 1954. 37,0 8. 8. 1956. SI. Požega —26,8 31. 1. 1950. 39,0 14. 8. 1957. Srednji broj godišnje Hladnih dana Ledenih dana Toplih dana (Tmin 0° C) (Tmin — 10° C) (Tmax 25° C) Rab 6,0 —. 87,6 Zadar 15,6 — 88,7 Sinj 64,0 1,1 96,6 Ston 18,1 — 107,4 Čibača 9,5 — 111,6 SI. Požega 104,0 11,7 86,8 Po apsolutnim godišnjim temperaturnim minimumima razlike su, također, velike i kreću se od — 26,8° C (SI. Požega) do — 7,2° C (Ston). Apsolutni godišnji temperaturni maksimumi se malo razlikuju i kreću se od 35,7° C (Zadar) do 39,4" C (Ston). Za uspijevanje primorskog bora važan je broj ledenih dana s temperaturama ispod — 10° C. Ako ima više takvih dana kontinuirano, onda primorski bor strada. Prema Perrin u (1964) primorski bor strada, ako se temperatura od — 15° C zadrži nekoliko dana. Na temelju navedenih podataka možemo zaključiti da je primorski bor, s obzirom na temperaturu, vrlo plastična vrsta drveća. b) Relativna vlaga zraka S obzirom na vlagu zraka primorski bor nije plastičan. Upravo je to najveći uzrok tako maloga prirodnog areala rasprostranjenosti. Može se reći, da dolazi od prirode tamo gdje je indeks suhoće 40, odnosno veći (P e r r i n 1964). |