DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1971 str. 19 <-- 19 --> PDF |
UDK 634.0.522.31:634.0.228.5:634.0.176.1 Quercus robur L. JEDAN POKUS O TOME KAKO SE POMIČE VISINSKA KRIVULJA U JEDNODOBNIM SASTOJINAMA HRASTA LUŽNJAKA S OBZIROM NA NJIHOVU STAROST Prof. đr DUŠAN KLEPAC Zavod za šumarska istraživanja, Šumarskog fakulteta u Zagrebu U dendrometrijskoj i uređaj noj literaturi poznata je činjenica da izbor tarife (jednoulazne tablice drvnih masa) za utvrđivanje drvne mase na panju zavisi od različitih faktora. No dok u prebornim sastojinama izabrana tarifa ostaje više-manje stalna, to nije slučaj u jednodobnim sastojinama. U ovim posljednjima treba tarifu mijenjati: npr. ako smo neku mladu hrastovu sastojinu kubicirali po jednoj tarifi onda nakon dvadesetak godina treba tu istu sastojinu kubicirati po višoj tarifi. Razlog leži u tome što se visinska krivulja u jednodobnim sastojinama pomiče na više i u desno pa se u stručnoj literaturi govori o takozvanom »pomaku visinske krivulje« (njem. »Verlagerung der Bestades-höhenkurve«, engl. »Displacement of the height stand curve«, franc. »Deplacement des courbes de hauteurs des peuplements equiennes«). O tome Parde u svojoj dendrometriji (1961) piše ovo: »A la difference de la courbe des hauteurs des peuplements jardines, celle des peuplements equiennes n´a pas du tout tendance ä etre immuable dans le temps: eile se deplace vers le haut au fur et ä mesure que le peuplement vieillit«. To je poznata činjenica. Ali je prilično nepoznato kojim tempom se pomiče visinska krivulja u jednodobnim sastojinama. Nas to zanima zbog toga, jer poznavanje dinamike pomicanja visinske krivulje omogućuje rješavanje problema oko izbora tarife. S tim problemom sam se suočio pri utvrđivanju prirasta po »kontrolnoj metodi« kad sam konstatirao »Opadanje prirasta u našim vrijednim hrastovim šumama«, Šumarski list, br. 3—4, Zagreb 1969. S obzirom na to da sam pri obračunu prirasta hrasta lužnjaka zadržao istu tarifu (Algan No. 17) prilikom četiriju uzastopnih inventura u vremenu od 1950— 1967, dakle u toku 17 godina, moglo bi se eventualno prigovoriti da sam trebao promijeniti tarifu, tj. uzeti višu zbog »pomaka visinske krivulje«. Zbog toga sam u naprijed spomenutom članku već najavio da ću tom problemu obratiti posebnu pažnju u sklopu zadatka »Sušenje hrasta lužnjaka i utvrđivanje gubitka prirasta«, da se ne bi metodi rada možda pripisivalo izračunano opadanje prirasta. Eto, to je razlog da sam promatrao i uspoređivao sastojinske visinske krivulje hrasta lužnjaka u pojedinim dobnim razredima. Nekoliko mojih pokusa * Ova istraživanja vrše se u sklopu radova »Sušenje hrastovih šuma — utvrđivanje gubitka na prirastu«. Financirao ih je Zavod za istraživanje u šumarstvu Šumarskog fakulteta u Zagrebu iz sredstava Republičkog fonda za znanstveni rad. |