DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1970 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Iako se tla pod sastojinama bukve i kitnjaka ne razlikuju ovdje mnogo po svojim svojstvima, pod cenozom bukve pretežno su svježija, osrednje duboka i duboka, Humusna, silikatna tla U području brdovitog reljefa Psunja, humusno silikatna tla nemaju veliku rasprostranjenost. Nalazimo ih ponegdje pod srednjedobnim ili starim devastiranim i degradiranim sastojinama bukve ili hrasta kitnjaka, gdje je na strmim položajima tlo veoma plitko, a bioklimats´ki uslovi pogoduju akumulaciji organske tvari i humizaciji. Dominantan utjecaj na ova litogena, evoluciono mlada tla Psunja, ima geološki supstrat. Humusno silikatna tla Psunja ispitivali smo i opisali na amfibolskim i muskovitsko- kloritskim škriljcima. Prema opsežnim istraživanjima geneze humusno silikatnih tala Srbije (M. 2 i v k o v i ć, 1965) i prema našim- istraživanjima u šumskim područjima Papuka i Krndije (M. Kalinić , 1965), genezu ovih tala karakterizira intenzivnije fizikalno, a slabije kemijsko trošenje sti- Tab. 5 Oznaka profila Oznaka horizonata i pH Adsorpcijski komplekspo Kappen-u Humus mg/100 gr dubina nKCl H2O T-S S T V°/o % P2O5 K2O u cm mgekv/100 gr 345-B/6 A0A1 0—16 4,20 4,74 26,00 7,40 35,40 20,90 16,00 2,0 26,5 A(B) 16—43 4,10 4,60 24,37 6,20 30,57 20,28 9,92 0 5,0 (B)Ci 43-65 4,46 5,20 11,38 8,90 20,28 43,88 4,48 0 3,3 3117-B/6 A0A1 0-^5 4,80 5,80 11,70 12,70 24,40 52,05 6,90 10,8 32,5 A(B) 5—25 4,70 5,40 13,25 11,20 23,55 47,55 5,27 4,0 9,5 (B)i 25—47 4,44 5,46 10,07 9,70 19,77 49,06 3,40 2,6 7,5 (B)Ci 47—68 4,46 5,76 10,45 10,90 21,35 51,05 3,32 1,8 7,5 jena i minerala. Isto tako, polagana mineralizacija humusa, kao i slabo oglinjavanje, te visok sadržaj primarnih silikata značajni su za tvorbu ovih tala. Analogno našim istraživanjima u Papuku i Krndiji, mogli smo i kod nekih profila Psunja ustanoviti stadij tla »brauner Ranker« (Kubiena, 1953) ili postepen prelaz humusno silikatnog tla (rankera) u »posmeđeni ranker« (»verbraunter Ranker«) po W. Laatsch-u (1957). |